Preporučena agrotehnika po skidanju pšenice

Posle žetve pšenice u Mačvi, agrotehničke mere treba usmeriti na očuvanje vlage u zemljištu, povećanje sadržaja organske materije i smanjenje erozije, jer se očekuju sve češće suše, toplotni talasi i povremene ekstremne padavine.

Zaoravanje ili usitnjavanje žetvenih ostataka – slama i ostaci pšenice ne treba da se spaljuju. Usitnjeni ostaci ostavljeni na površini ili plitko uneti u zemljište smanjuju isparavanje vode, povećavaju sadržaj humusa i poboljšavaju kvalitet zemljišta.

Plitku postrnu obradu strništa izvesti što pre nakon žetve, na dubini od 5 do 10 cm. Ovom merom prekidaju se kapilare i smanjuje gubitak vlage iz dubljih slojeva zemljišta. Istovremeno se podstiče nicanje korova i samoniklih biljaka koje se kasnije fizički uništavaju.

Preporučuje se setva postrnih (pokrovnih) useva, što je posebno korisna mera za prilagođavanje klimatskim promenama. Za ovu namenu preporučuju se stočni grašak, facelija, uljana rotkva, kao i smeše leguminoza i trava.

Koristi ovih mera su višestruke:
štite zemljište od pregrevanja i smanjuju gubitak vlage;
povećavaju sadržaj organske materije;
poboljšavaju infiltraciju vode, odnosno omogućavaju brže prodiranje vode u dublje slojeve zemljišta;
smanjuju ispiranje hranljivih materija.

Klasičnu obradu zemljišta treba svesti na minimum. Preporučuje se smanjenje broja prohoda mehanizacije, primena redukovane obrade ili strip-till sistema, kao i izbegavanje nepotrebnog dubokog oranja svake godine. Ove mere doprinose očuvanju vlage i smanjenju troškova goriva.

Duboko rastresanje zbijenih parcela preporučuje se ukoliko postoje sabijeni slojevi zemljišta. Podrivanje na dubini od 35 do 50 cm, u suvim uslovima, poboljšava prodiranje korena i omogućava brži prihvat većih količina padavina.

Kontrola upotrebe mehanizacije podrazumeva izbegavanje ulaska teške mehanizacije, kao i tanjirače, na vlažno zemljište. Na taj način smanjuje se zbijanje zemljišta i povećava njegova sposobnost da zadrži vodu.

Povećanje sadržaja organske materije postiže se primenom stajnjaka, komposta ili digestata kad god za to postoje uslovi. Cilj je povećanje sadržaja humusa za najmanje 0,1–0,2 odsto tokom više godina. Svaki procenat humusa značajno povećava kapacitet zemljišta za zadržavanje vode.

Priprema za naredni usev
Ukoliko nakon pšenice sledi:
Kukuruz – sačuvati što više vlage i smanjiti broj obrada.
Soja – primeniti minimalnu obradu i ostaviti deo biljnih ostataka na površini.
Uljana repica – pravovremeno pripremiti zemljište uz očuvanje vlage neophodne za nicanje.
Agrotehničke mere koje daju najveći efekat u Mačvi
Za ravničarski region Mačve, sa sve češćim letnjim sušama, najveći efekat obično daju:
Nespaljivanje i zadržavanje žetvenih ostataka.
Brza strnišna obrada odmah posle žetve.
Setva pokrovnih useva.
Dodavanje stajnjaka ili digestata radi povećanja procenta humusa.
Redukovana obrada zemljišta kad god za to postoje uslovi.

Kombinacija ovih mera može značajno povećati zadržavanje vlage u zemljištu i ublažiti posledice suša i ekstremnih vremenskih uslova koji postaju sve izraženiji u Mačvi.