Deset dana do jedne ture

U domaćinstvu porodice Pantelić, godinama traje posao koji zahteva mnogo rada, strpljenja i dobru organizaciju. Dok mnogi odustaju od zanata i umeća pravljenja ćumura, ova porodica uspeva ne samo da održi proizvodnju već i da sam proces unapredi. Vanja Pantelić objašnjava da je ozbiljnije počelo 2007. godine, kada su odlučili da poboljšaju dotadašnji način rada.

- Ranije su bile one stare ćumurane, na zemlji, a onda nam je došao jedan deda, majstor zanata iz Guče i napravio peći od cigle i zemlje, ima malo betona i još neka smesa koja mora da se stavi jer je tu jako visoka temperatura. Tako smo počeli ozbiljnije da se bavimo ovim poslom. Držimo i stoku, imamo i voća, ali ovo je ipak nešto što traje godinama i od čega ne odustajemo - priča Vanja.

Foto: "Glas Podrinja"

Posao se razvijao, a danas u njihovom domaćinstvu ima pet ćumurana. Sve su u porodičnom vlasništvu i svako ima svoj deo posla.

- Dve su mog muža i mene, dve su od devera i jetrve, a jedna je dedina. Tako smo se rasporedili -

Pet peći radi bez prestanka
Proizvodnja je organizovana tako da nema zastoja. Čim se jedna tura završi, odmah počinje sledeća, jer potražnja ne prestaje.

- Non-stop radimo. Samo jednu izvadite, već sutra stavljamo drugu. Peći se tako reći ne gase. U jednu peć stane oko deset kubika drveta. Kada se drvo složi, vrata se zatvaraju, a vatra se loži odozgo. Na peći postoji jedanaest otvora koji se postepeno zatvaraju kako proces odmiče. Ja nju napakujem, zatvorim vrata i podložim. Ceo proces traje oko deset dana. Posle toga, peć se gasi sa dva, tri bureta vode, a posle nekoliko dana ćumur koji padne dole se kupi i pakuje. Od jedne peći dobija se u proseku oko 120 džakova ćumura, a ako je drvo kvalitetnije, može biti i više. Zavisi od kvaliteta, ako su dobra drva, bude i do 150 džakova. Zavisi da li je cer, bukva ili bagrem. Cer i bukva su teži, bagrem je lakši – pojašnjava Vanja.

Proizvodnja je organizovana tako da nema zastoja. Čim se jedna tura završi, odmah počinje sledeća, jer potražnja ne prestaje

Za proizvodnju koriste uglavnom otpadno drvo koje ostaje posle seče šuma, ali i ostatke iz pilana.

- Ništa nije za bacanje. Sav otpad od drveta ide u ćumur. Imamo jednog čoveka koji drži pilanu u obližnjem selu i od njega uzimamo ostatke. Suprug i dever uslužno seku šumu drugima, u zamenu za drvo. U poslu učestvuje cela porodica. Zajednički vodimo računa o svim pećima, punjenju, praćenju procesa, pakovanju. Mora stalno neko da bude tu. Najviše se uzima i koristi za roštilj, i za pečenje prasića i jagnjadi. Potražnje ima tokom cele godine, a posebno pred praznike, naročito za Božić i sada pred 1. maj kada veliki broj ljudi planira roštiljanje - priča.

Foto: "Glas Podrinja"

Iako u kraju ima još nekoliko proizvođača ćumura, Vanja kaže da je sve manje onih koji žele da se bave ovim poslom.

- Težak je posao, nema radne snage, nema uvek ni drva. Ali, snalazimo se – kaže Vanja.

Ipak, u domu porodice Pantelić vatra u pećima ne prestaje. Zahvaljujući trudu i porodičnoj organizaciji, uspevaju da održe zanat kojim se danas retko ko bavi.