Tečni stajljak i osoka

Dobijanje ovakvih vidova organskog oblika hraniva primereno je savremenim oblicima čuvanja stoke u savremenim stajama koje poseduju rešetkastu osnovu, a koja omogućava prolazak stajnjaka kroz nju kada se pod spira vodom. Dakle, prilikom pada balege i mokraće na pod, oni prolaze kroz rešetke i odlaze kroz lagune kanalima koji su pod blagim nagibom. Sa njima odlazi i voda kojom se spira balega.

Prednosti u odnosu na običan stajnjak su:
sigurno smanjenje troškova po grlu,
bolje održavanje higijene staje,
bolje iskorišćavanje hraniva.
Kako bi se što bolje i planski iskoristile određene količine tečnog stajnjaka i osoke, bilo bi dobro poznavati dnevnu proizvodnju tečnog stajnjaka po grlu, i to:
oko 40 kg/grlu goveda,
oko 5 kg/grlu svinja.

Sadržaj hranljivih materija u tečnom stajnjaku:
N – 0,2%
P – 0,12%
K – 0,3%

Količine tečnog stajnjaka koje će se primeniti na parceli su različite i zavise od količine hranljivih materija u zemljištu, kao i od toga koja se gajena kultura tretira. Te količine kreću se od 60 do 100 t/ha. Može se unositi i rasturati u svim godišnjim dobima (čak i po snegu), a najčešće se primenjuje kod širokolisnih kultura, kao što su šećerna repa, krompir, suncokret i druge.

Kada je u pitanju transport, mora se voditi računa da se tečni stajnjak prevozi na manja rastojanja i dobrim putevima. Pored transporta cisternama, može se aplikovati i primenom razvodnih cevi, što je sa finansijskog aspekta veoma povoljan način korišćenja tečnog stajnjaka.

Osoka
Osoka je tečni ekskrement domaćih životinja koji ne upija prostirka. Najčešće se sakuplja u osočnim jamama, a čine je mokraća životinja i voda koja služi za ispiranje staje.

Osoka u proseku sadrži:
N – 0,2–0,4%
K – 0,4–0,5%
P – 0,01%
Osoka je oblik organskog đubriva koji sadrži značajne količine kalijuma i azota, dok je sadržaj fosfora minimalan. Azot se uglavnom nalazi u obliku karbamida, mokraćne kiseline i hipurne kiseline.

Azot iz osoke ima veliku moć volatilizacije (isparavanja), pa se radi smanjenja gubitaka preporučuje da se osočne jame prekriju slojem ulja, čime se smanjuje isparavanje azota.

Osoka je, dakle, azotno-kalijumovo đubrivo čija su hranljiva jedinjenja direktno pristupačna biljkama već u prvoj godini primene. Deluje slično mineralnom đubrivu, pa je neophodno voditi računa o načinu primene. Nepravilno unošenje može izazvati ožegotine na listovima, dok prekomerno unošenje azota dovodi do poremećaja u pojedinim fazama rasta, produžavanja vegetativne faze i povećane sklonosti useva ka poleganju usled dejstva vetra ili drugih mehaničkih uticaja.

Preporučene količine osoke za đubrenje iznose 10–20 t/ha.