Tajni, večni život linije

Kroz pedeset radova kolekcionar Zvonimir Biro otvara vrata svog unutrašnjeg sveta, predstavljajući crtež kao najiskreniji trag umetnikove misli. Postavka u Narodnom muzeju u Šapcu slavi liniju koja ne skriva drhtaje i odluke autora, vodeći posetioca od racionalnog ka snoviđenju

Izložba „Tajni život linije – savremeni srpski crtež iz kolekcije Biro“, koja je trenutno postavljena u Narodnom muzeju u Šapcu, nudi redak uvid u privatnu fascinaciju crtežom kao najintimnijim vidom umetničkog stvaralaštva.

Za kolekcionara Zvonimira Biroa crtež je jedan od neposrednijih oblika likovnog izraza, prvi trag misli pretočen u liniju. Kako navodi, tu nema skrivanja: svaka ruka, svaki drhtaj i svaka odluka umetnika ostaju vidljivi, ogoljeni i iskreni. Podeliti unutrašnji svet za umetnika je duboko intimni čin, a podeliti sa javnošću dela iz privatne kolekcije poseban je vid poverenja.

Biro ističe da crtež, više nego bilo koja druga forma, zahteva bliskost i pažnju publike. Postavkom u Muzeju dominiraju umetnici čiji je likovni narativ ispunjen simbolikom, metamorfozama i fantastičnim bićima, krećući se na granici između sna i jave, racionalnog i iracionalnog.

-Kolekcija je nastajala tokom dugog niza godina, još od 1975. Izbor radova je vođen pre svega unutrašnjim osećajem, a ne pravilima ili ambicijom da se poseduje, već da se razume – kaže Biro.
Dodaje da se tokom decenija njegovo interesovanje za različite forme likovnog izraza menjalo, od ulja na platnu do crteža i radova na papiru. No, crtež je uvek bio u fokusu.

-U njemu nema suvišnog, samo linija, trag ruke i misao. Odabrani radovi imaju jednu zajedničku crtu, prepoznavanje. Svaki od njih me je na neki način zaustavio, naterao da pogledam još jednom, duže, da se vratim, da ga prihvatim kao deo spostvenog unutrašnjeg prostora.

Istoričakra umetnosti i muzejska savetnica Tatjana Marković navodi da život jedne linije mnogo je složeniji nego što se to čini na prvi pogled.

-Ona vođena znalačkom rukom postaje svemoguća u nastajanju nove stvarnosti. Stvarnosti slike u kojoj vladaju likovni zakoni. Njeno nesmetano, ali smisleno kretanje po belini papira, čini da se vizualizuje misao, otelotvori emociju i stvori novi izmaštani svet, bivajući pri tom prava, deblja, tanja, isprekidana, vijugava, nervozna, zakrivljena, vertikalna, horiznotalna, gipka, konfuzna, diskretna, agresivna, munjevita, meka, osenčena, jednom rečju večna.

Ova selekcija obuhvata 50 radova od 22 autora, među kojima se posebno izdvajaju dela Miloša Šobajića, Sergeja Aparina, Katarine Zarić, Kristine Pirković, Ljubodraga Jankovića Jala, Mihaila Đokovića, Dejana Ulardžića i Radislava Trkulje.

Postavka je otvorena do 14. maja.

M.Ž.B.

Info

Berza

Tajni, večni život linije

Kultura

Остале вести

Najnoviji broj