Jablan od 1.830 kilograma ponovo najteži bik na sajmu

Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde se iz godine u godinu sabiraju rezultati višegodišnjeg uzgoja i selekcije, i ovog puta je pažnju posetilaca privukao bik Jablan sa farme Radenka Jeremića iz Salaša Crnobarskog, koji je sa 1.830 kilograma poneo titulu najtežeg grla izložbe, potvrđujući status koji već godinama ima na ovoj manifestaciji.

Genetika presudna
Jeremić podseća da se sa Jablanom na sajmu pojavljuje već 12 godina. Reč je o šestogodišnjem grlu koje je u okviru njegovog krda prošlo čitav razvojni put. Kao dvogodišnjak imao je oko 1.110 kilograma, već tada se izdvojio u konkurenciji, a kasnije nastavio da napreduje do mere da je u pojedinim fazama beležio i više od 400 kilograma prirasta godišnje.

-Četvrti put je bio na sajmu sa ovakvom težinom. Sa njim sam već dugo, još od kada je bio mlad, i od početka se videlo da ima potencijal da ide ovim putem i da napreduje kako vreme prolazi- kaže Radenko Jeremić.

Foto: Mačvapress.rs

Jablan, treći bik sa Jeremićeve farme koji osvaja sajamsko odličje, već je kod Jeremića prošao oštru konkurenciju- selektovan je među 420 grla.

-Izabrao sam ga, odvojio, kao i sve druge kod kojih sam prepoznao potencijal za napredak. Ove godine je još jedan bik imao šansu, ali nije dostigao tu težinu- ističe.

Kako objašnjava, u tovu junadi ne postoje posebni režimi za pojedinačna grla, jer svaka životinja dobija istu hranu u istom sistemu, a razlika se javlja tek u onome što genetika i razvoj pokažu tokom vremena.

-Nema nikakvog posebnog recepta, sve životinje na farmi jedu isto. Genetika je uglavnom presudna i u tom velikom broju grla vremenom se izdvoje ona koja napreduju bolje, pa ih onda zadržavate i dalje pratite- navodi on.

Jablan, treći bik sa Jeremićeve farme koji osvaja sajamsko odličje, već je kod Jeremića prošao oštru konkurenciju

Radenko se, kako kaže, stočarstvom bavi pola veka. Sada ima 74 godine, a počeo je po povratku iz vojske. Na farmi Jeremića, gde trenutno ima 250 bikova, radni dan počinje oko šest sati ujutru.

-Posao je pojednostavljen u odnosu na vreme kad sam počinjao. Sve je automatizovano, a nekada se radilo ručno i gurala kolica- objašnjava.

Hrana se priprema uz pomoć mehanizacije u mešalicama, a zatim se raspoređuje svim grlima, bez izdvajanja.

Foto: Mačvapress.rs

Vezanost koja traje
U obiman porodični posao uključeni su supruga, sinovi i unuci, a gazdinstvo funkcioniše kao zajednički sistem više generacija. Iako je mehanizacija olakšala svakodnevicu u odnosu na vreme kada se sve radilo ručno, stočarstvo i dalje nosi neizvesnost, jer se cene menjaju, troškovi rastu, a tržište retko daje stabilnost.

-Nije lako. Tržište je nestabilno. Cene su nepovoljne u govedarstvu, telad su poskupela, ali to je posao iz kog ne možeš da izađeš. Za to sam se opredelio od rođenja- kaže on.

Uprkos tome, dodaje, višedecenijski rad donosi i posebnu vrstu vezanosti za životinje koje odrastaju pred očima porodice, pa se svaki ciklus doživljava i profesionalno i lično, kroz odnos koji se vremenom neminovno stvara.

-Saživeo sam se sa Jablanom, šest godina smo svakodnevno zajedno. Moram da izdvojim još jednog da ga pripremim za sledeći sajam, jer ne znam da li će sledeće godine moći da nastupa. Sve prođe, druga generacija stiže i tako ide i život- kaže.

Sledeće godine možda će upravo neki novi Jablan stati na vrh sajamske liste, kao rezultat dugogodišnje selekcije i rada na mačvanskoj farmi porodice Jeremić, gde se generacije menjaju, a sistem ostaje.