„Danas društvene mreže dodatno doprinose stvaranju novih vrednosnih sistema i dekonstrukciji prethodnih predstava o polu, rodnim ulogama i sličnim kategorijama. To je u nekom smislu napredak, jer nam omogućava bolje razumevanje sebe kao zajednice“
Ema Bregović po prvi put se predstavlja šabačkoj publici kroz skulpturu i instalaciju, istražujući kako materijali poput dijamanta, simbola oblikovanog marketingom i pop-kulturom, postaju nosioci složenih političkih i emotivnih značenja.
Njena umetnička putanja, formirana kroz master studije na Školi lepih umetnosti u Nantu i život na relaciji Pariz–Beograd, prožeta je preispitivanjem identiteta, nasleđa konflikata i kolektivnog sećanja. Upravo taj fokus na dekonstrukciju arhetipova centralna je nit njene najnovije produkcije, koja je u Šapcu dostupna publici do 28. maja u Galeriji Kulturnog centra.
Kako je došlo do saradnje sa Kulturnim centrom i izlaganja u Šapcu, s obzirom na to da Šabac nije veliki grad, iako ima bogatu kulturnu scenu? Dobila sam ovaj poziv i bila sam pozitivno iznenađena, jer retko imam priliku da izlažem u manjim gradovima. Važno je da mi umetnici ne budemo prisutni samo u velikim gradovima, već da imamo vidljivost i u sredinama kao što je Šabac. Grad je zaista lep. Obilazila sam ga, i pokazivali su mi istorijske znamenitosti i uputili me u njegovu istoriju. Sve mi je to interesantno na antropološkom nivou.
Da li manje sredine mogu na neki način biti inspiracija za umetnika? S obzirom na to da živite na relaciji Pariz–Beograd i često putujete, koliko različite sredine utiču na vaš umetnički rad? Utiču na više nivoa. Taj pokret doprinosi inspiraciji, idejama i razvoju koncepata. Bitno je za svakog umetnika da se kreće kroz različita mesta, da se hrani različitim kulturama i sredinama. To je ključno za stvaralaštvo.
Kako ste koncipirali postavku u Kulturnom centru i na koji način ste radove prilagodili galerijskom prostoru kako biste preneli željenu poruku publici u Šapcu? Nije bilo teško. Želela sam da prikažem najnoviju produkciju ovde u Šapcu. Zastupljena je nešto manja produkcija nego što inače radim, jer imam i mnogo monumentalnih radova. Čini mi se da se ovde uklopio specifičan odnos u galerijskom prostoru.
Foto: KC
Na otvaranju postavke istoričarka umetnosti Sonja Petrović Jagić je govorila o dijamantima, odnosno o opšteprihvaćenom mišljenju. Možete li napraviti paralelu sa vašim shvatanjem tog simbola? Zanimljivo je na antropološkom nivou kako je dijamant došao do metafore vrednosti, lojalnosti i večne ljubavi. Kada pogledamo istoriju, vidimo da se dugo nije koristio kao ukrasni kamen, niti na krunama; tada su se koristili smaragdi, rubini i drugi dragulji. Dijamant je do današnje simboličke vrednosti došao kroz kolektivnu svest, zahvaljujući marketinškoj kampanji kompanije De Beers tokom šezdesetih godina, koja je izgradila koncept „dijamant je večan“. To pokazuje kako se vrednosti i arhetipovi formiraju, ali i kako se kasnije mogu dekonstruisati da bismo bolje razumeli našu prirodu.
Foto: KC
„Imamo posebnu čast da ugostimo izložbu skulptura mlade umetnice Ema Bregović, autorke koja svojim radovima donosi snažnu emociju, autentičnost i savremen umetnički izraz. Kulturni centar Šabac nastavlja svoju misiju da publici predstavlja kvalitetne i aktuelne umetničke programe, ali i da pruža prostor novim generacijama umetnika koji svojim talentom i energijom pomeraju granice savremene scene. Skulpture Eme Bregović nose posebnu poetiku, u njima se prepliću snaga forme, osećaj unutrašnjeg nemira, ali i lepota stvaranja koja komunicira sa publikom na iskren način. Upravo je to ono što želimo da negujemo u našem gradu: umetnost koja izaziva emociju, dijalog i razmišljanje. Siguran sam da će ova izložba ostaviti snažan utisak na sve posetioce i pokazati da Šabac sa razlogom postaje jedno od važnih mesta kulturnog života Srbije. Nastavićemo da dovodimo najbolje umetnike, organizujemo vrhunske programe i otvaramo vrata mladim autorima koji imaju šta da kažu savremenom društvu“, rekao je direktor KC Uroš Lukić.
Ideja „dijamanti su večni“ i kampanja sa Holivudom i Merlin Monro, kao i kasnije povezivanje boja i rodnih uloga? Da, upravo tako. Mnoge vrednosti su nastale kroz medije i marketing. Danas društvene mreže dodatno doprinose stvaranju novih vrednosnih sistema i dekonstrukciji prethodnih predstava o polu, rodnim ulogama i sličnim kategorijama. To je u nekom smislu napredak, jer nam omogućava bolje razumevanje sebe kao zajednice.
Foto: KC
Kada neko gleda vaše radove, da li želite da ih tumači samostalno ili da postoji određeno usmerenje u razumevanju? Umetnost je uvek višeslojna. Važno mi je da radovi izazovu emociju. Ne mora to da bude pozitivna emocija, može biti i odbojnost, fascinacija ili osećaj da je nešto interesantno. Umetnost ne može biti samo estetika niti samo koncept, mora da postoji balans između ta dva. Bitno mi je da se ljudi na izložbi ne osećaju glupo ili nedovoljno pripremljeno, već da dožive nešto i osete reakciju. Taj osećaj je najvažniji.
Koliko istražujete arhetipove u svom radu? Mnogo. Oko 60% mog rada čine čitanje, istraživanje, pisanje i konstrukcija koncepta. To se nekada razvija planski, a nekada spontano, ali istraživanje daje težinu celokupnom radu.
Foto: KC
Foto: KC
Foto: KC
