Mačva se mora sačuvati

Afrička kuga svinja stigla je i na teritoriju grada Šapca. Zbog pojave zaraze u više sela, u petak je proglašena vanredna situacija, a sve nadležne službe uključene su u sprečavanje daljeg širenja virusa.

Prema podacima nadležnih, na teritoriji grada Šapca zaraženo je 37 gazdinstava u selima Predvorica, Miokus, Jelenča, Pocerski Pričinović, Mala Vranjska, Žabar, Drenovac, Mišar, Mrđenovac i Tabanović. Do sada je eutanazirano 840 svinja.

Foto:Pixabay

Na području Šapca eutanazirano 840 svinja, u Vladimircima skoro 3.000

Ipak, ono što stručnjaci posebno naglašavaju jeste da epicentar zaraze još nije ušao u Mačvu, jedan od najvećih svinjarskih krajeva Srbije. Na prostoru od Prnjavora do Banovog Polja, prema procenama, nalazi se između 200.000 i 300.000 svinja, pa bi eventualno širenje virusa u taj deo predstavljalo veliki ekonomski udarac.

dr vet.med. Nikola Milutinović, Foto: "Glas Podrinja"

Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Šapcu dr vet.med. Nikola Milutinović objašnjava da je afrička kuga svinja bolest sa kojom se Srbija bori već godinama i da će, sve dok ne bude efikasne vakcine, najvažnija odbrana biti odgovorno ponašanje ljudi.

Na prostoru od Prnjavora do Banovog Polja, prema procenama, nalazi se između 200.000 i 300.000 svinja, pa bi eventualno širenje virusa u taj deo predstavljalo veliki ekonomski udarac

Čovek najveći prenosilac virusa
-Afrička kuga svinja je isključivo bolest domaćih i divljih svinja. Ne prenosi se na ljude i to je nešto što mora stalno da se ponavlja. Čovek ne može da oboli, ali je čovek najveći prenosilac virusa. On ga može preneti na obući, odeći, točkovima vozila, mehanizaciji, svemu što je bilo u kontaktu sa zaraženim prostorom. Virus je izuzetno otporan i zato je problem što se lako prenosi.
Sada, kada traju poljoprivredni radovi, kada su ljudi više na njivama, kada je velika cirkulacija mehanizacije i kada su visoke temperature, rizik je veći. Virus je svuda oko nas. Ušao je u više od 70 zemalja sveta i u veliki broj zemalja Evropske unije. Prisutan je u našem okruženju: u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Republici Srpskoj, Hrvatskoj. Tamo gde jednom uđe, ne odjavljuje se lako. Imaćemo periode kada će biti manje žarišta i periode kada će broj slučajeva rasti. Ali možemo da kontrolišemo njegovo širenje ako se poštuju mere koje su nam na raspolaganju, kaže dr Milutinović.
Afrička kuga svinja nije nova bolest za Srbiju. Od prvih slučajeva 2019.godine bilo je više talasa, sa manjim ili većim brojem žarišta. Ipak, svaki novi prodor virusa predstavlja rizik, posebno za područja gde je svinjarstvo jedna od važnih poljoprivrednih grana.

Jedan od primera koji pokazuje koliko je virus nepredvidiv jeste i slučaj iz Prova. Iako je velika farma pre tri godine uspela da sačuva proizvodnju, ovog puta virus je ipak ušao u objekte i doveo do eutanazije više od 500 svinja.

-Na velikim farmama imamo 500, 1.000, 1.500, pa i 2.500 svinja. Problem je kada se u neposrednoj blizini takvih farmi nalaze domaćinstva koja drže svinje u ispustima. Nekada je to samo nekoliko metara razdaljine. Te životinje mogu predstavljati rizik za velike sisteme. U Provu je bila farma koja je pre tri godine bila zaštićena i jedina je izvukla proizvodnju. Međutim, ove godine je virus probio i tamo je eutanazirano 510 svinja. Ta farma se nalazi u centru sela. To nam pokazuje da nema mesta opuštanju i da niko ne sme da misli da se to dešava samo nekom drugom, kaže Milutinović.

Foto:Pixabay

Stroge mere protiv nesavesnih
Zbog pojave zaraze, na terenu su veterinarske službe, inspekcije i drugi nadležni organi. Vanredna situacija omogućila je i primenu strožih mera kontrole.

Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić poručio je da su angažovani mobilni timovi koji će vršiti i nenadane kontrole, kao i da niko neće biti izuzet od odgovornosti ukoliko se mere ne budu poštovale. Kako je naveo, nepoštovanje propisa ne ugrožava samo dobrobit životinja, već i ekonomsku stabilnost države.

Foto: "Glas Podrinja"

Na području opštine Vladimirci situacija je trenutno u stagnaciji. Virus je potvrđen u Skupljenu, Provu, Dragojevcu, Vlasenici, Debrcu, Mesarcima, Zvezdu, Beljinu i Novom Selu. Obuhvaćeno je 146 gazdinstava, a eutanazirano 2.978 svinja, najviše u Provu.

Šta svaki uzgajivač mora da uradi
-koristiti posebnu odeću i obuću za ulazak kod svinja
-postaviti i redovno održavati dezobarijere
-ne uvoditi nove životinje bez kontrole
-ne hraniti svinje pomijama
-ograničiti ulazak drugih lica u objekte
-svaku promenu – gubitak apetita, temperaturu ili sumnju na bolest – odmah prijaviti veterinaru
-svaku uginulu divlju svinju prijaviti nadležnoj službi

Foto:Pixabay

Biosigurnosne mere jedina odbrana
U borbi protiv afričke kuge svinja najvažniju ulogu imaju takozvane biosigurnosne mere. One se ne odnose samo na velike farme, već i na svako domaćinstvo koje gaji svinje.

Foto: "Glas Podrinja"

-Biosigurnosne mere su sve ono što sprečava da virus uđe u objekat. Tu je najpre mehaničko čišćenje. Ako je traktor bio na njivi, ako su točkovi puni blata, kukuruza ili nečistoća, ne može se samo staviti sredstvo za dezinfekciju i očekivati da je posao završen. Prvo se radi čišćenje, zatim pranje, pa tek onda dezinfekcija. Virus može da se unese točkovima vozila u ekonomski deo gazdinstva, tamo gde su svinje i hrana za njih. Svaki čovek koji ulazi kod svinja mora da ima posebnu odeću i obuću koja se koristi samo za to. Ne sme svako da ulazi u prostor gde su životinje. Dezobarijere moraju da postoje i da se održavaju. Kaustična soda u dvoprocentnom rastvoru jedan je od najboljih i najjeftinijih dezinficijenasa. To su jednostavne mere, ali samo ako se sprovode stalno mogu da daju rezultat, ističe direktor VSI.

Čovek ne može da oboli, ali je čovek najveći prenosilac virusa

Poseban problem predstavljaju divlje svinje koje su prirodni rezervoar virusa. Za razliku od domaćih životinja, njihovo kretanje nije moguće kontrolisati, pa je rizik od prenošenja preko ljudi još veći.

-Ljudi koji idu u šumu moraju biti svesni da mogu doneti virus. Ne treba bez potrebe ići u zaražena područja, loviti, tražiti gljive ili tartufe. Dovoljno je da neko na obući donese virus i unese ga u svoje dvorište. Ako neko u šumi ili na njivi nađe uginulu divlju svinju, to mora da prijavi nadležnim službama. To je važno jer je svaki takav slučaj mogući izvor infekcije, navodi Milutinović.

Foto: "Glas Podrinja"

Ne čekati poslednji trenutak za prijavu
Jedan od najvažnijih koraka u sprečavanju širenja zaraze jeste blagovremena prijava sumnje na bolest. Stručnjaci upozoravaju da se često dešava da proizvođači prijave problem tek kada dođe do uginuća, a tada je virus već mogao da se proširi. Naš sagovornik ističe da je jedna od najvećih zabluda da je svinja zdrava ukoliko izgleda zdravo, a bila je u kontaktu sa bolesnim svinjama.

Biosigurnosne mere su sve ono što sprečava da virus uđe u objekat. Tu je najpre mehaničko čišćenje

-Prvi znak je često gubitak apetita. Kada svinja dobije visoku temperaturu, ona prestaje da jede. To je trenutak kada mora da se reaguje. Ne treba čekati uginuće. Inkubacija može biti od pet do dvadeset dana i tokom tog perioda virus može da se izlučuje. Svaki dan kašnjenja znači rizik da se zaraza proširi na drugo mesto. Veterinarska služba će uzeti uzorke, poslati ih na ispitivanje i utvrditi o čemu je reč, naglašava direktor Milutinović.

Poseta ministra Šapcu
Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić održao je u nedelju u Šapcu sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava Mačvanskog okruga, veterinarskih službi, inspekcija, Vojske Srbije, lovaca i drugih institucija uključenih u borbu protiv afričke kuge svinja.

Ministar je naveo da se zaraza trenutno pojavila u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, a da je na području Mačvanskog okruga eutanazirano oko 4.400 svinja, od čega gotovo polovina na području Prova.

Foto: "Glas Podrinja"

Ocenio je da je u Mačvanskom okrugu situacija pod kontrolom, ali da nema prostora za opuštanje.

-Ne smemo dozvoliti da zaraza uđe u centar Mačve, gde imamo između 200.000 i 300.000 svinja. Nema mesta panici, jer se virus ne prenosi na ljude, ali su ljudi, uz divlje svinje, najveći faktor u njegovom širenju. Moramo poštovati mere i biti spremni da primenimo i sankcije tamo gde je to neophodno, poručio je Glamočić.

Ministar je istakao da će svi nivoi kriznih štabova svakodnevno biti u komunikaciji, jer, kako je naveo, „virus nema radno vreme“, a borba protiv njega zahteva zajedničko delovanje svih službi.

Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić podsetio je da je vanredna situacija na teritoriji grada uvedena u petak, pre svega kako bi upravljanje situacijom bilo efikasnije.

-Mesta panici nema. Najvažniji podatak je da deo Mačve gde se nalazi najveći broj svinja nije ugrožen. Na teritoriji Šapca do sada su eutanazirana 834 grla, a najveći problem je područje Oridskog basena, gde imamo oko 30 zaraženih domaćinstava. Očekujemo od uzgajivača da budu odgovorni i da zaštite svoja gazdinstva, ali i velike proizvođače koji su važni za celokupnu svinjarsku proizvodnju,rekao je Pajić.

Gradonačelnik je dodao da je promet svinja iz zaraženih i ugroženih područja zabranjen i podsetio da je Srbija i ranijih godina imala slične situacije, ali da su se nadležne službe zajedničkim radom izborile sa problemom.

Tržište mesa nije ugroženo
Iako se nakon pojave žarišta često pojavljuju strahovi da će biti nestašice mesa ili velikih poremećaja na tržištu, stručnjaci objašnjavaju da trenutna situacija nema takav efekat.

-Ono što je sada eutanazirano predstavlja dva-tri dana rada klanične industrije. Mi i inače nemamo dovoljno proizvodnje za sopstvene potrebe i deo mesa uvozimo. Afrička kuga je sa nama od 2019.godine. Pre tri godine imali smo možda i veći pik, kada je virus ušao na dve velike farme, u Zaječaru i na Tamišu. Nije došlo do poremećaja tržišta. Ali ako bi virus ušao u centar Mačve, posledice bi bile ogromne. Ovde nije reč samo o proizvođačima. Država isplaćuje naknade za eutanazirane životinje, ali gubitak je veliki kada izgubite proizvodnju jednog kraja. Mačva je naš najveći svinjarski potencijal i zato moramo učiniti sve da je sačuvamo, kaže Milutinović.

Jedna od najvećih zabluda je da je svinja zdrava ukoliko izgleda zdravo, a bila je u kontaktu sa bolesnim svinjama

Dodaje da je kontrola prometa svinja jedna od ključnih mera. Svoje resurse su na raspolaganje stavile i policija i vojska, kako bi se sprečio šverc.

-Iz zaraženih i ugroženih područja nema prometa i kupovine svinja. Nezakonit transport je već bio jedan od načina širenja virusa. Zato su sada uključeni svi resursi. Moramo shvatiti da ovo nije problem samo jednog vlasnika, već cele države, zaključuje dr Nikola Milutinović.