Na suncu nema odmora

Leto većina ljudi koristi za godišnje odomore. Onaj deo koji rade, provode uglavnom u klimatizovanim prostorima, do kojih stižu klimatizovanim prevozom. Ipak, postoje i oni čiji posao je takav da mora da se obavlja napolju, bez obzira na vremenske uslove.

Kada se govori o teškim uslovima rada u različitim vremenskim okolnostima obično se prvo pomisli na građevinske radnike.

Milovan Vračarić, Foto: Glas Podrinja

Radio sam i u Kirgistanu na +60, gde su majstori ujutru stavljali jaja na sunce, a do podne bi bila kuvana. Ovo mi sada ne predstavlja problem, mada mi je teže na vrućini

Šapčanin Milovan Vračarić, navodi da radi u građevini od 1987. godine, a za gotovoo četiri decenije je bio u najekstremnijim vremenskim zonama. Posao je ovavljao i na ogromnim minusima i plusevima.

-Radio sam 30 godina u različitim mestima u Rusiji, bio šef gradilišta, sada sam trenutno poslovođa u Vest gradnji. Bio sam u Rusiji na -68. Inače, kod njih se betonira do -45, a ispod toga rade se unutrašnji radovi. Radio sam i u Kirgistanu na +60, gde su majstori ujutru stavljali jaja na sunce, a do podne bi bila kuvana. Ovo mi sada ne predstavlja problem, mada mi je teže na vrućini. Zaštitna odela u Rusiji su podnosila temperature do -100, imali smo grejače u čizmama gde smo mogli da podesimo temperaturu. Sada se i u Srbiji poštuju pravila i zaštita na radu. Nadležne službe proveravaju uslove rade. Na ovom gradilištu kada je temperatura iznad 30 stepeni radi se od 5 ujutru do 14 časova i prave se pauze na 45 minuta ili sat vremena. Radio sam i na Ekspu gde se više rade noćne smene kada je jako toplo, navodi Vračarić.

Radnici JKP „Stari grad Šabac“ takođe rade napolju. Grad mora biti čist i leti i zimi.

-Radim 20 godina. Nama je to normalno, rashlađujemo se hladnom vodom, sokom. Meni je zimi malo lakše, ali izdržavam i leti. Pravimo pauze kada nam je vruće, uđemo u kamion. Sve je stvar dogovora. Pravimo sebi takve uslove da lakše podnosimo visoke temperature, kaže Slavko Vasić.

Vasić, Petrović, Marinković, Foto: Glas Podrinja

Njegov kolega Jovan Marinković takođe kaže da im dosta olakšava posao to što se lako dogovaraju oko svega. Ipak, lakše bi im bilo i kada bi se građani malo savesnije ponašali i smeće odlagali na propisan način i za to predviđena mesta.

Lakše bi im bilo i kada bi se građani malo savesnije ponašali i smeće odlagali na propisan način i za to predviđena mesta

-Radim ovaj posao osam godina. Moramo da izdržimo i kada je vrućina. Meni je lakše sada nego zimi, kada se smrznu ruke. Sve je stvar dogovora među nama. Leti je problem i smrad smeća, mada se i na to vremenom naviknemo, a i toga bi bilo manje kada bi ljudi smeće odlagali na adekvatan način, kaže Marinković.

Nije lako ni zimi, ni leti, jer su uglavnom različite interv encije. Zimi su mnogo češći požari na građavinskim objektima i to su dosta ozbiljnije inteevencije, dok su leti učestaliji požari na otvorenom, koje je lakše tehnički gasiti

Goran Petrović je vozač i lakše mu je zbog zbog klimatizovanog vozila. Međutim i sam oseća prednosti i mane različitih godišnjih doba.

–Kamion ima klimu, ali kada je vrućina u gradu na ulici je generalno temperatura pet, šest stepeni viša. Svoje prednosti i mani imaju i zima i leto. Leti, tokom odmora i raspusta malo je lakše na ulici jer je manje i saobraćaja i ljudi. Što više vode, češće pauze i onda je lakše, kaže Petrović.

Vatrogasici-spasioci su oni koji se sa visokim temperaturama bore i zimi. Kada se spoje letnja vrelina i vrelina vatre temperatura na terenu može da bude i do 500 stepeni. Kažu da kada krenu na intervenciju znaju šta ih očekuje i da ih nosi adrenalin dok se požar ne ugasi.

Zejnil Avdić, Foto: Glas Podrinja

-Nije lako ni zimi, ni leti, jer su uglavnom različite intervencije. Zimi su mnogo češći požari na građavinskim objektima i to su dosta ozbiljnije intervencije, dok su leti učestaliji požari na otvorenom, koje je lakše tehnički gasiti. Sa druge strane, nama je i zimska i letnja interventna oprema ista i kada leti izađemo u opremi, visoka temperatura vazduha, plus plamen, temperature budu i više stotina stepeni, kaže Zejnil Avdić.

Srđan Paunić ističe da nije lako ni zimi i da mu se dešavalo da briše znoj sa čela, dok mu se istovremeno ledi mokra uniforma. Vatra na otvorenom, udružena sa vetrom i dim koji se tom prilikom stvara su ono sa čim se svakog dana tokom leta suočavaju.

Srđan Paunić, Foto: Glas Podrinja

-Kada krene toplotni talas mi već očekujemo takve požare. Pripremimo hladnu vodu koju nosimo sa sobom na intervencije, jer voda za gašenje u cisterni nije za piće. Mi i leti moramo da nosimo na intervencijama jaknu, čizme, šlem. Zimi imamo druge probleme, ako je dosta niska temperatura voda se ledi čim padne na tlo, zalede nam se uniforme kada se pokvase. Leti su posebno teški šumski požari, jer je nepristupačan teren, idemo peške, nosimo još i naprtnjače od dvadesetak kilograma na leđima... Na otvorenom se opet mnogo brzo širi plamen, zavisi od pravca vetra, dim ide na nas, navodi Paunić.

Osmana Eganovića znaju svi Šapčani koji posećuju Buvljak. Godinama prodaje alat i leti i zimi.
-Praktično čitav život prodajem robu na buvljaku i tri dana nedeljno sam ovde. Nije lako nimalo.

Ne zna se da li je gore leti ili zimi, ne valja ni kada je previše hladno, ni kada je previše toplo

Osman Eganović, Foto: Glas Podrinja

Pogotovu kada se dođe u neke godine, pa i zdravlje malo popusti, ne bude ovde uopšte zanimljivo, ali mora da se radi. Ne zna se da li je gore leti ili zimi, ne valja ni kada je previše hladno, ni kada je previše toplo. Leti dosta ljudi ide u berbe, pa i zbog toga bude manje posla, ne samo zbog temperature.

Proleće i jesen su bolji, a zima i leto su muka, kaže Eganović.