Lekar koji je otvorio „Slagalicu“ i „Poteru“

Prvi je takmičar koji je stao pred kamere u prvoj epizodi prve sezone popularnog kviza Radio-televizije Srbije. Posle više od decenije od tog nastupa, dr Spasojević se ponovo pojavio na malim ekranima u novom formatu „Superpotera“ krajem maja ove godine. Pored svoje primarne misije lečenja pacijenata, kroz hobi učešća u kvizovima, uspešno pokazuje zavidno opšte znanje, koncentraciju i smirenost pod pritiskom, što su osobine koje ga krase i u lekarskom pozivu. Kvizaški staž nije zapravo započeo u toj prvoj sezoni „Potere“ već dosta ranije.

Od medicine do kvizova
- Sve je teklo uobičajenim tokom kada je reč o profesionalnom putu. Medicinski fakultet upisao sam 1992. godine, diplomirao 1999. Nakon studija sedam godina radio sam u Hitnoj pomoći Doma zdravlja Šabac. Potom sam dobio specijalizaciju iz neurologije, specijalistički staž obavio u Beogradu, a dodatno sam završio i edukaciju iz EEG dijagnostike u Novom Sadu, što predstavlja važnu dijagnostičku metodu u neurologiji. Danas radim kao specijalista neurolog u Zdravstvenom centru Šabac, gde sam zaposlen već 26 godina. Međutim, ljubav prema kvizovima počela je mnogo ranije od medicinske karijere. Još kao učenik četvrtog razreda osnovne škole, sa desetak godina, počeo sam da pratim čuveni, tada jugoslovenski kviz „Brojke i slova“, koji se snimao u Zagrebu. Fascinirale su me igre sa brojevima i slovima, pa sam već tada pokušavao da sastavljam što duže reči i rešavam brojčane zadatke. Posebno sam pratio finala koja su se održavala u Rogaškoj Slatini u Sloveniji, gde su se okupljali najbolji takmičari. Kviz je imao samo dve igre – brojke i slova, a meni je to odlično išlo. Često sam kod kuće nalazio duže reči od samih takmičara. U jednom finalu koje sam pratio imao sam utisak da sam bio uspešniji od oba finalista. Usledile su godine rešavanja ukrštenica, anagrama i raznih jezičkih zagonetki. Interesovanje za kvizove samo je raslo – priča dr Spasojević.

Foto: Privatna arhiva

Petica za pobedu
Prvi ozbiljniji kviz dogodio se u prvom razredu gimnazije. Povodom obeležavanja 400 godina od rođenja Ivana Gundulića, 1989. godine organizovano je takmičenje posvećeno njegovom životu i delu.

- Pripremali smo se, i sa još dva druga u ekipi, osvojeno je prvo mesto. Uz pobedu su došle i petice iz srpskog jezika. Iako sam pohađao matematički smer, osim matematike, biologije i hemije, oduvek su me zanimale istorija i geografija. Upravo ta dva predmeta kasnije su postala značajna prednost, jer predstavljaju dobar deo opšteg znanja neophodnog za kviz takmičenja. Još u srednjoj školi javila se želja da se pojavim u nekom televizijskom kvizu. U trećoj godini gimnazije sam se prijavio za „Kviskoteku“, ali je prijava odbijena pošto nisam bio punoletan što je bio uslov za učešće. Poslali su mi knjigu autora Laze Goluže, koji je tad bio predsednik žirija, sa pitanjima iz tog tada populanog kviza i s porukom da možemo da se vidimo kad napunim 18 godina. Kasnije, kada sam upisao fakultet, video sam poziv za prijavljivanje u kviz „Brojke i slova“. Prošao sam dva kruga testiranja i trebalo je da putujem u Zagreb na završno testiranje kandidata iz čitave Jugoslavije. Međutim, izbio je rat i ta prilika je propala, a sam kviz je ubrzo prestao da se emituje. Te dve propuštene prilike samo su još više pojačale želju da se jednog dana okušam u televizijskim kvizovima – navodi.

Pionir Slagalice i Potere
Prvi televizijski nastup bio je u kvizu „Istorija srpskog naroda“ 1993. godine, a iste godine je učestvovao i u prvoj sezoni „Slagalice“ pod tadašnjim nazivom „Muzička slagalica“.

- Kviz „Istorija srpskog naroda“ vodio je legendarni Mića Orlović. Konkurenciju su uglavnom činili istoričari i profesori istorije, ali sam uspeo da prođem testiranje i nađem se među učesnicima. Pokazao sam solidno znanje, ali nisam uspeo da prođem dalje pored izuzetno jake konkurencije. Ipak, ostalo je veliko zadovoljstvo što sam upoznao Orlovića. Iste godine prijavio sam se i za novi kviz koji je tek počinjao, „Slagalicu“. Na testiranju je bilo više od 1.500 kandidata. Zahvaljujući dobrom snalaženju u igrama sa slovima i brojevima, uspeo sam da se plasiram među takmičare. Bio sam učesnik već u prvom ciklusu emitovanja i nastupio u trećoj snimljenoj emisiji ovog kviza koji je i danas jedan od najgledanijih. Poražen sam u poslednjoj asocijaciji i to veoma tesno. Kao mladom takmičaru bez iskustva, taj poraz mi je teško pao. U mojoj kvizaškoj biografiji, može da stoji da sam „otvorio“ i „Slagalicu“ i „Poteru“, jer sam učestvovao u samim počecima oba formata – navodi dr Spasojević.

Studije, brak i porodične obaveze uslovile su pauzu od desetak godina. Od 1994. do 2004. godine bez učešća u kvizovima kada se ponovo prijaviljuje za „Slagalicu“.

- Tada sam ostvario zapaženiji uspeh, imao sam sedam pobeda u predtakmičenju, pobedio u četvrtfinalu, ali sam izgubio u polufinalu od budućeg pobednika ciklusa, tako da sam na kraju bio treći. Posle nekoliko godina je bilo super finale Slagalice povodom jubileja od emitovanja kviza, koje je trajalo čitave godine i u kojoj je učestvovalo oko 200 takmičara i gde sam stigao do četvrtfinala.

Foto: Privatna arhiva

Više od 200 emisija
Tu je, praktično, počela prava kvizaška karijera. Kada je 2013. godine počela „Potera“, našao se u prvoj emisiji novog formata.

- Iako sam pokazao dobro znanje, uvek je nedostajao jedan korak do glavne nagrade. Mada meni to nikada i nije bio glavni cilj, već takmičenje protiv drugih i sebe samog. Bio sam nedavno i u „Super Poteri“. U međuvremenu je bilo još dosta kvizova na raznim televizijama i učestvovao sam u nekih 20 različitih. Sve ukupno do sada, negde oko 200 nastupa. Kviz je specifično takmičenje. Pored znanja neophodni su brzina i sreća. To je prilično kombinacija svega, plus koncentracija. Tokom kvizaške karijere često sam dobijao pitanja iz medicine. Uvek postoji bojazan da se pogreši baš u oblasti kojom se profesionalno bavite. Nekako se ljudi zbune na tome, ali ja bar iz medicine nisam kiksao nijednom. Osim nastupa u „Slagalici“ i „Poteri“, beležio sam uspehe i u drugim kvizovima. U „Naslovnoj strani“ tri puta sam bio pobednik, a značajne rezultate ostvario sam i u „Mozaiku“. Kvizovi su mi doneli i brojna poznanstva i prijateljstva. Imao sam priliku da upoznam mnoge voditelje i javne ličnosti – Miću Orlovića, Nikolu Neškovića, Dekija Pantelića, Ivana Bauera, Danijelu Pantić i druge voditeljke „Slagalice“, Nikolu Koja i druge. Recimo, glumica Milena Vasić voditeljka „Totalnog obrta“ i sama ima dosta znanja i vrlo je opuštena atmosfera na snimanjima. Memedović je sa druge strane prilično profesionalan – priča.

Neostvarena želja
Supruga Sanja i tri sina, Saša, Stefan i Sergej su mu velika podrška i česta pratnja na snimanjima.

- Srednji sin je jedno vreme pokazivao veliko interesovanje za kvizove, listao enciklopedije i sa zanimanjem pratio literaturu koju sam nabavljao radi proširivanja znanja, mada je sad to malo stalo. I danas redovno pratim sve kvizove koji se emituju. U eri interneta lako je vratiti propuštene emisije, pa ih najčešće gledam uveče, pred spavanje, kada se završe sve dnevne obaveze. Sugrađani me najčešće prepoznaju zahvaljujući „Slagalici“. Vremenom sam shvatio da možete nastupiti u desetinama drugih kvizova, ali ako niste bili u „Slagalici“, široj publici to kao da je manje važno. Ipak, najveće zadovoljstvo ne donose pobede, već osećaj da ste pokazali znanje. Bilo je mnogo situacija kada su mi pobede izmakle u poslednjim sekundama, ali me to nije obeshrabrilo. Naprotiv, iznova me motiviše da se prijavljujem i pokušavam ponovo. Ostala je jedna neostvarena želja. Posle dva treća mesta u „Slagalici“, voleo bih da jednog dana osvojim ovaj kviz. Tek tada bih mogao da kažem da je krug zatvoren i da polako razmišljam o povlačenju sa kvizaške scene. Da, „Slagalica“ je ta još neostvarena želja – ističe dr Veljo Spasojević.