Uprkos tradiciji dugoj 132 godine, Društvo pčelara „Šabac“ suočava se sa ozbiljnim izazovima, budući da je broj članova i košnica prepolovljen. Dok klimatske promene i pesticidi otežavaju rad iskusnim proizvođačima, zajednica opstaje zahvaljujući edukacijama i negovanju duhovnog zajedništva koje se decenijama ne prekida
Dok pčelarska udruženja širom Srbije pokušavaju da održe glavu iznad vode, jedno od najstarijih društava u regionu, sa tradicijom dugom preko 130 godina, Društvo pečala „Šabac“ 1894, suočava se sa brojnim izazovima. Entuzijazam članova ne jenjava, ali brojke neumoljivo ukazuju na krizu koja pogađa ne samo proizvodnju meda, već i samu pčelarsku zajednice.
Tradicija kao poslednja linija odbrane Uprkos problemima, duhovni i društveni aspekti udruženja ostaju netaknuti. Slava društva, Cveti, se svake godine obeležava uz strogo poštovanje običaja, okupljajući pčelare iz šabačkog kraja, ali i iz Brčkog, Vladimiraca, Bogatića,...
-Svake godine obeležava se slava i to se strogo poštuje. Postoje pravila, naročito zato što je u pitanju post. Priprema se posna hrana i vodi se računa o običajima. Sveštenik redovno dolazi i obavlja obrede u skladu sa pravilima – kaže predsednik Društva ščelara „Šabac“ 1894 Nebojša Karić.
Ova okupljanja su više od verskog obreda, kažu predstavnici Druženja, ona su spona sa vremenom kada su pčelari bili cenjeni nosioci lokalne ekonomije, iako su se, kako sagovornik navodi, “kroz vreme dosta toga promenilo”.
Demografski krah i statistika Podaci o članstvu i proizvodnji su alarmantni. Za samo četiri godine, broj članova društva se prepolovio sa 134 člana u 2021. godini na današnjih 67. Prosečna starost pčelara je 61 godina, dok mlađi do 30 godina čine tek 9,7% članova udruženja.
Krizu najbolje ilustruje drastičan pad proizvodnje: -2022. godina: 175 tona meda; -2025. godina: svega 43 tone i 340 kilograma. Broj košnica je zabeležio pad sa preko 7.000 na oko 2.200.
-Generalno, pčelarstvo u Srbiji je u krizi. Ljudi gube interesovanje, mladih gotovo da nema, a stariji više ne mogu da se bave tim poslom kao ranije. Na nivou države procenjuje se da je došlo do uginuća čak 60% pčela prošle godine. Ove godine je malo cena i situacija bolja – istakao je Dragan Malešević član Uduruženja i nekadašnji predsednik.
Foto: Glas Podrinja
Grad Šabac je raspisao javni poziv kojim potpuno finansira nabavku pet novih pčelinjih košnica sa društvima u iznosu do 75.000 dinara. Poziv je namenjen isključivo poljoprivrednim gazdinstvima koja se do sada nisu bavila pčelarstvom, a prijave se primaju do 15. septembra 2026. godine ili do utroška sredstava, za kupljene košnice od 01.01. do 15.09.2026. Korisnici su u obavezi da drže pčele na teritoriji grada najmanje pet godina, dok se sredstva dodeljuju po redosledu prijavljivanja.
Od pesticida do sušne godine Razlozi za ovakvo stanje su višeslojni, od nepovoljne klime i suše do ljudskog faktora. Upotreba pesticida i nedostatak polena desetkovali su pčelinja društva, dok je tržište meda pretrpelo ozbiljne poremećaje zbog zastoja u otkupu i veštačkog meda (mednog sirupa).
Pored prirodnih nepogoda, udruženje se bori i sa institucionalnim zanemarivanjem, kako kažu. -Nekadašnja imovina društva, prodavnice i zemljište izgubljena je u tranziciji, a pravni status tih objekata nikada nije rešen. Danas pčelari nemamo čak ni svoju kancelariju- kaže Dragan i dodaje. -Danas se sastanci održavaju u iznajmljenim prostorima... Društvo je više puta tražilo od da lokalna samouprava obezbedi makar jednu kancelariju, ali bez uspeha. Ranije je davala pomoć u vidu šećera po košnici, ali to više ne postoji. Trenutna subvencija države iznosi 1.000 dinara po košnici godišnje i nije menjana godinama.
Ima li budućnosti bez sistemske podrške Iako je pčelarstvo zahtevno i neizvesno, ovo društvo je jedno od najaktivnijih u regionu zahvaljujući sopstvenim sredstvima i edukacijama koje organizuju.
-Ovo Društvo još uvek živi. Po broju članova i aktivnostima mislim da smo najbrojniji. U Šapcu ima pet društava, i ostali imaju članova i aktivnosti zajedno kao mi. Samo dva društva u Srbiji su starija od našeg i samo je beogradski region po broju košnica veći od šabačkog. Mi sa svima imamo odličnu saradnju – dodaje Karić.
Foto: Glas Podrinja
Ipak, bez rešavanja pitanja uvoza i izvoza, kvaliteta proizvoda na tržištu i snažnije podrške mladima, opstanak je pod znakom pitanja, naglašavaju.
-Iako je pčelarstvo lepo zanimanje, danas je veoma zahtevno i neizvesno. Pčelarstvo ima dugu tradiciju i potencijal, ali bez ozbiljnije podrške i uključivanja mlađih generacija, njegova budućnost ostaje neizvesna – ističe Malešević.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
