2. jul 2026.2. jul 2026.

Foto: "Glas Podrinja"

Čuvari savske obale

Voda ne prašta lošu procenu

Dok mlađe generacije biraju bazene, iskusni čuvari plaže na Savi objašnjavam zašto reka ne prašta greške, kako panika postaje najveći neprijatelj i zašto je neplivački ponos najbrži put do nesreće

Sezona na gradskoj plaži tek je počela, a za spasioce pored Save to znači ulazak u specifičan režim rada deset sati dnevno na suncu, sa očima neprekidno fiksiranim za površinu vode i liniju bova. Iako laicima dežurstvo na plaži može delovati kao statičan posao, iza mirnog posmatranja krije se obuka koja spasioce priprema za sekunde u kojima se odlučuje o životu.

Fizička spremnost je preduslov za konkurs, ali sama obuka prolazi kroz nekoliko rigoroznih faza: testiranje plivačkih sposobnosti i pružanje prve pomoći, demonstracija tehnika oživljavanja i postupanja sa utopljenikom. Ipak, jedno je simulacija, a nešto sasvim drugo realna situacija na reci.

-Na obuci znate da je u pitanju simulacija, dok u realnosti nema opuštanja. Često postanemo svesni šta se dogodilo tek kada se sve završi. Nema tu mnogo razmišljanja, radi se o čistoj reakciji podstaknutoj adrenalinom. Utisci se sabiraju tek kasnije, kada se glava ohladi. Trudimo se da ne vrtimo film unazad kada se akcija uspešno završi– objašnjava jedan od savskih spasilaca, Nikola.

Opasne letnje zamke
Plaža na Savi je specifična. Za razliku od gradskih bazena, ovde većinu kupača čine stariji ljudi, starosedeoci koji su odrasli na reci i uglavnom znaju kako da se ophode prema njoj. Međutim, upravo ta starosna struktura donosi posebne rizike, naročito kada su spoljne temperature ekstremno visoke, a voda i dalje hladna.

Velika razlika u temperaturi i ulazak pregrejanog organizma u vodu neretko dovode do ozbiljnih zdravstvenih kriza koje spasilačka služba mora da prepozna u sekundi, čak i kada situacija ne liči na klasično utapanje.

-Desilo mi se da čovek od 83 godine uđe u Savu nakon što se ceo dan sunčao. Malo je plivao i doživeo ili srčani udar ili epileptični napad. Uhvatio se za bavu, a mi smo ga pratili nekoliko trenutaka i shvatili da to nije obična pauza za odmor, već da je u pitanju ozbiljan problem. Brzo smo reagovali, izvukli ga i radili reanimaciju sve do dolaska Hitne pomoći – prepričava Nikola jednu od kritičnih situacija.

Samopouzdanje i nedostatak bontona
Upravo je panika, prema rečima spasilaca, najveći neprijatelj na vodi, a problem je podjednako prisutan i na otvorenim vodama i na bazenima.

-Rad na bazenu donosi drugačiju vrstu pritiska. Podloga je betonska i klizava, a profil kupača znatno raznovrsniji – kaže Neven.

Tamo se spasioci suočavaju sa fenomenom koji slikovito opisuju kao nedostatak elementarnog kupačkog bontona, vođen nerealnim samopouzdanjem.

-Na bazenu ima dosta neplivača koji su ubeđeni da znaju da plivaju, i ta loša procena je generalno najveći uzrok problema. Precene sopstvene sposobnosti i tu dolazi do panike, koja nam je najveći protivnik na vodi. Zbog toga nam je profesionalna deformacija da prvo motrimo na slabije plivače i oni su naš glavni fokus – dodaje Nikola.

-Oni nam se nikada ne obraćaju sami da kažu da su nesigurni. Nema tu bontona, svi dolaze puni samopouzdanja, što je valjda stvar nekog našeg ponosa. Zato stalno ponavljamo da voda mora da se poštuje.

Spasioci naglašavaju da bi kupači morali da razviju zdrav strah i svest o sopstvenim mogućnostima.

-Ljudi moraju bolje da procenjuju situaciju. Ako u startu pomisliš: „Sad ću ja da isplivam sto metara, pa ću lako da se vratim“, već si napravio grešku. Mi jesmo tu da pomognemo uvek, i u našoj zoni i van nje, to se ne dovodi u pitanje, ali kupači moraju voditi računa o sebi. Ako si nesiguran plivač, nećeš preplivavati celu Savu. Bazen je mirna voda gde se sve vidi, dok otvorena voda traži mnogo više opreza. Sava nema toliko virova kao Drina, nema tu brzinu, ali je ključno da čovek ne preceni sopstvenu snagu – naglašava Nikola.

Panika kao neprijatelj
Stanje na rekama dodatno komplikuje i ponašanje osobe u stanju panike, o čemu prosečan kupač retko razmišlja kada pokuša da pomogne nekom u nevolji.

-Neko ko nije stručan i potpuno siguran ne bi trebalo samostalno da reaguje i prilazi utopljeniku. Osoba u panici ima ogromnu, refleksnu snagu i može povući drugog plivača sa sobom pod vodu – upozorava spasilac Vuk.

Dok statistika pokazuje da se broj kupača na reci smanjuje jer mlađe generacije radije biraju bazene i kafiće, iskusni spasioci i dalje glasaju za Savu.

-Iako je specifična zbog meandriranja, usled čega matica nanosi drveće i sitne nečistoće na stranu plaže, zbog čega je klenačka strana objektivno čistija, rečna voda je i dalje zdravija od stajaće bazenske vode.

Bilo da je reč o održavanju reda među kupačima ili o ozbiljnim intervencijama na sredini reke, spasilački tim na plaži funkcioniše u stalnoj koordinaciji sa ekipom prve pomoći i lekarom Zdravstvenog centra Šabac. Na raspolaganju imaju i motorni čamac za brze intervencije van linije bova, ali jedno pravilo ostaje neprikosnoveno iznad svih tehnika i opreme.

-Imamo svu neophodnu opremu, ali glavno pravilo u svakoj akciji jeste da ne ugrozimo sebe da bismo mogli da pomognemo drugome, i da uvek reagujemo u skladu sa protokolom – zaključuje spasilac Ognjen.

M.Ž.B.

Info

Berza

Voda ne prašta lošu procenu

Aktuelno

Остале вести

Najnoviji broj