Kvalitet pšenice kod nas još uvek nije regulisan, odnosno vrednost na osnovu kvaliteta nije određena tako da bi se pšenica prodavala i ostvarivala svoju pravu vrednost prema kvalitetu zrna.
Kao faktor za određivanje tehnološkog kvaliteta uzima se sadržaj pepela, odnosno mineralnih materija u suvoj materiji zrna pšenice. Iz zrna koja imaju manji sadržaj pepela može se dobiti veća količina proizvoda. Pravi kvalitet pšenice zasniva se na fizičkim osobinama lepka, odnosno na njegovoj elastičnosti, rastegljivosti i sposobnosti stvaranja i zadržavanja gasa. Mek lepak sa velikom rastegljivošću uslovljava pljosnato pecivo sa grubom sredinom, dok suviše čvrst i kratak lepak, sa nedovoljnom rastegljivošću, daje zbijeno pecivo. Imajući ovo u vidu, mlevenjem se mogu mešati pšenice različitog kvaliteta, odnosno različitih osobina lepka, kako bi se dobilo brašno dobrog kvaliteta.
Probnim mlevenjem određuje se meljivost pšenice, pri čemu se utvrđuje mogućnost iskorišćavanja sorte pšenice u proizvodnji brašna. Meljivost pšenice je sortna osobina i, imajući to u vidu, prilagođavaju se različiti tehnološki postupci u pripremi za mlevenje i tokom samog mlevenja, kako bi se dobilo što više brašna određenog tipa.
Dobrom pšenicom smatra se ona koja od 100 grama brašna daje 136 grama hleba.
Na poboljšanje kvaliteta zrna pšenice može se uticati sledećim merama: Merama selekcije, odnosno stvaranjem sorti visokog prinosa i kvaliteta. Selekcija je do sada značajno napredovala u tom pogledu, međutim, neophodno je da mlinska industrija, odnosno mlinovi, naprave sortnu razliku, kako bi se i brašno razlikovalo prema kvalitetu sorte.
Foto: Canva
Poboljšanjem kvaliteta fiziološko-biohemijskim postupcima, koje se zasniva na poznavanju zakonitosti ishrane, rasta i razvoja biljke, kako bi se delovanjem određenih činilaca u pravom trenutku dobilo zrno boljeg kvaliteta. Na primer, pravilnim đubrenjem azotom i fosforom u odgovarajućim količinama utiče se i na prinos i na kvalitet.
Agrotehničkim merama, kao što su optimalan rok setve, preporučena gustina setve, pravilno đubrenje, žetva u drugoj polovini voštane zrelosti, kao i obezbeđivanje suvog, nepoleglog i dobro skladištenog zrna. Uz izbor kvalitetnih sorti, ove mere sigurno obezbeđuju zrno od kojeg se dobija kvalitetno brašno.
Foto: Canva
