MEĐUNARODNI PROJEKAT O ZAŠTITI ZEMLjIŠTA U MAČVI I POCERINI
Nova tehnologija za zdravije zemljište
Sadržaj organske materije je veoma nizak, pH vrednost takođe, a dodatni problem je što poljoprivredni proizvođači često nisu dovoljno informisani o tome šta zapravo znači zdravlje zemljišta
Klimatske promene, sve češće suše i poplave, ali i višedecenijske loše poljoprivredne prakse ostavljaju ozbiljne posledice na kvalitet zemljišta u Srbiji. Upravo tim problemima bavi se međunarodni projekat „Eko-prirodna rešenja za ublažavanje degradacije zemljišta“ (ECOBASE), koji se realizuje u okviru IPA Adrion programa, a značajan deo istraživanja sprovodi se upravo na području Mačve i Pocerine. Predviđeno je da, i okviru projekta, uskoro u selu Dobrić bude postavljena savremena merna stanica koja će poljoprivrednicima omogućiti da u realnom vremenu prate stanje zemljišta i vremenske uslove.
Foto: "Glas Podrinja"
Projektom je obuhvaćeno devet zemalja jadransko-jonske regije: Italija, Slovenija, Hrvatska, Grčka, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija, a jedini partner iz Srbije je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu.
-Projekat je počeo u septembru 2024. godine i trajaće do 2027. Osnovni cilj je praćenje degradacije poljoprivrednog zemljišta i traženje načina kako da se ti problemi ublaže. Svaka država ima svoje specifičnosti. Kod nas je najveći problem nizak sadržaj organske materije u zemljištu i niska pH vrednost, što direktno utiče na biljnu proizvodnju. Drugim zemljama veći problem predstavljaju poplave, suše ili klimatske promene, ali je suština svuda ista, zemljište je sve više ugroženo. Nauka je poslednjih decenija dokazala da tradicionalne poljoprivredne prakse, poput intenzivne obrade zemljišta, nepravilnog navodnjavanja i prekomernog đubrenja, značajno utiču na degradaciju. Zato se sada vraćamo nekim starim, pomalo zaboravljenim merama, kao što su zaoravanje žetvenih ostataka, plodored, uvođenje zelenišnog đubriva i slično. Cilj je da zemljište ponovo postane zdravije, a proizvodnja stabilnija i kvalitetnija, objašnjava prof. dr Blažo Lalević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Foto: "Glas Podrinja"
Tokom projekta u Srbiji je analizirano 50 uzoraka zemljišta, a najveći broj uzet je upravo na potezu od Šapca ka Loznici. Rezultati su, kako kaže naš sagovornik, potvrdili ono na šta struka već duže vreme upozorava.
-Ono što smo videli na terenu praktično je potvrdilo ranija saznanja. Sadržaj organske materije je veoma nizak, pH vrednost takođe, a dodatni problem je što poljoprivredni proizvođači često nisu dovoljno informisani o tome šta zapravo znači zdravlje zemljišta. Oni uglavnom rade klasične analize (azot, fosfor, kalijum), ali se ne bave drugim parametrima koji su veoma važni, a tu su prisustvo teških metala, pesticida, raznih štetnih materija, ali i svet mikroorganizama koji žive u zemljištu. Mi smo kroz ovaj projekat analizirali i te parametre i došli do zabrinjavajućih podataka. Neki uzorci na ovom području imali su koncentracija pojedinih elemenata koja je bila toliko visoka da već govorimo o toksičnosti. To znači da radimo sa toksičnim zemljištem i potencijalno toksičnim biljkama, a sve to je posledica nepravilnih poljoprivrednih praksi i neadekvatne upotrebe različitih sredstava u proizvodnji, navodi Lalević.
Jedan od problema - otpor prema promenama Prema rečima prof. Blaža Lalevića, jedan od najvećih problema je i otpor prema promenama u poljoprivredi, jer se mnogi i dalje oslanjaju isključivo na iskustva prethodnih generacija. -Svest se teško menja. Kod nas je i dalje prisutno ono: „Tako je radio deda, pa ću i ja“. Zbog toga nove prakse sporo dolaze do proizvođača. Ali kada mladi ljudi dobiju priliku da pokažu šta znaju, onda i stariji počinju da prihvataju promene. To je proces koji traje, ali bez toga nema ozbiljnog napretka u poljoprivredi, smatra profesor Lalević.
Pored analize stanja zemljišta, jedan od najkonkretnijih rezultata projekta biće postavljanje savremene merne stanice u Dobriću. Reč je o sistemu koji će putem senzora pratiti stanje zemljišta i atmosferske uslove, a podaci će biti dostupni proizvođačima bez dodatnih laboratorijskih analiza.
-Stanica će biti postavljena u Dobriću i ona će preko senzora direktno iz zemljišta očitavati različite parametre: sadržaj hranljivih elemenata, vlagu, ali i vremenske uslove. Imaće i senzore za vazduh, pa će moći da se prate suše, dolazak oluja i druge vremenske nepogode. Praktično, veliki deo analiza koje sada rade laboratorije moći će da se dobije direktno preko senzora. To znači uštedu i vremena i novca za proizvođače. Stanice nisu preskupe, ova koju mi nabavljamo košta oko 1.200 evra i proizvodi se u Grčkoj, ali postoje i američki, francuski i austrijski modeli. Za zadruge ili udružene proizvođače to zaista nije nedostižna investicija. Ove stanice mogu dugo da traju, a troškovi održavanja nisu veliki. Očekujem da će stanica u Dobriću biti postavljena najkasnije do leta, verovatno već u junu ili julu, jer je procedura nabavke već u toku, ističe Lalević.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
