Pevalo se Radničkom

Radnički Šabac je početkom jula 1980. godine ostvario najveći uspeh u dotadašnjoj istoriji, plasmanom u Prvu srpsku ligu. To je bio najviši rang republičkog fudbala velike države i treći rang jugoslovenskog fudbala. Posle nekoliko godina u kojima su bili nadomak, Šapčani su konačno uspeli, što je onda bilo izuzetno zahtevno. Titula u ligi je garantovala samo baraž za viši rang, ne i automatski plasman.

Radnički je osvojio prvo mesto u Posavskoj zoni, a potom je sledio baraž protiv Goše iz Smederevske Palanke.

U prvoj utakmici u Šapcu, 3:0 za Radnički. Golove su postigli: Bobocki, Makević i Branković. Na tom meču bilo je 4.000 ljudi, hiljadu navijača je došlo iz Palanke.

Revanš je odigran sedam dana kasnije. Nije bilo organizovanog odlaska navijača Radničkog, ali su se oni spontano organizovali. Mnogo automobila, s crvenim zastavama, krenulo je put mesta gde je trebalo da bude ispisana istorija. Navijanje na obe strane. Mladost postiže dva gola, vodi 2:0 u 37. minutu, ali Šapčani ne deluju podređeno ni tada. Meč je završen, slavlje je počelo.

Milenko Ninković i Mija Petrović su vodili ekipu, a igrali su u tom meču: Đurić, Pejkić, Petrović, Gavrić, Petrović, Damnjanović, Anđelić, Mihailović, Gordić, Makević, Graovčević, Bobocki, Branković.