Kukuruz najveći dobitnik

Nedavne padavine stigle su u pravom trenutku za većinu ratarskih kultura na području Mačve i Pocerine. Iako su nakratko usporile žetvu pšenice, stručnjaci ocenjuju da je kiša donela daleko više koristi nego štete, pre svega kukuruzu, koji se trenutno nalazi u jednoj od najvažnijih faza razvoja.
Prema rečima Darka Simića, savetodavca Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac, žetva strnih žita je praktično pri kraju i ostalo je da se požanju još manje površine.

-Ostali su, kako mi kažemo, samo „repovi“ žetve. Jedini gubitnik ovih padavina je pšenica, ali isključivo zato što je žetva malo usporena. Sve ostalo je dobilo ono što mu je bilo najpotrebnije. Najveći dobitnik je svakako kukuruz. Dovoljno je stati pored njive da se vidi koliko dobro izgleda.

Biljke imaju odličan habitus i za sada pokazuju izuzetan potencijal. Naravno, u poljoprivredi se ništa ne može sa sigurnošću tvrditi dok rod ne dođe na vagu, ali trenutna slika je veoma dobra. Kukuruzu je tokom cele vegetacije potrebno između 420 i 450 litara vode po kvadratnom metru, ali je mnogo važnije da ta voda dolazi ravnomerno. Poslednjih godina dešavalo se da za kratko vreme padnu ogromne količine kiše. Proizvođači kažu: „Dobro je, bilo je vode“, ali to nije dovoljno. Kada velika količina padne odjednom, zemljište se zabari, nedostaje kiseonik i biljka ne može normalno da funkcioniše.

Sa druge strane, kada kiše nema, problem je još veći. Ove godine smo, srećom, imali padavine na svakih sedam do deset dana i to je upravo ono što je biljkama bilo potrebno, objašnjava Simić.

Foto: Glas Podrinja

Ističe da su takvi vremenski uslovi omogućili da se u zemljištu zadrži dovoljno vlage upravo u trenutku kada kukuruz ulazi u najosetljiviji deo razvoja. Naredne nedelje biće presudne, jer tokom jula počinju svilanje i oprašivanje, procesi od kojih direktno zavisi visina prinosa.

Ne treba se oslanjati samo na to kakva je jedna godina. Ako je ova dobra za kukuruz, ne znači da će i naredna biti takva. Zato stalno preporučujemo meliorativne mere, odnosno podrivanje i kalcifikaciju zemljišta

-Jul je uvek najosetljiviji mesec za kukuruz. U prvoj dekadi oprašuju se rani hibridi, u drugoj srednje grupe zrenja, a krajem meseca kasniji hibridi. Ako se baš u tom periodu dogodi pet ili šest dana sa temperaturama iznad 35 stepeni, dolazi do oštećenja polena i oprašivanje nije dobro. Tada dobijamo krive i „krezave“ klipove sa nepravilno raspoređenim zrnom. Međutim, ako u zemljištu ima dovoljno vlage, biljka mnogo lakše podnosi visoke temperature. Voda preko korena stiže do svile i oprašivanje se normalno odvija. Upravo zbog toga mislim da ove godine nećemo imati ozbiljnije probleme. Rani hibridi su već počeli da svilaju, a sam proces oprašivanja na jednom hektaru traje svega dva do tri dana. Ako taj period prođe bez ekstremnih vremenskih uslova, možemo očekivati dobar rod. Posle toga sledi još jedna važna faza, a to je nalivanje zrna, kada je biljci ponovo neophodna dovoljna količina vode. Za sada sve ukazuje da će uslovi biti povoljni, kaže Simić.

Foto: Canva

Iako je godina povoljna, naš sagovornik smatra da poljoprivrednici moraju više da razmišljaju o dugoročnim rešenjima, jer klimatske promene postaju sve izraženije.

-Ne treba se oslanjati samo na to kakva je jedna godina. Ako je ova dobra za kukuruz, ne znači da će i naredna biti takva. Zato stalno preporučujemo meliorativne mere, odnosno podrivanje i kalcifikaciju zemljišta, jer one omogućavaju da se vlaga duže zadrži u dubljim slojevima. Tamo gde su te mere primenjene, razlika u prinosu je ogromna. Još važnije je navodnjavanje. Imamo odlične uslove u Mačvi, vodu na nekoliko metara dubine, a ipak se veoma mali broj proizvođača odlučuje na taj korak. Oni koji su u sušnim godinama navodnjavali kukuruz imali su i po dva do tri puta veće prinose od okolnih parcela. To više nije pitanje samo većeg roda, već sigurne proizvodnje. Država subvencioniše sisteme za navodnjavanje, a proizvođači bi ozbiljno trebalo da razmišljaju o tome, jer niko ne može da garantuje kakva će biti naredna godina, poručuje Simić.

Dodaje da su vremenske prilike ove godine pogodne i za suncokret, čije se površine u Mačvi iz godine u godinu povećavaju, kao i za voćarske kulture, ali upozorava da opasnost od grada i dalje ostaje. Zato proizvođačima savetuje da iskoriste državne subvencije za osiguranje useva, koje pokrivaju čak 70 odsto premije, jer jedna vremenska nepogoda može za nekoliko minuta uništiti sav trud i očekivani prinos.