Gde je granica između korisne upotrebe tehnologije i navike koja može da uspori razvoj, naruši san, poremeti pažnju ili uspori razvoj govora
Sve više dece već u najranijem uzrastu veliki deo dana provodi uz telefon ili tablet. Međutim, kada ekran počne da zamenjuje igru, razgovor i zajedničko vreme, mogu se javiti posledice koje roditelji ne prepoznaju odmah. Gde je granica između korisne upotrebe tehnologije i navike koja može da uspori razvoj, naruši san, poremeti pažnju ili uspori razvoj govora razgovarali smo sa dr Jelenom Milošević Stolić, dečjim neurologom Zdravstvenog centra Šabac
Sve više male dece provodi veliki deo dana uz telefone, tablete i televizore. Kada ekran prestaje dabude samo zabava i postaje potencijalni problem za razvoj deteta? Ekrani su danas neizostavan deo svakodnevice i sami po sebi nisu ni dobri ni loši. Problem nastaje onda kada počnu da zamenjuju aktivnosti koje su neophodne za pravilan razvoj deteta – razgovor sa roditeljima, igru, kretanje, druženje sa vršnjacima i dovoljno sna. Najosetljiviji period je rano detinjstvo, kada se mozak najintenzivnije razvija. U tom uzrastu dete najviše uči kroz neposredan kontakt sa ljudima i istraživanje okruženja, a ne posmatranjem ekrana. Ako dete sve više vremena provodi uz telefon ili tablet, a sve manje u igri i komunikaciji, to je signal da je potrebno preispitati navike cele porodice. Važno je da ekran bude povremeni sadržaj, a ne centralni deo detinjstva.
U svakodnevnom radu retko srećemo dete kod koga su ekrani jedini uzrok problema, ali veoma često predstavljaju faktor koji postojeće teškoće može da pogorša ili učini uočljivijim
Koje promene kod dece roditelji najčešće ne povežu sa prekomernim korišćenjem ekrana - problemi sa pažnjom, govorom, snom, ponašanjem? Roditelji najčešće primete da je dete nervoznije, ili da teže ostavlja telefon, ali ne povežu uvek sa ekranima druge promene koje se postepeno javljaju. To mogu biti teškoće sa uspavljivanjem i lošiji kvalitet sna, slabija koncentracija, kraće zadržavanje pažnje, veća razdražljivost i manja tolerancija na dosadu. Kod najmlađe dece ponekad se uočava i usporeniji razvoj govora, naročito ako vreme pred ekranom zamenjuje razgovor i zajedničku igru sa odraslima. Naravno, nijedan od ovih simptoma sam po sebi nije dokaz da su ekrani uzrok problema. Zato je važno da se dete posmatra u celini i da se, ako postoji nedoumica, potraži savet stručnjaka.
Kod dece mlađe od dve godine ekrane treba izbegavati, osim video-poziva sa članovima porodice
Postoji mnogo dilema oko toga kada je „pravo vreme“ da dete dobije telefon. Šta struka kaže, postoji li uzrast pre kojeg ekran može više da šteti nego da koristi? Stručne preporuke su prilično jasne. Kod dece mlađe od dve godine ekrane treba izbegavati, osim video-poziva sa članovima porodice. U tom periodu ništa ne može da zameni živu komunikaciju, igru i neposredno iskustvo. Kako dete raste, mogu se postepeno uvoditi kvalitetni i uzrastu prilagođeni sadržaji, ali uz ograničeno vreme i prisustvo roditelja. Kada će dete dobiti svoj telefon ne zavisi samo od broja godina, već i od zrelosti deteta, porodičnih potreba i sposobnosti da odgovorno koristi tehnologiju. Mnogo je važnije da dete nauči kako se telefon koristi nego da ga dobije što ranije.
Potpuna zabrana nije ni realna, ni potrebna. Cilj nije da dete odraste bez tehnologije, već da nauči da je koristi odgovorno i umereno
Da li je problem samo vreme provedeno pred ekranom ili je važnije šta dete gleda i na koji način koristi tehnologiju? Da li postoji razlika između crtanog filma, edukativnog sadržaja i beskonačnog skrolovanja? Nije jednako ako dete pogleda jedan kvalitetan crtani film sa roditeljem ili ako satima samostalno prelazi sa jednog kratkog videa na drugi. Pored vremena provedenog pred ekranom, veoma su važni i sadržaj, način korišćenja i uzrast deteta. Edukativni programi mogu imati svoje mesto, ali samo ako su prilagođeni detetu i ako ne zamenjuju igru, čitanje, razgovor i boravak napolju. Beskonačno skrolovanje kratkih i brzo smenjujućih sadržaja posebno je problematično jer neprestano privlači pažnju i ne ostavlja dovoljno prostora za mirnu igru, maštu i razvoj koncentracije.Zato nije dovoljno pitati koliko je dete bilo pred ekranom. Podjednako je važno pitati šta je gledalo, sa kim je gledalo i šta je tog dana radilo kada nije bilo uz ekran.
Deca uče posmatrajući roditelje Kada biste mogli da date jedan savet roditeljima koji od danas žele da promene odnos deteta prema ekranu, šta bi to bilo? Počnite od sebe i menjajte navike postepeno. Deca najbolje uče posmatrajući svoje roditelje. Umesto da se fokusiramo samo na to koliko ćemo vremena oduzeti telefonu, važno je da detetu ponudimo više kvalitetnog vremena sa porodicom, više igre, kretanja, čitanja i razgovora. Roditeljima često kažem da je za zdrav razvoj deteta najveća vrednost upravo zajednički provedeno vreme. Nijedan ekran ne može da zameni razgovor, zagrljaj, zajedničku igru i iskustva koja dete stiče u porodici. Upravo su to temelji dobrog emocionalnog, kognitivnog i neurološkog razvoja.
Foto: Canva
U praksi, sa kakvim posledicama prekomerne upotrebe ekrana se najčešće susrećete kod dece koja dolaze na pregled? U svakodnevnom radu retko srećemo dete kod koga su ekrani jedini uzrok problema, ali veoma često predstavljaju faktor koji postojeće teškoće može da pogorša ili učini uočljivijim. Najčešće se susrećemo sa poremećajem sna, teškoćama sa pažnjom i koncentracijom, razdražljivošću, smanjenom tolerancijom na frustraciju i manjim interesovanjem za igru, fizičku aktivnost i druženje. Kod mlađe dece prekomerno vreme pred ekranom može biti povezano sa usporenijim razvojem govora i socijalne interakcije, naročito ako ekran zamenjuje razgovor i igru sa roditeljima. Kod školske dece i adolescenata često viđamo nedostatak sna, umor, glavobolje i pad koncentracije, što se potom odražava i na školske obaveze. Važno je naglasiti da se svako dete posmatra individualno i da je uvek potrebno proceniti celokupan razvoj i životne navike.
Mnogi roditelji kažu: „Svi koriste telefone, ne možemo dete potpuno izolovati“. Kako napraviti zdravu ravnotežu i koje su najvažnije navike koje porodica može da uvede? Potpuna zabrana nije ni realna, ni potrebna. Cilj nije da dete odraste bez tehnologije, već da nauči da je koristi odgovorno i umereno. Najvažnije je da porodica ima jasna pravila koja važe za sve. To znači da postoje periodi dana bez telefona – tokom obroka, porodičnih razgovora, učenja i najmanje sat vremena pre spavanja. Telefon ne bi trebalo da bude prvo sredstvo za smirivanje deteta kada mu je dosadno ili kada je uznemireno. Dete treba postepeno da nauči da emocije reguliše razgovorom, igrom i drugim aktivnostima. Roditelji su najvažniji primer. Ako odrasli neprestano gledaju u telefon, teško je očekivati da će dete prihvatiti drugačija pravila. Zato su za zdrav razvoj podjednako važni zajednički obroci, igra, čitanje, sport i vreme provedeno napolju.
Foto: Canva
