Više od naselja

Borba za vodu, puteve i infrastrukturu
Godine 1981. je gradski vodovod prešao Cerski obodni kanal i stigao do Letnjikovca. Time je stvoren uslov za priključenje na mrežu i bolje snabdevanje vodom za piće nekoliko ulica Mesne zajednice Šipurske livade, a u bliskoj perspektivi i mesnih zajednica Letnjikovac i Pocerski Pričinović.

- Stanovnici su shvatili da moraju da se organizuju kako bi dobili bolje uslove za život. Formiranjem mesne zajednice počela je borba za vodu, kanalizaciju, asfalt i osvetljenje. Značajan korak napravljen je kada je vodovod stigao do naselja. Najmlađa gradska mesna zajednica Letnjikovac je najvećim delom sredstvima mesnog samodoprinosa u leto 1981. godine asfaltirala tri glavne ulice u naselju: Petra Lazića, Blaže Jovanovića i Nikole Tesle – objašnjava istoričar Dejan Živanović.

Foto: Glas Podrinja

- Moje sećanje na početke urbanizacije i modernizacije ovog kraja su još uvek živa i, mogu slobodno reći, vrlo emotivna. Bio sam dečak sa nekih 12-13 godina kada je grupa aktivista, između ostalih i moj otac, odlučila da ovaj kraj pre svega odvoji od Pocerskog Pričinovića, katastarski i kao mesna zajednica koja je i osnovana 1979. godine. Sećam se da su, među tim promoterima bili Jovan Gavrilović, Čedomir Pantelić i moj otac Bogoljub Petrović. Oni su bili nosioci tih ideja da se ovde uvede kanalizacija, da se sprovede voda, da se neki putevi asfaltiraju, neki šoderišu. Jedna od možda najznačajnijih za nas mlade u to vreme, bila je i akcija osnivanja fudbalskog kluba, koji je poneo ime ove mesne zajednice – seća se Letnjikovčanin Goran Petrović, sportski radnik.

Goran Petrović, Foto: Glas Podrinja

Mesto detinjstva, sporta i druženja
Posebno mesto u životu Letnjikovca uvek su imali sport i rekreacija. Generacije dece odrastale su na igralištima i sportskim terenima.

- Ovo je bilo glavno igralište za decu iz čitavog kraja. Ovde smo provodili detinjstvo, igrali se i družili. Bili smo deca koja su odrastala uz prirodu i sport. Osnovao sam Tekvondo klub „Letnjikovac“ i do danas, a to je skoro četiri decenije, nismo menjali ime kluba, jer smo želeli da sačuvamo tradiciju ovog kraja. Sport je bio jedan od važnih pokretača okupljanja mladih i razvoja zajednice - kaže Petrović.

- Moja seđanja na Letnjikovac su stara 60-etak godina. Još sam kao dete sa roditeljima ovde dolazila na Prvomajski vašar, i tu je postojala jako lepa kafana ili restoran na mestu gde su sad paviljoni, gde su se dovodili gosti koji dođu sa strane u Šabac, pa se izvedu uveče na muziku i na druženje. Sticajem okolnosti, 1984. godine počela sam ovde da radim i to kao saradnik za odmor i rekreaciju dece. Na Letnjikovcu je tad već bio utemeljen oblik rekreacije dece kroz jednodnevnu i petodnevnu rekreativnu nastavu, tako da sam se odmah uključila u te poslove i često ovde boravila. Preko leta za vannastavnu omladinu, odnosno one koji nisu završili srednju školu, ovde je organizovana vojna obuka po 15 dana, po 300 njih je znalo boraviti. Tokom godina smenjivali su se različiti programi i korisnici, ali je Letnjikovac uvek ostajao mesto okupljanja mladih. Krajem 80-tih godina Letnjikovac postaje i studentski dom, da bi početkom 90. godina on primio i izbeglice sa područja bivše Jugoslavije - ističe Snežana Greci, saradnik za odmor i rekreaciju PU „Naše dete“.

Snežana Greci, Foto: Glas Podrinja

Hram Svete Trojice – duhovni centar naselja
Sa širenjem naselja javila se i potreba za duhovnim središtem.

- Blagoslovom episkopa 2007. godine započeta je gradnja Hrama Svete Trojice. Hram je završen 2014. godine, a prva arhijerejska liturgija služena je na praznik Svete Trojice, koji je i hramovna slava - kaže protojerej Slaven Vukomanović, starešina Hrama Svete Trojice.

Hram je osveštan 2016. godine rukom patrijarha Irineja i episkopa šabačkog Lavrentija, dok je freskopis osveštan 2019. godine.

Pravo gradsko naselje
Danas je Letnjikovac jedno od najuređenijih gradskih naselja u Šapcu. Prostor nekadašnjeg dečjeg oporavilišta dobio je nove sadržaje – Centar za stručno usavršavanje, Park nauke, tri vrtića, sportske terene, obnovljene objekte i uređene pešačke staze.

- Letnjikovac je očišćen, naročito deo preko puta koji je ranije bio prilično zarastao, tamo je sad divan deo sa trim stazom. Uvek ima dosta šetača, tu je igralište za decu pored crkve, tako da je ovo jedan baš, baš lep centar i za život, a i za dolazak na par sati. Ja sam ovde ostao 40 godina, tu sam upoznao svoju suprugu i ostao da živim u ovom lepom kraju i sa ponosom kažem da sam Letnjikovčanin – ističe Dragan Živković, učesnik radne akcije „Šabac 75“.

- Letnjikovac je danas jedan lep i zaokružen prostor za život. Mnogo toga se promenilo poslednjih godina, ali je najvažnije to što je sačuvan duh ovog mesta i njegova veza sa prirodom - smatra Snežana Greci.

Od nekadašnjeg oporavilišta za slabunjavu decu do modernog gradskog naselja sa školom, hramom, ambulantom i razvijenom infrastrukturom, Letnjikovac je prešao dug put. Ipak, u temeljima svega što je nastalo, ostala je prvobitna ideja – briga o ljudima i vera da zdraviji i bolji život počinje od najmlađih.

- Prvi stanovnici Letnjikovca imali su velike muke sa svim onim što danas podrazumevamo kao normalan život. Naravno, naseljavajući ovaj prostor, oni su shvatali da nije bilo dovoljno ni vode, ni puteva, ni uličnog osvetljenja. I borba tih naših prvih Letnjikovčana je trajala nekoliko decenija, da bi već početkom 90-tih a pogotovo intenzivnije i nakon 2000. godine, Letnjikovac postao gradsko naselje, u pravom smislu te reči, sa brojnim javnim zgradama, ali i infrastrukturom koja u potponosti zadovoljava uslove života u gradu. Na nama je da čuvamo uspomenu na sve one koji su svojim zalaganjem, trudom, voljom i ljubavlju doprineli tome, da od dečijeg oporavilišta i drvenih baraka, posle 120 godina Letnjikovac izgleda ovako danas – kaže Dejan Živanović.

- Malo je reći da je to jedan park, to je za nas, decu Letnjikovca bio raj, i dan danas je to – dodaje Goran Petrović.