Rodile maline, višnje, kupine, kajsije

Uprkos izazovima koje poslednjih godina donose vremenske nepogode i nestabilno tržište, malina i dalje ostaje jedna od najznačajnijih voćarskih kultura u Mačvanskom okrugu. U Kasarskim livadama, proizvođač Zoran Nedeljković već trinaest godina neguje zasad sorte „glen epl“, oslanjajući se na iskustvo, porodičnu podršku i velika ulaganja, dok stručnjaci ocenjuju da je ovogodišnja sezona, kada je reč o prinosu i kvalitetu, uglavnom povoljna.

Zoran Nedeljković, Foto: "Glas Podrinja"

Nedeljković je maline zasadio 2013. godine, a tokom godina je, kako kaže, morao da se prilagođava specifičnim uslovima terena i klimatskim prilikama.

- U početku smo zbog poplava morali da pravimo bankove. Pokazalo se da je to bilo dobro rešenje, jer zahvaljujući drenaži zasad može da se održava više godina. Ovo naše podneblje ne može da primi velike količine vode. Ako padne deset litara po kvadratu, korenov sistem je u vodi i onda dolazi do pojave bolesti i bakterija - objašnjava Nedeljković.

Uprkos dobrom kvalitetu i činjenici da plodovi mogu da se plasiraju i kao konzumna malina, proizvođači ni ove godine nisu potpuno zadovoljni otkupnom cenom

Ulaganje za dobar rezultat
Kako bi sprečio zadržavanje vode i pojavu bolesti koje ugrožavaju korenov sistem, Nedeljković je, uz formiranje bankova, ulagao i u dodatne mere za odvodnjavanje, pa je u malinjaku napravljen i drenažni bunar.

- Dešavalo se da posle provale oblaka između svake vrste, na trideset metara dužine, izbacimo i po dve tone vode. Uz pomoć državnih podsticaja prvo smo uredili jednu parcelu, a kasnije još dve. Na prvoj su bankovi rađeni mašinski, ali ovde smo sve morali ručno. Zimi smo riljali, a posle frezirali zemlju i lopatama pravili bankove. To je bila prava akcija. Imao sam veliku pomoć porodice, koja je bila podrška u svim segmentima posla - kaže domaćin.

Foto: "Glas Podrinja"

Na površini od oko 36 do 37 ari, ovogodišnji rod neće dostići maksimalne rezultate iz prethodnih sezona, ali Nedeljković ističe da su preostale rodne grane nadoknadile deo gubitaka i dale maksimum.

- Nema sto odsto rodnih grana, dosta ih nedostaje, ali one koje su ostale maksimalno su izvukle rod. Zato je ukupan prinos na nivou od 60 do 70 odsto. Sezona berbe počela je 1. juna, a prvih dana, kada je bilo potrebno probirati plodove, supruga i ja smo stizali sami, a kasnije su nam se pridružili sezonski radnici. Sada imam šest do sedam berača, a i ja pomažem. Kako dani prolaze, moraću da povećavam broj radnika. Beremo svaki dan. Juče smo obrali oko 270 do 280 metara reda i nabrali oko
250 kilograma maline - navodi.

Foto: "Glas Podrinja"

Zaradu diktira tržište
Uprkos dobrom kvalitetu i činjenici da plodovi mogu da se plasiraju i kao konzumna malina, proizvođači ni ove godine nisu potpuno zadovoljni otkupnom cenom, koja je, prema rečima Nedeljkovića, ispod one koja se može ostvariti direktnom prodajom.

- Nažalost, cena je slaba. Predajem je u otkup, iako ima kvalitet i mogla bi da ide za piljarnice, gde je cena daleko veća. U otkupu je trenutno između 425 i 450 dinara po kilogramu. Berba bi, ukoliko vremenske prilike ostanu povoljne, trebalo da potraje još dvadesetak dana. Imamo zaštitu od sunca, od grada i svega što može da ugrozi zasad. Mora da bude čisto i pokošeno, pre svega zbog bolesti, ali i zato što je beračima lakše. Drugačije ne može. Razne zaraze i insekti lako napadaju - ističe Nedeljković.

Foto: "Glas Podrinja"

Najbolja sezona bila je četvrta godina od zasada, kada je ubrano čak devet tona maline.

- Ove godine nema dovoljno rodnih grana i nema tog potencijala. Nadam se rodu od šest do sedam tona. Dobra stvar je što mi je kuća udaljena svega kilometar od parcele. U poljoprivredi ideš kad treba, a ne kad ti hoćeš. To kao mlad nisam razumeo - poručuje Nedeljković.

Posle prošlogodišnje dobre cene, prošireni su i zasadi višnje, dok je šljiva i dalje najzastupljenija sa između 3.500 i 4.000 hektara. Jagoda je stabilna kultura, ima je oko 2.000 hektara i uglavnom se samo obnavlja, a berba se završava

Do 1000 hektara pod malinom
Da malina i dalje zauzima značajno mesto u voćarskoj proizvodnji Mačvanskog okruga potvrđuje i Milorad Jocković, savetnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Šabac, koji ističe da se na području četiri opštine - Šapca, Koceljeve, Vladimiraca i Bogatića, pod ovom kulturom nalazi između 800 i 1.000 hektara.

Milorad Jocković, Foto: "Glas Podrinja"

- Najviše zasada imaju Šabac i Koceljeva, ali se poslednjih desetak godina voćarstvo intenzivno širi i u Bogatiću. Sade se maline, jabuke, kruške, a značajno se proširila i borovnica, koje po mojim procenama ima na više od 500 hektara. Posle prošlogodišnje dobre cene, prošireni su i zasadi višnje, dok je šljiva i dalje najzastupljenija sa između 3.500 i 4.000 hektara. Jagoda je stabilna kultura, ima je oko 2.000 hektara i uglavnom se samo obnavlja, a berba se završava - kaže Jocković.

Foto: "Glas Podrinja"

Govoreći o zastupljenosti pojedinih voćnih vrsta, Jocković ukazuje da kajsija, za razliku od drugih kultura, nije doživela značajniju ekspanziju u ovom delu Srbije.

- Na obroncima Pocerine i oko Cera ima nešto zasada, ali kajsija se nije značajnije proširila. Često dolazi do sušenja stabala u petoj i šestoj godini, a zbog ranog cvetanja izložena je izmrzavanju. Ove godine rod je izuzetan i biće ga u izobilju, najviše za proizvodnju rakije - ističe savetodavac.

Borovnica je na polovini berbe i očekuju se dobri prinosi. Međutim, cena ne zavisi samo od kvaliteta. Mi proizvodimo izuzetno kvalitetnu borovnicu, ali tržište zavisi od Španije i Poljske

Vremenski uslovi pogodovali voćkama
Generalno gledano, ocena stručnjaka je da je godina bila povoljna za voćarsku proizvodnju.

- Imali smo kišovitu jesen i, što je još važnije, zimu sa snegom. Zemljište je dobilo dovoljno vlage, a tokom perioda mirovanja nije bilo velikih oscilacija temperature. Voćke su normalno ušle i izašle iz zimskog mirovanja, a nije bilo ni mnogo kasnih prolećnih mrazeva. Štete je bilo na šljivama, uglavnom u kotlinama i na severnim stranama gde, realno, i nije mesto za voće. Moglo bi se reći da ove godine samo tamo gde uslovi nisu dobri, neće biti dobrih prinosa - navodi Jocković.

Foto: "Glas Podrinja"

Situacija na tržištu ostaje faktor na koji poljoprivrednici imaju najmanje uticaja, ističe Jocković.

- Možemo da utičemo jedino primenom pune tehnologije. Ako već nemamo maksimalan prinos, možemo da dobijemo kvalitet. Prva klasa uvek postiže dobru cenu i tu se pravi razlika u zaradi. Sve ostalo je problematično - naglašava on.

Foto: "Glas Podrinja"

Dobre rezultate ove godine, prema oceni stručnjaka, ne beleže samo jagodičaste, već i bobičaste voćne vrste, a posebno borovnica, kod koje se očekuju zadovoljavajući prinosi i dobar kvalitet plodova.

- Borovnica je na polovini berbe i očekuju se dobri prinosi. Međutim, cena ne zavisi samo od kvaliteta. Mi proizvodimo izuzetno kvalitetnu borovnicu, ali tržište zavisi od Španije i Poljske.
Ove godine je u Španiji berba produžena, dok je u Poljskoj počela ranije, pa kada dođe do preklapanja, cena pada. Ipak, mislim da će situacija biti pozitivna. Uprkos izazovima koje donose promenljivi vremenski uslovi, nestabilne cene i troškovi proizvodnje, proizvođači u Mačvanskom okrugu ne odustaju od voćarstva - zaključuje Jocković.