SEĆANjA NA STARI ŠABAC
NEVINOST BEZ ZAŠTITE
Većina od vas čuli su za film ,,Nevinost bez zaštite“ koji je 1968. godine napravio Dušan Makavejev u čast prvog Jugoslovenskog ton filma. Bio je to kolažni film u kojem su bili prikazani i delovi istoimenog filma koji je snimio poznati akrobata Dragoljub Aleksić.
Za vreme Drugog svetskog rata akrobata Aleksić je u Beogradu o svom trošku snimio film u kojem on igra glavnu ulogu. Te ratne 1942. godine bio je to veliki poduhvat i rizik zbog prisustva Nemaca. Posle rata Aleksić se na sudu odbranio i dokazao kao patriota koji nije sarađivao sa Nemcima. Njegov film sačuvan je tako što je bio zakopan u zemlju ali nikada nije ušao u istoriju domaćeg filma iako je to bio naš prvi ton film. Ima nekoliko razloga zbog kojih sam napisao ovaj članak i ako Dragoljub Aleksić nije bio iz Šapca.
U starom ,,Šabačkom Glasniku“ iz 1932. godine našao sam sledeći tekst: ,,Dragoljub Aleksić u Šapcu. Naš čuveni akrobata g. Dragoljub Aleksić iz Beograda prispeo je u Šabac. Aleksić će izvoditi svoje produkcije danas i sutra u ton bioskopu ,,Pariz“ između činova filma ,,Ljubav Mihajla Petrova“ koji se prikazuje u ton bioskopu ,,Pariz“. Kako je g. Aleksić poznat kao naš najbolji akrobata, nadati se, da će ton bioskop ,,Pariz“ privući tih večeri veliki broj publike“.
Sećam se da je Aleksić bio u Šapcu oko 1957. godine u dane ,,Šabačkog vašara“. Nad gradom je nisko kružio avion iz koga su bacani letci na kojima je bila najava njegove večernje akrobatske predstave u Šapcu. Posebna atrakcija bila je kada je Aleksić visio ispod aviona držeći se zubima za uže, i tako ,,leteo“ raširenih ruku. Avion je preleteo iznad Trkališta koje je tada bilo hipodrom i iznad drugih delova grada. Šapčanima je zastajao dah gledajući čoveka kako visi ispod aviona u niskom letu. Bio je to akrobata Dragoljub Aleksić koji je uveče u tadašnjoj ulici M. Tita, a današnjoj Gospodar Jevremovoj, gospodario našim nervima. Sećam se da je bilo veče. Debela čelična sajla bila je razapeta sa krova zgrade SUP na krov susedne zgrade dok je velika masa ljudi stajala na ulici i uperenih pogleda na visoku sajlu očekivala šta će se događati. Nastao je tajac kada je Aledsić sa krova SUP polako krenuo da hoda po razapetoj sajli noseći u rukama dugu motku za balansiranje. Od centra grada pa do zgrade današnjeg Kulturnog centra zbijeno je stajala masa gledalaca i samo je prostor ispod razapete sajle bio prazan. Aleksić je išao po sajli stopu po stopu a onda, kada je stigao do sredine sajle, izgubio je ravnotežu i zanjihao se. Iz stotine grla do tada nemih posmatrača začuo se neki neartikulisani zvuk. Danas znam da je to bio samo akrobatski trik ali tada sam premro od straha kao i svi ostali gledaoci na ulici. Aleksić je prešao na krov susedne zgrade, a onda je usledila je nova akrobacija. Vozio je bicikl preko sajle u vazduhu, sedeo na stolici na sredini salje, prenosio je nekog dečaka na ramenima i to je bilo moje prvo viđenje Dragoljuba Aleksića u Šapcu. Imao sam tada 14 godina i to veče ostalo mi je duboko urezano u sećanje.
Prošlog vašara 2011. godine u gomili starih knjiga pronađem jednu polu sačuvanu knjigu o akrobati Dragoljubu Aleksiću. Knjigu je on napisao o sebi 1932. godine i iz nje vam prenosim značajne podatke.
Rođen je 1910. godine u selu Vina kod Knjaževca u siromašnoj seoskoj porodici. Pomažući ocu u radu 1920. godine polomio je obe noge koje mu otac namešta i leči. Završava bravarski zanat, radi teške poslove u rudniku Bor odakle sa svojih 45 kilograma odlazi u Beograd gde takođe radi kao bravar.Kao dečaku film mu je bio glavna zabava. U jednom filmu Lucijana Albertinija gledao je akrobacije. To je bio presudni trenutak za njegovo dalje životno opredeljenje. Neumorno vežba i jača svoje telo da bi 9. maja 1928. godine u Beogradu uspeo da rukama zadrži dva automobila u mestu dok su im motori bili pod punim gasom. To isto uspeva i sa četiri automobila a imao je tada samo 18 godina.
Zubima kida lance. Preko njega prelazi automobil težine 1.600 kilograma. Novine pišu o njegovoj snazi. Drži se zubima za avion u letu i po celoj Jugoslaviji prikazuje svoje akrobacije. Pri tome pada nekoliko puta i skoro gine. Prvi pad sa visine od 20 metara doživeo je 1930. godine u Sarajevu, a sledeći u Splitu kada je pao sa 20 metara i polomio obe noge i kičmu. Da ne bi ostao nesposoban pravi sebi metalni steznik, uspeva da se izleči i nastavlja sa akrobacijama. Poznato je da je od novca dobijenog na svojim nastupima velike sume davao u humanitarne svrhe. Koliki je bio veliki akrobata još veći je bio humanista. Poklanjao je novac nezaposlenim radnicima, Crvenom krstu, domovima starih, siromašnoj deci. Prema pisanju ,,Borbe“ poklonio je 1955. godine 26 miliona dinara, rudniku ,,Dobra sreća“, a u selu Vina gde je rođen dao je pola miliona dinara za izgradnju puta, Aero klubu ,,Mostar“ milion dinara. Dug je spisak Aleksićevih dobrih dela. Bio je to nizak čovek ali veliki čovek Srbin kakav se na našim prostorima više neće ponoviti. Pred kraj života, posle smrti supruge Nade, sa kojom je imao ćerku Jelenu koja je živela u Nemačkoj bio je smešten u Dom penzionera na Bežanijskoj kosi. Zahvaljujući solidnoj sumi novca koji je uplaćivao za svoju penziju. Tamo je imao vrhunsku negu.
Srpski akrobata Dragoljub Aleksić otišao je u nezaborav 1985. godine u svojoj sedamdeset petoj godini života. Obilazeći šabačke porodice u potrazi za podacima o životu Šapčana ove 2012. godine zatekao sam se u stanu Milana Milanovića i njegove supruge Danice. Tokom dužeg razgovora spomenuh Aleksića i tada se nenadano pojaviše nova saznanja o njemu. Danicina rođena sestra Svetlana Jančekić, devojačko Mladenović, koja je učestvovala u razgovoru donese novogodišnju čestitku iz 1973. godine koju je Dragoljub Aleksić poslao njenom ocu Rajku Mladenoviću. Aleksić je bio veliki prijatelj sa Rajkom Mladenovićem koji je pre rata živeo u Beogradu. Došavši u Šabac oko 1957. godine gde je izvodio svoj akrobatski program, Aleksić je Mladenoviću dao svoj automobil sa 8 sedišta da ga koristi isvesno vreme. Sećaju se Danica i Svetlana da ih je te godine otac tim automobilom vozio u Stać kod Kruševca. Tada je to bila atrakcija a taj Aleksićev gest govori kakav je bio kao čovek.
Za vreme Drugog svetskog rata akrobata Aleksić je u Beogradu o svom trošku snimio film u kojem on igra glavnu ulogu. Te ratne 1942. godine bio je to veliki poduhvat i rizik zbog prisustva Nemaca. Posle rata Aleksić se na sudu odbranio i dokazao kao patriota koji nije sarađivao sa Nemcima. Njegov film sačuvan je tako što je bio zakopan u zemlju ali nikada nije ušao u istoriju domaćeg filma iako je to bio naš prvi ton film. Ima nekoliko razloga zbog kojih sam napisao ovaj članak i ako Dragoljub Aleksić nije bio iz Šapca.
U starom ,,Šabačkom Glasniku“ iz 1932. godine našao sam sledeći tekst: ,,Dragoljub Aleksić u Šapcu. Naš čuveni akrobata g. Dragoljub Aleksić iz Beograda prispeo je u Šabac. Aleksić će izvoditi svoje produkcije danas i sutra u ton bioskopu ,,Pariz“ između činova filma ,,Ljubav Mihajla Petrova“ koji se prikazuje u ton bioskopu ,,Pariz“. Kako je g. Aleksić poznat kao naš najbolji akrobata, nadati se, da će ton bioskop ,,Pariz“ privući tih večeri veliki broj publike“.
Sećam se da je Aleksić bio u Šapcu oko 1957. godine u dane ,,Šabačkog vašara“. Nad gradom je nisko kružio avion iz koga su bacani letci na kojima je bila najava njegove večernje akrobatske predstave u Šapcu. Posebna atrakcija bila je kada je Aleksić visio ispod aviona držeći se zubima za uže, i tako ,,leteo“ raširenih ruku. Avion je preleteo iznad Trkališta koje je tada bilo hipodrom i iznad drugih delova grada. Šapčanima je zastajao dah gledajući čoveka kako visi ispod aviona u niskom letu. Bio je to akrobata Dragoljub Aleksić koji je uveče u tadašnjoj ulici M. Tita, a današnjoj Gospodar Jevremovoj, gospodario našim nervima. Sećam se da je bilo veče. Debela čelična sajla bila je razapeta sa krova zgrade SUP na krov susedne zgrade dok je velika masa ljudi stajala na ulici i uperenih pogleda na visoku sajlu očekivala šta će se događati. Nastao je tajac kada je Aledsić sa krova SUP polako krenuo da hoda po razapetoj sajli noseći u rukama dugu motku za balansiranje. Od centra grada pa do zgrade današnjeg Kulturnog centra zbijeno je stajala masa gledalaca i samo je prostor ispod razapete sajle bio prazan. Aleksić je išao po sajli stopu po stopu a onda, kada je stigao do sredine sajle, izgubio je ravnotežu i zanjihao se. Iz stotine grla do tada nemih posmatrača začuo se neki neartikulisani zvuk. Danas znam da je to bio samo akrobatski trik ali tada sam premro od straha kao i svi ostali gledaoci na ulici. Aleksić je prešao na krov susedne zgrade, a onda je usledila je nova akrobacija. Vozio je bicikl preko sajle u vazduhu, sedeo na stolici na sredini salje, prenosio je nekog dečaka na ramenima i to je bilo moje prvo viđenje Dragoljuba Aleksića u Šapcu. Imao sam tada 14 godina i to veče ostalo mi je duboko urezano u sećanje.
Prošlog vašara 2011. godine u gomili starih knjiga pronađem jednu polu sačuvanu knjigu o akrobati Dragoljubu Aleksiću. Knjigu je on napisao o sebi 1932. godine i iz nje vam prenosim značajne podatke.
Rođen je 1910. godine u selu Vina kod Knjaževca u siromašnoj seoskoj porodici. Pomažući ocu u radu 1920. godine polomio je obe noge koje mu otac namešta i leči. Završava bravarski zanat, radi teške poslove u rudniku Bor odakle sa svojih 45 kilograma odlazi u Beograd gde takođe radi kao bravar.Kao dečaku film mu je bio glavna zabava. U jednom filmu Lucijana Albertinija gledao je akrobacije. To je bio presudni trenutak za njegovo dalje životno opredeljenje. Neumorno vežba i jača svoje telo da bi 9. maja 1928. godine u Beogradu uspeo da rukama zadrži dva automobila u mestu dok su im motori bili pod punim gasom. To isto uspeva i sa četiri automobila a imao je tada samo 18 godina.
Zubima kida lance. Preko njega prelazi automobil težine 1.600 kilograma. Novine pišu o njegovoj snazi. Drži se zubima za avion u letu i po celoj Jugoslaviji prikazuje svoje akrobacije. Pri tome pada nekoliko puta i skoro gine. Prvi pad sa visine od 20 metara doživeo je 1930. godine u Sarajevu, a sledeći u Splitu kada je pao sa 20 metara i polomio obe noge i kičmu. Da ne bi ostao nesposoban pravi sebi metalni steznik, uspeva da se izleči i nastavlja sa akrobacijama. Poznato je da je od novca dobijenog na svojim nastupima velike sume davao u humanitarne svrhe. Koliki je bio veliki akrobata još veći je bio humanista. Poklanjao je novac nezaposlenim radnicima, Crvenom krstu, domovima starih, siromašnoj deci. Prema pisanju ,,Borbe“ poklonio je 1955. godine 26 miliona dinara, rudniku ,,Dobra sreća“, a u selu Vina gde je rođen dao je pola miliona dinara za izgradnju puta, Aero klubu ,,Mostar“ milion dinara. Dug je spisak Aleksićevih dobrih dela. Bio je to nizak čovek ali veliki čovek Srbin kakav se na našim prostorima više neće ponoviti. Pred kraj života, posle smrti supruge Nade, sa kojom je imao ćerku Jelenu koja je živela u Nemačkoj bio je smešten u Dom penzionera na Bežanijskoj kosi. Zahvaljujući solidnoj sumi novca koji je uplaćivao za svoju penziju. Tamo je imao vrhunsku negu.
Srpski akrobata Dragoljub Aleksić otišao je u nezaborav 1985. godine u svojoj sedamdeset petoj godini života. Obilazeći šabačke porodice u potrazi za podacima o životu Šapčana ove 2012. godine zatekao sam se u stanu Milana Milanovića i njegove supruge Danice. Tokom dužeg razgovora spomenuh Aleksića i tada se nenadano pojaviše nova saznanja o njemu. Danicina rođena sestra Svetlana Jančekić, devojačko Mladenović, koja je učestvovala u razgovoru donese novogodišnju čestitku iz 1973. godine koju je Dragoljub Aleksić poslao njenom ocu Rajku Mladenoviću. Aleksić je bio veliki prijatelj sa Rajkom Mladenovićem koji je pre rata živeo u Beogradu. Došavši u Šabac oko 1957. godine gde je izvodio svoj akrobatski program, Aleksić je Mladenoviću dao svoj automobil sa 8 sedišta da ga koristi isvesno vreme. Sećaju se Danica i Svetlana da ih je te godine otac tim automobilom vozio u Stać kod Kruševca. Tada je to bila atrakcija a taj Aleksićev gest govori kakav je bio kao čovek.
Najnoviji broj
18. april 2024.
