PESNIK U SRCU I DUŠI

Penzionisani inspektor SUP, Milutin Gvozdenović, godinama unazad ostaje veran svojoj najvećoj ljubavi ““ poeziji. Ni vreme, ni prilike koje su već odavno pokazale da je kultura na društvenoj margini, ne uništavaju duh dedovskih gusala. Zadojen još u detinjstvu epskom poezijom u poslednje dve godine stvarao je zbirku u kojoj je svoje mesto našlo dvesta pesama.
-Deda mi je bio guslar. Mnogo dobro je znao istoriju tako da sam uz njega zavoleo poeziju, pogotovo epske pesme. Dok je nekada guslao svojim Soluncima, svojim ratnim drugarima koji su plakali, plakao sam i ja iako nisam znao zbog čega. Vremenom sam shvatio. Izučavanje naše istorije koja je bila burna i krvava bilo mi je motivacija za pisanje epskih pesama ““ kaže Gvozdenović.
Iako njegov pesnički talenat dolazi do izražaja i u lirskim pesmama, pogotovo misaonim i socijalnim, ostaje ipak privrženiji epskoj poeziji. Neobjavljena zbirka „Krv ne umire“, koja čeka neka bolja vremena kada su u pitanju finansije, donosi ličnu ispovest i pražnjenje sopstvene duše koja baštini osećanja srpskog naroda. Podeljena na tri dela pesnička istorija u malom daje sliku Prvog i Drgog srpskog ustanka, Prvog svetskog rata. Ne zaboravljajući događaje vezane za Kosovo pod vlašću Osmanlija Gvozdenović progovara i o Kosovu za vreme NATO bombardovanja.