Trojka za ponos roditelja i škole

Sve potiče iz kuće, a nastavlja se u školi. Nemanja, Davor i Branko Perišić, učenici šestog razreda Osnovne škole „Nikolaj Velimirović“, pozitivan su primer ove izreke, budući da su na putovanju od porodičnog gnezda do prvog nivoa obrazovanja usvojili samo najbolje. Razredni starešina Duško Mitrović prozvao ih je „Fantastična trojka“ , ističući da je reč o deci koja svojim talentom, trudom i međusobnom podrškom predstavljaju pravi primer drugarstva i zajedništva. U prvi plan stavlja njihovo vaspitanje, a posledično i odličan uspeh u školi i nagrade na najvišim nivoima takmičenja iz različitih predmeta.

Uspesi od malena
-Posebno se izdvajaju po tome što su pre svega divni i vaspitani dečaci, koji neguju lep odnos sa vršnjacima i sa poštovanjem se odnose prema odraslima. Sva trojica imaju sve petice, a već od mlađih razreda ostvaruju zapažene rezultate na takmičenjima iz matematike. U višim razredima posebno su se istakli uspesima iz biologije i istorije. Pored redovne nastave, pohađaju i Muzičku školu, gde sviraju gitaru i postižu značajne uspehe na takmičenjima iz solfeđa. Takođe vole sport i aktivno treniraju plivanje. Svojim znanjem, talentom i vaspitanjem, oni su ponos naše škole- naša „Fantastična trojka“- ističe Mitrović.

Davor je prvi na opštinskom i okružnom takmičenju iz biologije, kao i na oba nivoa iz istorije. Svojom disciplinovanošću braći daje podsticaj da nižu jednake uspehe.

-Imamo dobrog nastavnika i nastavnicu, a i inače volim biologiju i istoriju, pa su mi ti predmeti najzanimljiviji. Tri puta sam do sada učestvovao na takmičenjima- školskom, opštinskom i okružnom. Bilo je teško pripremati se, ali smo postigli dobre rezultate, tako da smo zadovoljni- priča Davor.
Kaže da uz dobru organizaciju nije teško sve stići. Bitno je pažljivo slušati gradivo na času, kako bi sebi olakšao učenje van nastave.

-Kada u školi sve zapamtimo sa časa, posle je lako obnoviti kući to što treba za takmičenje ili bilo koji test. Biologija me najviše zanima, posebno ekologija. Mislim da ima prostora da još više radimo na tome da sačuvamo našu životnu sredinu- objašnjava on.

Na takmičenjima ima tremu dok ne dobije zadatke i pred rezultate- sve između je mnogo lakše, jer se oslanja na znanje. Osim predmetne nastave, sa braćom deli i druga interesovanja.
-Treniramo plivanje, to nam je rekreacija i zabava. U muzičkoj školi sviram klavir, na solfeđu smo osvojili prve nagrade na republičkom takmičenju iz teorije- dodaje.

Razlike koje spajaju
Branko kaže da je istorija izazov zbog brojnih činjenica koje treba upamtiti, dok se predmeti koji se uklapaju u svakodnevni život lakše uče.

-Zanimljiva mi je istorija, iako malo zahtevnija zbog brojnih podataka, a biologija je ono što sam već viđao u svakodnevnom životu, pa je manje zahtevna. U Muzičkoj školi sviram gitaru, jer mi se nekako činila kao najbolji instrument za mene koji sam razumeo više od bilo kog drugog. Pre dve godine donela mi je treću nagradu na takmičenju. Za takvu vrstu nadmetanja vežba je presudna- navodi Branko.
Kaže da ne uče zajedno, ali jedni druge proveravaju i pripremaju, što značajno olakšava put do nagrada.

Foto: Glas Podrinja

-Ne učimo zajedno, ali preslišavamo jedni druge i vežbamo. To nam mnogo znači kao priprema. Kad se završi test, uvek ima malo neizvesnosti zbog rezultata, ali se posle oduševimo kad ih konačno i vidimo- napominje.

Kako objašnjava Nemanja, jedan od njih postavi pitanje i odmah kaže ko treba da odgovori. Na taj način zajedno otkriju kom delu gradiva treba dodatno da se posvete.

-Biologija je prirodno došla uz braću, tako da mi je bilo lakše za preslišavanje i učenje, a istoriju za nijansu više volim. Srednji vek me najviše interesuje. Pored toga, volim i geografiju. Muzička škola je želja od ranije. Kod nas u kući se mnogo sluša muzika, zato i sad sviram gitaru. Plivanje je rekreacija, zanimljiv sport, pravo uživanje- ističe Nemanja, koga razredni starešina opisuje kao najživahnijeg među braćom.

Humanost pre svega
U slobodno vreme vole da igraju šah i rešavaju zadatke. Posebno im je zanimljivo da prave razne oblike i modele od papira, pa je origami u školi zahvaljujući njima uzeo maha među drugarima.
-Videli smo na Jutjubu kako se to radi i učinilo nam se zanimljivim. Napravili smo mnogo toga, pa smo čak nešto i prodavali za simbolične sume na humanitarnom bazaru za Lazarevu subotu na trgu- priča.
Razredni starešina ističe da je važno podsetiti da je škola i vaspitna ustanova. Vrednost vaspitanja se prepoznaje u svakom segmentu života, ne samo pod okriljem obrazovnih institucija.

-Sve reči pohvale za roditelje, jer oni sigurno ne bi takvi bili da nemaju njihovu podršku. Mi prosvetni radnici najbolje vidimo rezultate našeg rada tek kada prođu godine, kad ih sretnemo na ulici. Tada budemo zadovoljni kada vidimo da su uspeli u životu, da se bave profesijom koju vole i da su postali pravi ljudi. Verujem da će tako biti i sa njima. To je lepota ovog posla- zaključuje Mitrović.

Život je pun izazova, ali je nesumnjivo da će ova trojka u toj utakmici znati da postigne pobednički koš kad treba, noseći u svesti misao da je pobeda prava samo ako je zasnovana na poštenju, radu, znanju i istinskoj ljudskosti. Perišići bude nadu da uvek može drugačije i da su prave vrednosti temelj koji se zajedno gradi.