Zemljište upozorava kada mu je potrebna pomoć

Degradacija poljoprivrednog zemljišta jedan je od najvećih izazova savremene poljoprivrede, a posledice klimatskih promena i neadekvatne agrotehnike sve su vidljivije i u Mačvi i Pocerini. Kako bi se stanje zemljišta detaljno pratilo i poljoprivrednicima omogućile preciznije preporuke za proizvodnju, u selu Dobrić postavljena je savremena merna stanica u okviru međunarodnog projekta ECOBASE (Ekobejz), koji se realizuje u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu. Stanica neprekidno prati parametre zemljišta i vazduha, a dobijeni podaci trebalo bi da pomognu kako naučnicima, tako i proizvođačima da na vreme reaguju i ublaže posledice degradacije zemljišta.

Foto: "Glas Podrinja"

-Prelimirnarno smo uradili uzorkovanje na ovom terenu. Pratili smo 13 različitih parametara kvaliteta zemljišta i primetili smo da određeni parametri nisu u saglasnosti sa standardima, odnosno da je proces degradacije zemljišta u ovom kraju prisutan. Degradacija poljoprivrednog zemljišta je prisutna u čitavom svetu zbog različitih neadekvatnih agronomskih praksi, kao i zbog klimatskih promena čiji je efekat sve veći i biće sve veći narednih godina. Stanica je jedan od načina kako može da se reši problem degradacije zemljišta, odnosno da nam potvrdi parametre koje pratimo. Stanica meri parametre zemljišta i vazduha, odnosno temperaturu i vlažnost, intenzitet sunčevog zračenja, intenzitet fotosinteze i još neke parametre, na osnovu kojih će poljopriviredni proizvođači moći da dobiju preporuke koje agrotehničke mere treba da obave u kom periodu, s obzirom da stanica u svakom trenutku meri te parametre za koje postoje senzori, tako da je moguće brzo reagovati u slučaju potrebe, navodi prof. Blažo Lalević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Foto: "Glas Podrinja"

Projekat ne podrazumeva samo naučna istraživanja, već i njihovu primenu u praksi. Upravo zato je za postavljanje stanice odabrano gazdinstvo zadruge „Natura Balkanika“ u Dobriću, koja već godinama uspešno razvija proizvodnju batata. Na površini od 43 hektara ova kultura se proizvodi za domaće tržište, ali i za preradu, a dobijeni podaci sa merne stanice trebalo bi da dodatno unaprede proizvodnju.

-Batat smo počeli da gajimo pre osam-devet godina, gotovo slučajno. Do tada smo se bavili proizvodnjom lekovitog i aromatičnog bilja, ali su niske otkupne cene naterale nas da tražimo kulturu od koje može ozbiljno da se živi. Prve godine zasadili smo manju površinu, želeći da vidimo kako će batat uspevati na ovom području. Rezultati su bili dobri i svake godine smo širili proizvodnju. Danas naše proizvode plasiramo velikim trgovinskim lancima, ali i preko platformi koje direktno povezuju proizvođače i kupce. Posebno smo ponosni što smo uspeli da iskoristimo i batat koji nije prve klase. Od njega danas dobijamo smrznute kockice za industriju hrane za kućne ljubimce, kao i sirovinu za hranu za bebe. Trudimo se da ništa ne završi kao otpad – biljne ostatke pretvaramo u kompost koji vraćamo na njive, a čak i plastične folije šaljemo na reciklažu. To je prava suština održive poljoprivrede, kaže Mihailo Gajić, predsednik Upravnog odbora Skupštine zadrugara „Natura Balkanika“.

Foto: "Glas Podrinja"

Stručnjaci uključeni u projekat upozoravaju da su analize pokazale nekoliko ozbiljnih problema. Najveći su nedostatak organske materije, kiselost zemljišta i povećane koncentracije pojedinih elemenata koje na pojedinim parcelama dostižu i nivo toksičnosti. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva projekta edukacija poljoprivrednika i primena mera koje će popraviti strukturu zemljišta.

-Na ovom lokalitetu uzeli smo oko 30 uzoraka zemljišta, dok smo u okviru čitavog projekta analizirali 50 uzoraka. Rezultati su pokazali da postoji nekoliko problema koji se javljaju gotovo svuda. Pre svega, zemljište ima nizak sadržaj organske materije, a upravo je ona osnov plodnosti. Kada je nema dovoljno, zemljište gubi strukturu, slabije zadržava vodu i hranljive materije i samim tim je manje otporno na klimatske ekstreme. Drugi problem je povećana kiselost, a u pojedinim uzorcima utvrdili smo i povišene koncentracije pojedinih elemenata koje mogu dostići i toksičan nivo. Sve je to posledica više faktora: klimatskih promena, intenzivne i dugotrajne poljoprivredne proizvodnje, ali i nepravilne primene agrotehničkih mera. Zbog toga stalno naglašavamo da se ne sme đubriti „odokativno“, već isključivo nakon analize zemljišta. Samo tako proizvođač zna šta njegovoj njivi zaista nedostaje, a šta je već prisutno u dovoljnoj količini. Pored mineralnih đubriva, neophodno je vraćati organsku materiju u zemljište, kroz stajnjak, kompost ili zaoravanje žetvenih ostataka. Veoma su važni i pokrovni usevi, poput deteline, grahorice ili lupine, koji štite zemljište od erozije, povećavaju sadržaj organske materije i obogaćuju ga azotom. Sve su to mere koje ne daju rezultat preko noći, ali su jedini način da se plodnost zemljišta sačuva na duži rok. Zemljište je resurs koji nije obnovljiv u vremenu jedne generacije i zato prema njemu moramo biti mnogo odgovorniji nego što smo bili do sada, ističe saradnik na projektu Ekobejz, magistar zaštite životne sredine Danijela Aleksić.

Foto: "Glas Podrinja"

Kod nas je još uvek česta praksa da se ostaci posle žetve spaljuju, a time se uništava organska materija koja bi mogla da se vrati u zemljište, a pored toga vatra se često otrgne kontoli, nastane materijalna šteta, a desi se da bude i ljudskih žrtava. Veoma je važno da poljoprivrednici shvate da žetveni ostaci nisu otpad, već vredan resurs, koji je mnogo bolje zaorati, kompostirati ili na drugi način pretvoriti u organsko đubrivo. Tako se povećava sadržaj humusa, popravlja struktura zemljišta, bolje se zadržava voda i smanjuje potreba za mineralnim đubrivima.