Foto: Glas Podrinja
Cene u državnim domovima za stare povećane su od 1. februara za oko 30 odsto
Poskupeo smeštaj u domovima za stare
Centri za socijalni rad preispituju rešenja za sve korisnike, a u slučaju da porodice nisu u mogućnosti da plaćaju punu cenu, razliku će pokrivati budžet Republike Srbije
Predstavnici gerontoloških centara ističu da se cene u prethodnom periodu nisu u dovoljnoj meri usklađivale sa realnim troškovima, zbog čega je sadašnje povećanje, iako značajno, ocenjeno kao neophodno radi očuvanja kvaliteta usluge.
– Cene su menjane u februaru 2015, a poslednji put pre ovog uvećanja 1. februara 2024. godine. Ovogodišnje povećanje iznosi 30 odsto u odnosu na raniju cenu smeštaja. Cena se kategorizuje po zdravstvenom stanju korisnika, odnosno stepenu usluge koja se pruža, i to rešenjem Centra za socijalni rad. Rešenjem koje izdaju, određuje se i način plaćanja, kao i eventualno uključivanje budžeta u plaćanje smeštaja korisnika – navodi Igor Bajić, direktor Gerontološkog centra Šabac.
Stručnjaci iz oblasti socijalne politike ukazuju da je sistem finansiranja smeštaja u domovima za stare zasnovan na principu podeljene odgovornosti — deo troškova snosi korisnik, odnosno njegova porodica, dok država učestvuje u finansiranju u slučajevima kada korisnik nema dovoljna primanja ili imovinu. Upravo zbog toga, postupci koje sprovode centri za socijalni rad imaju za cilj da se utvrdi realna platežna sposobnost svakog korisnika pojedinačno.
– U skladu sa Rešenjem o izmeni rešenja o cenama usluga ustanova socijalne zaštite, koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo 12. januara 2026. godine, kao i instrukcijom istog ministarstva od 28. januara 2026, centri za socijalni rad pokrenuli su postupke preispitivanja usluge smeštaja u ustanovama socijalne zaštite za sve korisnike. Cilj ovih postupaka je usklađivanje postojećih rešenja o smeštaju sa novom cenom smeštaja, koja se primenjuje od 1. februara 2026. godine. Centri proveravaju sve relevantne činjenice koje utiču na cenu i način plaćanja troškova smeštaja, a to su kategorija korisnika (stepen podrške koji im je potreban), promena kategorije smeštaja (promena objekta ili tipa smeštajne jedinice), kao i način finansiranja troškova smeštaja, koji je regulisan važećim Zakonom o socijalnoj zaštiti i zavisi od socijalno-ekonomskog statusa korisnika. O kategoriji korisnika, kao i o kategoriji smeštaja, odlučuje ustanova u koju je korisnik smešten. Ukoliko je smeštaj u ustanovi socijalne zaštite i dalje indikovan, a korisnik ili srodnici koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja više nisu u mogućnosti da finansiraju troškove smeštaja i džeparac korisnika, razlika do pune cene smeštaja obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. U upravnom postupku koji se vodi u Centru utvrđuje se činjenično stanje na osnovu dokumentacije u spisima predmeta, upisa u registar „Socijalna karta“, saslušanja stranaka i uvida u novu sudsku presudu o utvrđivanju obaveze izdržavanja srodnika (ukoliko je došlo do promene). U zavisnosti od okolnosti slučaja, prikuplja se relevantna dokumentacija – objašnjava Katarina Matić, direktorka Centra za socijalni rad Šabac.
Prema procenama demografa, Srbija spada u zemlje sa trendom starenja stanovništva, što dodatno opterećuje sistem socijalne zaštite. Očekuje se da će potrebe za uslugama dugotrajne nege u narednim decenijama nastaviti da rastu, zbog čega će pitanje finansiranja i dostupnosti domskog smeštaja biti jedno od važnih socijalnih pitanja.
U centrima za socijalni rad navode da građani imaju mogućnost alternativnih oblika podrške, kao što su pomoć u kući, dnevni boravci za starije i usluge geronto-domaćica, koje su za mnoge porodice finansijski pristupačnije rešenje u odnosu na institucionalni smeštaj.
– Cene su menjane u februaru 2015, a poslednji put pre ovog uvećanja 1. februara 2024. godine. Ovogodišnje povećanje iznosi 30 odsto u odnosu na raniju cenu smeštaja. Cena se kategorizuje po zdravstvenom stanju korisnika, odnosno stepenu usluge koja se pruža, i to rešenjem Centra za socijalni rad. Rešenjem koje izdaju, određuje se i način plaćanja, kao i eventualno uključivanje budžeta u plaćanje smeštaja korisnika – navodi Igor Bajić, direktor Gerontološkog centra Šabac.
Stručnjaci iz oblasti socijalne politike ukazuju da je sistem finansiranja smeštaja u domovima za stare zasnovan na principu podeljene odgovornosti — deo troškova snosi korisnik, odnosno njegova porodica, dok država učestvuje u finansiranju u slučajevima kada korisnik nema dovoljna primanja ili imovinu. Upravo zbog toga, postupci koje sprovode centri za socijalni rad imaju za cilj da se utvrdi realna platežna sposobnost svakog korisnika pojedinačno.
– U skladu sa Rešenjem o izmeni rešenja o cenama usluga ustanova socijalne zaštite, koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo 12. januara 2026. godine, kao i instrukcijom istog ministarstva od 28. januara 2026, centri za socijalni rad pokrenuli su postupke preispitivanja usluge smeštaja u ustanovama socijalne zaštite za sve korisnike. Cilj ovih postupaka je usklađivanje postojećih rešenja o smeštaju sa novom cenom smeštaja, koja se primenjuje od 1. februara 2026. godine. Centri proveravaju sve relevantne činjenice koje utiču na cenu i način plaćanja troškova smeštaja, a to su kategorija korisnika (stepen podrške koji im je potreban), promena kategorije smeštaja (promena objekta ili tipa smeštajne jedinice), kao i način finansiranja troškova smeštaja, koji je regulisan važećim Zakonom o socijalnoj zaštiti i zavisi od socijalno-ekonomskog statusa korisnika. O kategoriji korisnika, kao i o kategoriji smeštaja, odlučuje ustanova u koju je korisnik smešten. Ukoliko je smeštaj u ustanovi socijalne zaštite i dalje indikovan, a korisnik ili srodnici koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja više nisu u mogućnosti da finansiraju troškove smeštaja i džeparac korisnika, razlika do pune cene smeštaja obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. U upravnom postupku koji se vodi u Centru utvrđuje se činjenično stanje na osnovu dokumentacije u spisima predmeta, upisa u registar „Socijalna karta“, saslušanja stranaka i uvida u novu sudsku presudu o utvrđivanju obaveze izdržavanja srodnika (ukoliko je došlo do promene). U zavisnosti od okolnosti slučaja, prikuplja se relevantna dokumentacija – objašnjava Katarina Matić, direktorka Centra za socijalni rad Šabac.
Prema procenama demografa, Srbija spada u zemlje sa trendom starenja stanovništva, što dodatno opterećuje sistem socijalne zaštite. Očekuje se da će potrebe za uslugama dugotrajne nege u narednim decenijama nastaviti da rastu, zbog čega će pitanje finansiranja i dostupnosti domskog smeštaja biti jedno od važnih socijalnih pitanja.
U centrima za socijalni rad navode da građani imaju mogućnost alternativnih oblika podrške, kao što su pomoć u kući, dnevni boravci za starije i usluge geronto-domaćica, koje su za mnoge porodice finansijski pristupačnije rešenje u odnosu na institucionalni smeštaj.
S. G.
Najnoviji broj
14. maj 2026.
