Visok rodni potencijal

Trenutno nema većih uočljivih posledica usled nedavnog zahlađenja, jer temperature nisu padale ispod nule, pa nije bilo izmrzavanja. Međutim, hladni dani i talas nestabilnog vremena ipak su uticali na proces oplodnje, pre svega zbog gotovo cele nedelje sa padavinama i temperaturama od svega 4 do 6 stepeni.

- U takvim uslovima nije bilo leta pčela, bumbara i ostalih polinatora, što je dovelo do usporavanja rasta polenove cevčice i delimično će uticati na smanjenu oplodnju. Ipak, rodni potencijal je veoma veliki, naročito kod koštičavog voća - ističe Milorad Jocković, savetnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Šabac.

Foto: "Glas Podrinja"

Koštičavo voće u različitim fazama cvetanja
Kajsija je već u fazi precvetavanja, šljiva je u punom cvetu, trešnja je približno na polovini cvetanja, dok je višnja tek na početku, pa će kod nje posledice biti najmanje izražene.

- Generalno, kod koštičavog voća može se očekivati nešto slabija oplodnja i blago smanjen prinos, ali zbog visokog rodnog potencijala to može dovesti do optimalnog roda, odnosno do krupnijih plodova. To praktično znači da bi ukupan prinos, posmatrano kroz težinu i kvalitet, mogao biti veoma dobar, a krupniji plodovi uticaće i na bolji kvalitet i višu cenu na tržištu. U ovom trenutku nema većih opasnosti kada je reč o oplodnji i budućem prinosu – navodi stručnjak za voćarstvo.

Rizik od bolesti i štetočina, rezidba i prihrana
U narednom periodu potrebno je obratiti pažnju jer će sa porastom temperatura rasti i opasnost od pojave bolesti i štetočina, što može uticati i na kvalitet i na prinos. Istovremeno, opasnost od niskih temperatura i dalje postoji tokom celog aprila, a dešavalo se da mrazeva bude i u maju.

Foto: "Glas Podrinja"

- Kada je reč o radovima u voćnjacima, rezidba je pri kraju, ali još uvek nije završena u svim zasadima. Savremeni trendovi pokazuju da se rezidba sve češće obavlja i kasnije, jer kasnija rezidba može da prolongira cvetanje za dan ili dva. Čak i pomeranje cvetanja za pola dana ponekad može biti dovoljno da se zasad zaštiti od poznih prolećnih mrazeva. Prva prolećna prihrana trebalo je već da je završena, jer je preporuka da se obavi u trećoj dekadi marta, uz primenu azotnih đubriva. Tokom početka marta, pre cvetanja, mogla je da se sprovede i mera krečenja stabala, koja ima dvostruku ulogu - dezinfekciju i odbijanje sunčevih zraka. Bela boja reflektuje svetlost i može da odloži cvetanje za dan ili dva, što značajno smanjuje rizik od šteta usled niskih temperatura. Kad je reč o uticaju poskupljenja goriva, moguće je da će se ono odraziti na povećanje troškova proizvodnje u voćarstvu.

Ipak, osnovne agrotehničke mere, naročito hemijska zaštita, neće biti preskakana jer je neophodna za očuvanje prinosa. Poskupljenje će se najviše odraziti na cenu koštanja proizvodnje, ali proizvođači uglavnom neće odustajati od ključnih mera, jer bi njihovo izostavljanje dovelo do značajno manjeg roda i ugrozilo celokupnu proizvodnju – objašnjava Jocković.