Zemljišta se ukrupnjavaju, mehanizacija preovladava

Ratari u Mačvi završili su sa setvom pšenice i u toku je priprema zemljišta za setvu kukuruza i drugih useva koje se planira za sredinu aprila. Svetislav Živković iz Tabanovića, ove godine planira da zaseje blizu 12 hektara.

Foto: "Glas Podrinja"

- Sada je faza zatvaranja vlage. Čekamo malo kiše, pa onda idemo sa kompleksnim đubrivom. Ja lično više volim da se to đubrivo zaore. Ako ostane na površini a nema dovoljno kiše, biljka ne može da ga iskoristi kako treba. Kukuruz onda nema šta da vuče iz dubine. Zato je, po mom mišljenju, mnogo bolje zaorati đubrivo, a azot se može dodati kasnije. To i agronomi preporučuju. Ne žurim sa setvom, po meni je optimalno od 5. do 25. aprila. Vidim da neki već počinju, ali mislim da je to rano. Bolje je sačekati da se zemlja zagreje, jer ako se poseje rano a ne nikne kako treba, onda dolazi presetva, a to su veliki troškovi. Kad se zemlja zagreje, biljka brže napreduje i nadoknadi to kašnjenje – navodi Svetislav Živanović.

Foto: "Glas Podrinja"

Iskustva iz prethodne godine
Ratar iz Tabanovića navodi iskustva iz prethodnih godina, nadajući se boljoj godini i po rodu i po zaradi.

- Prošle godine je na njivi skoro bio pesak, ne znam šta se desilo. Većina njiva nije izmrzla dobro preko zime, nije se rasturila kako treba. Sada imam jaču mehanizaciju, tešku drljaču, pa ide lakše. Zemljište nije dobilo onu prirodnu obradu od mraza i to se sada oseća. Jedino na takozvanim crnim zemljama ima nekih rezultata, tu je situacija malo bolja, ali u ovom kraju je pretežno „bela“ zemlja.
Nadam se da će ova godina biti bolja, svi mi poljoprivrednici to priželjkujemo. Tako smo očekivali i prošle godine u odnosu na onu prethodnu, ali kad se podvuče crta – žetva je bila slaba. Rod nije ispunio očekivanja, a ni cene nisu baš pratile troškove. Suncokret je jedini koji je donekle opravdao ulaganja, jer bolje podnosi sušu. Pšenica je rodila solidno, ali je cena otkupa nedovoljna. Kad se sve sabere, jedva se pokriju troškovi. A kukuruz, tu smo baš loše prošli – priča Živanović.

Foto: "Glas Podrinja"

Bolje je sačekati da se zemlja zagreje, jer ako se poseje rano a ne nikne kako treba, onda dolazi presetva, a to su veliki troškovi. Kad se zemlja zagreje, biljka brže napreduje i nadoknadi to kašnjenje

Promena setvene strukture
- Sve što dobijemo od države, subvencije i povraćaje, to dobro dođe, ali nije dovoljno ako godina podbaci. A vidite i sami – proleće je krenulo lepo, ali za pšenicu se već oseća da nešto nije kako treba. Ona je već posejana čak i više nego prošle godine. Svi smo to komentarisali, da se ljudi više okreću pšenici. Razlog je jednostavan – kukuruz nas je razočarao. Ja lično radim plodored – suncokret, pa pšenica, pa kukuruz. Ako nešto malo prevagne, onda povećam pšenicu. Radio sam ranije 16 hektara, sad je to nešto manje. U međuvremenu sam uzeo i jači traktor, računajući da ću širiti proizvodnju.
Međutim, okolnosti su se promenile. Ali opet, sa jačom mehanizacijom može više da se postigne, to je sigurno – objašnjava.

Foto: "Glas Podrinja"

Selo se dosta promenilo, sve je više mehanizacije, a sve manje ljudi. Zemljišta se ukrupnjavaju, uzima se u arendu, da bi se opravdala kupovina mašina

Mehanizacija protiv nesdostatka radne snage
Živanović kaže i da postoji strah od mogućeg povećanja cene goriva zbog aktuelnih dešavanja.

- Za sada nam znači to što smo dobili 100 litara po hektaru po subvencionisanoj ceni. Uz agrokarticu to je nešto povoljnije, ali svi vidimo u kom pravcu ide situacija, cene će sigurno rasti. Mi tu ne možemo mnogo da utičemo, moramo da se prilagodimo i da radimo samo ono što je neophodno, bez rasipanja. Ranije sam imao krave, tovio sam junad, držao nešto svinja. Poslednjih godina sam to sve ugasio, u penziji sam, supruga i ja sami radimo, a deca su otišla svojim putem. Jedan sin je lekar, drugi je profesor, imaju svoje obaveze i ne mogu puno da se uključe u posao, tako da smo ostali samo na ratarstvu. Vrlo je teško naći radnu snagu, praktično nemoguće. Otvorene su fabrike, ljudi odlaze tamo jer je sigurnije. I ako nađete nekoga, ti nisu naučeni na poljoprivredne poslove. Zato se sve više ide na mehanizaciju – velike bale, mašine, sve što može da zameni čoveka. Danas svi negde žure, nekad smo više bili upućeni jedni na druge, pomagali se. Selo se dosta promenilo, sve je više mehanizacije, a sve manje ljudi. Zemljišta se ukrupnjavaju, uzima se u arendu, da bi se opravdala kupovina mašina – priča Živanović.