MASONI SU SLOBODNI LjUDI NA DOBROM GLASU

Dva su povoda za ovaj razgovor. Srpska masonerija i njen Vrhovni savet, prošlog utorka organizovali su svečanost povodom stogodišnjice priznanja Vrhovnog saveta Srbije od strane svetskih masonskih organizacija. Svečanosti u Beogradu prisustvovao je veliki broj delegacija slobodnih zidara iz svih krajeva sveta. Drugi razlog je što smo dužim istraživanjem saznali da i u Šapcu ima slobodnih zidara, kao i da u našem gradu funkcioniše masonska loža. Dovoljno povoda za razgovor sa Počasnim velikim majstorom Draganom Martinovićem.
Vrhovni savet Srbije nedavno je proslavio stogodišnjicu postojanja. Šta se zapravo dešavalo oktobra 1912. godine?
- Te godine srpski masoni konačno su uspeli da uspostave jedinstvo dovoljno snažno i sposobno da „primi svetlost“ jednog Vrhovnog saveta, a to je učinio Vrhovni savet Grčke. Taj savet je „ćerka“ Vrhovnog saveta Francuske, a praksa je takva da „majka“ zaduži neku od „ćerki“ Vrhovnih saveta da odradi taj posao na najbližoj teritoriji. Time je kod nas kompletiran Škotski drevni i prihvaćeni obred koji podrazumeva 33 stepena. Prva tri stepena su „plava“ masonerija, a od četvrtog do trideset trećeg su „crvena“, odnosno Andrejevska masonerija. Škotski ritual je jedinstven, i on je tu samo formalno podeljen. Onoga momenta kada se formira, Vrhovni savet je starešinstvo trideset trećeg stepena. Postoji telo koje se zove Savet Vrhovni kojeg čine svi pripadnici trideset trećeg stepena, generalni suvereni inspektori. U jednoj zemlji može da bude maksimalno trideset tri čoveka u Savetu Vrhovnom, ali skoro nigde na zemaljskoj kugli nema ispunjen taj broj. Njihovo starešinstvo od jedanaest ljudi zove se Vrhovni savet. Starešina tog starešinstva zove se Vrlo moćni i suvereni grandkomander. On je najviša hijerarhijska tačka u Škotskom obredu. Iznad prva tri stepena postoji starešina lože, i nad njima je Veliki majstor.
U krugovima svetske masonerije, Vrhovni savet Srbije jedini je regularni i međunarodno priznati naslednik Vrhovnog saveta Srbije iz 1912. godine. S obzirom da u Srbiji postoji nekoliko slobodnozidarskih obedijencija, koja je od njih prihvaćena od VSS?
- Od svih postojećih Velikih loža, obedijencija, tri su suštinski regularne, priznate od drugih svetskih loža, i rade u tri različita sistema, koji su i ideološki različiti. Jedina loža koja u Srbiji radi po Škotskom obredu je Velika nacionalna loža Srbije - VNLS. Vrhovni savet Srbije je krov nad kućom koja se zove Velika nacionalna loža Srbije, i za svoje članstvo uzima ljude iz plavih loža VNLS, i čini vrh Škotskog obreda u Srbiji.
Istražujući detalje o srpskoj masoneriji, saznali smo da je VNLS jedina obedijencija u Srbiji u kojoj se primopredaja dužnosti Velikog majstora uvek organizuje u slobodnozidarskom duhu uvažavanja, bratstva, maksimalne podrške novom velikom majstoru. U Regularnoj loži situacija je uvek suprotna. Da li je možda i to pokazatelj koja je masonska Velika loža jedina „ispravna“?
- Masonerija u Srbiji još uvek je veoma mlada. Uskoro će biti tek dvadeset godina kako je ponovo „probuđena“, što znači da su sve obedijencije, pa i VNLS, još u dobu „adolescencije“, mada smo ovom proslavom i svime što se uz nju dešavalo, sami sebi rekli „izgleda da smo konačno sazreli“. Postoji jedan sled okolnosti koji se već nalazi u vašem pitanju. Velika nacionalna loža ima u svom sastavu zajedno dva prethodna Velika majstora, i aktualnog Velikog majstora, koji su u apsolutno najboljim mogućim bratskim odnosima, što nažalost nije situacija u drugim obedijencijama. Tamo su najzgodnije i najpovoljnije prilike za raskol i nesporazume upravo izbori velikog majstora, iz razloga što se ljudi još nisu oslobodili spoljnih uticaja, prvenstvenog našeg političkog života, i smatraju da su izbori situacija za borbu na život i smrt. U VNLS odgajena je mera tolerancije i zrelosti, pa već tri izbora za redom, a to je dvanaest godina, od kada u Velikoj nacionalnoj loži zbog izbora Velikog majstora nije bilo nikakvih problema.
Ko su u stvari masoni i šta je cilj masonerije?
- Masoni su slobodni ljudi na dobrom glasu, i oni se tako predstavljaju u momentu prijema u masonsku ložu, i tako budu primljeni sa uverenjem da smo dobili prave ljude. Onda je Škotski obred jedno veliko sito, seje polako stepen po stepen. Neko nikada ne vidi ni drugi stepen, kao ni treći, a većina ne dođe do još viših stepena, sve dok ne učine na sebi ono što je zadatak njihov lični, i zadatak masonski, a to je da od čoveka i čovečanstva dovedu do čovečnosti.
Za slobodno zidarstvo uglavnom se priča da je tajno društvo. Nije li to pogrešna konstatacija, jer da je tajno ne bi se ni znalo za njega. Možda bi se pre moglo reći da je to društvo s tajnama. Zar ne?
- Apsolutno. Društvo s tajnama iz razloga što svako zatvoreno društvo, u koje nije omogućen pristup svakome, automatski je društvo s tajnama, jer je nedokučivo za mnoge. Za tajna društva se najčešće ne zna, ili se samo nagađa, a ovo je društvo koje je dostupno javnosti u prilično ozbiljnom obimu svoga smisla i sadržaja. Najveća tajna masonerije je osećaj inicijacije - prijema, kao i znaci raspoznavanja i jednim delom rituali. Mada „Gugl“ i ostala savremena medijska sredstva učinili su da dosta toga bude dostupno. Bilo je toga i ranije, u knjigama, ali sada je mnogo lakše. Učinite samo jedan klik na internet pretragu, i dobijete obilje podataka.
Da li se uopšte može objasniti masonska tajna, ili pojedinac mora da doživi masoneriju?
- Nemoguće je objasniti, u pravu ste. Kao bilo kome ko je prespavao jučerašnji divni zalazak sunca i nije ga gledao. Oni koji su gledali taj zalazak, mogu da shvate kako je to izgledalo. Svi koji nisu, ni Ivo Andrić im to ne bi mogao opisati. Isto je i sa masonerijom.
Da li su počeci slobodnog zidarstva u udruženjima srednjevekovnih majstora, ili je početak mnogo dalje u prošlosti?
- Masonsko je ubeđenje da je početak mnogo dalje u prošlosti, zato što ideja masonstva menja svoje oblike kroz različite društvene pojave u istoriji civilizacije. U formi slobodnog zidarstva, i pod tim nazivom, pojavljuje se prilično kasno, u srednjem veku. Dubokog sam ubeđenja da je ideja čoveka kao Božjeg bića uvek bila na tome da treba težiti savršenstvu, spoznati volju Boga, pa je slediti. Zato verujem da je ideja masonstva mnogo starija od sačuvanih istorijskih dokumenata o trajanju masonerije.
-Mnoge optužbe protiv masona teško je dokumentovati zato što je tradicionalni stav masonerije da ne odgovara na napade. To kritičari koriste i kažu da je to „priznanje ćutanjem“. Da li i to doprinosti kontroverznosti vaše organizacije?
- Kontroverznost organizacije prave prvenstveno oni ljudi koji su sami svesni da je to njima apsolutno nedostupno. Svaki čovek, i onaj najlošiji, ima svoje ogledalo pred kojim jednog trenutka prizna sebi ko je, šta je, i gde pripada. Oni koji su svesni da nikada ne mogu biti masoni sa svojim ljudskim i moralnim vrednostima, takvi su najveći protivnici masonerije. Oni okreću celu tu sliku na krajnje negativan ton. Tu se nešto veliko ne može promeniti. Naše je da gradimo, pored sile rušitelja.
Kako se branite od napada? Možda činjenicom da su vaša braća, između ostalih, bili i zaista dobri ljudi na dobrom glasu: Dositej Obradović, Njegoš, vojvoda Živojin Mišić, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, Ivo Andrić, Stevan Sremac, Aleksa Nenadović, Đorđe Vajfert, Jovan Dučić, Branislav Nušić, mitropolit Stratimirović, Stevan Stojanović Mokranjac, kao i ljudi za koje Šapčani posebno dobro znaju: Mihajlo Vukdragović i Stojan Novaković, ali i mnogi drugi.
- Masonsko je razmišljanje da se od napada ne treba braniti bilo kakvim verbalnim reagovanjem. Mi se gradeći branimo od rušitelja. Ukoliko bilo ko šta želi da tvrdi, mi nećemo verbalno odgovoriti, mi ćemo delom pokazati, a neka javnost proceni. Mi činimo uvek u interesu naše otadžbine i našeg naroda, sve braće i svih pojedinaca oko nas. Verujem da dela ljudi koje ste naveli o tome najbolje govore.
Ima li danas masona koji su poznate ličnosti u srpskoj javnosti?
- Ima jako puno. Društvena sredina, i stanje društva uopšte, drastično je drugačije u negativnom smislu nego što je bilo recimo u vremenu naboja srpskog intelektualnog i drugog potencijala između dva svetska rata, u vreme pravog građanskog društva. Nadam se da se Srbija ponovo okreće iskrenim intelektualnim i moralnim vrednostima koji će opet imati primarni značaj, a ne pripadnost ovoj, ili onoj trenutno vladajućoj partiji.
One koji su zaniteresovani za masoneriju uglavnom zanima inicijacija u slobodno zidarstvo. Koje uslove za prijem u ložu treba da ispuni potencijalni mason, i na koji način to može da postane?
- Svako može da postane mason prvenstveno kroz svoju želju da „kuca na vrata“. Masonski hram u Srbiji nije nigde označen, ali postoje sajtovi svih velikih loža, i neko ko smatra da svojim kvalitetima i željom može da zakuca na ta vrata, on to može da uradi. Da li će se vrata masonerije otvoriti, zavisi prvenstveno od toga da li je on zaista slobodan čovek na dobrom glasu. Treći uslov ne postoji. Kada se neko prima u hram, onda starešina pita garanta koliko garantuje za čoveka koga uvodi, a ovaj mu odgovara „onoliko koliko jedan čovek može drugom da zaviri u dušu“. Dakle, ni garancija nekoga od braće iznutra nije dovoljno pouzdana. Pouzdan je život budućeg brata - učenika, i njegovo delo. Onda on kreće na to dugo stepenište, i samo on odlučuje da li će otići stepen dalje, ili će se samoisključiti, ili biti isključen.
Čija procena je relevantna, kada je reč o kategoriji časti i dobrog glasa prilikom inicijacije u slobodno zidarstvo?
- Uvek postoji jako velika želja braće da poveruju da je molba onoga koji kuca na naša vrata iskrena, i da za taj korak postoje iskreni razlozi. Kao i u životu, tako i u loži, svakodnevno smo podvrgnuti određenim iskušenjima, i ta iskušenja sama od sebe prave procenu. Postoje braća koji su napustili masoneriju, jer su procenili da to nije ono što su tražili. To su najčešće oni ljudi koji su tražili moć i novac. U masoneriji nema one moći kako je najčešće ljudi shvataju. Postoji jedna od najvećih moći - duhovna moć. Šta znači duhovna moć, našem narodu najlakše je objasniti pominjući patrijarha Pavla. To je bio čovek niskog rasta, ali velikoga duha, koga smo svi poštovali i iskazivali izuzetno poštovanje prema njegovoj suštinskoj duhovnoj moći.
Poznati slikar Dragan Malešević Tapi bio je uticajni slobodni zidar, koji je i vas uveo u masoneriju. Da li znate nešto više o njegovom životu i nejasnoj smrti?
- Priče o njegovom životu bile su kontroverzne samo za one koji ga nisu poznavali. Za nas koji smo ga dobro znali, ništa neobično nije bilo, jer on od nas ništa nije tajio. Tapi je prošao, možda na najupečatljiviji način, onaj put u koji masoni veruju, a to je put promene. Od jednog mangupa sa beogradskog asfalta, koji je u mladalačko doba imao svakakvih akcija sa drugom iz detinjstva Arkanom i mnogima drugima iz čitulje, do činjenice da je postao Grandkomander Vrhovnog saveta Srbije, prvi posleratni Grandkomander. Činjenica da je Vrhovni savet Srbije dobio poprilično lagano priznanje Vrhovnog saveta Francuske, leži upravo u njegovoj ličnosti, jer je on na jednom iskušenju, kojem sam slučajno prisustvovao, odreagovao najmunjevitije, najbolje, jednostavno odreagovao je srpski. Dok su drugi previše vagali i razmišljali, mi smo prelomili, i prišli francuskom Vrhovnom savetu. Danas smo uz Francuze i mnoge svetske lože, osnivači Alijanse Vrhovnih saveta sveta.
Dužim istraživanjem saznali smo da i u Šapcu ima slobodnih zidara. U našem gradu postoji i masonska loža „Bratstvo“. Koliko možete da nam kažete o šabačkim masonima i ovdašnjoj loži?
- Ono što možda čitaoci lista „Glas Podrinja“ neće poverovati, po mom dubokom ubeđenju, šabačka loža je najbolja masonska loža u Srbiji. Iz te lože izašli su najvažniji duhovni produkti nečega što čini suštinu masonerije. Članovi te lože preveli su Andersenovu „Konstituciju“ na srpski jezik. Skoro tri stotine godina trebalo je da prođe da se „Konstitucija“ pojavi na našem jeziku, i to su uradili Šapčani. Izdavačka delatnost Velike nacionalne lože začeta je u Šapcu. Mnogi drugi važni dokumenti i spisi ugledali su svetlost dana zahvaljujući braći iz Šapca. Šabac se kroz istoriju dokazao kao prvi u mnogo čemu dobrom. Moja Sremska Mitrovica ponela je titulu prvog grada, pored Beograda, koji je dobio ložu, ali oni su svoju titulu zamaglili svojim kasnijim nepromišljenim potezom. Šabac je i dalje na najboljem putu kojim ide i Velika nacionalna loža Srbije.
Poruka čitaocima lista „Glas Podrinja“.
- Mislim da je odavno sazrelo vreme da se otvorenije govori o slobodnom zidarstvu. Suviše dugo je to bila zabranjena, ili pogrešno interpretirana tema. Na nesreću ima i među slobodnim zidarima, iz nekih obedijencija, onih koji prave famu od svega toga, i tako nanose štetu slobodnom zidarstvu. Jedan sam od onih koji je sebi dao pravo da demistifikujem masoneriju. Ona nije ništa što je nedokučivo časnom čoveku. Masonerija je ono što u zdravoj srpskoj porodici dete stekne od ranog detinjstva slušajući dedu, babu, oca i majku. Kroz razgovor sa vama, setio sam se jednog čoveka koji je godinama radio u „Glasu Podrinja“ i koji je bio veliki interesent za masoneriju, ali nije doživeo da uđe u nju. Moj prvi intervju u životu uradio je upravo on - Dragiša Penjin. Bio je veliki prijatelj moga oca. U Šapcu je uvek bilo masonskog duha, i biće ga. To je mesto koje je na specifičnom položaju, postoji specifičan mentalitet stanovnika, i nije začuđujuće što je loža „Bratstvo“ iz Šapca jedna od najjačih svetlosti masonskih loža u Srbiji.