Od lečilišta za decu do gradskog naselja

Povodom 120 godina postojanja, u Centru za stručno usavršavanje održana je projekcija kratkog dokumentarnog filma pod nazivom “120 godina šabačkog Letnjikovca”.

Od mnogo podataka, nekoliko sati snimljenog materijala, trebalo je izdvojiti ono što će najbolje i najjasnije ispričati priču koja traje 120 godina kada je otvoreno Oporavilište za slabunjavu decu na Letnjikovcu

Ostvarenje donosi presek istorijata nekadašnjeg oporavilišta za slabunjavu decu, prateći njegove početke, ključne lične zasluge pojedinaca i razvoj šireg kompleksa oko kojeg je formirano današnje gradsko naselje. Dokumentarac je nastao u okviru projekata iz kulture Grada Šapca, u produkciji “Raf media tima”.

Foto: Glas Podrinja

-Radili smo na njegovoj realizaciji nekoliko meseci, prikupljajući podatke, snimali lokacije i izjave sagovornika. Veliku pomoć kada je u pitanju istorijat dečijeg Letnjikovca imali smo od istoričara Dejana Živanovića, inače stanovnika ovog naselja, koji je nam je ustupio fotografije, novinske članke a i sam bio jedan od sagovornika koji je „vodio“ kroz priču. Osim njega, u filmu se pojavljuju Cvetin Mićić, dugogodišnji novinar Glasa Podrinja u penziji čija je porodica jedna od najranije doseljenih na područje u blizini samog letnjikovačkog kompleksa, Dragan Živković, učesnik radne akcije „Šabac 75“ koji je tu pronašao svoju buduću suprugu i kasnije se preselio na Letnjikovac gde i, posle 40 godina i danas živi. Jedna od sagovornica je i Snežana Greci, nekadašnja upravnica Doma i saradnica za sport i rekreaciju Predšlolske ustanove „Naše dete“ kroz sećanje na namene prostora nekadašnjeg oporavilišta 70, 80. i 90 – tih godina. Goran Petrović, takođe jedan od stanovnika Letnjikovca i dugogodišnji sportski radnik, donosi svoja sećanja i svedočenja starijih generacija o borbi Letnjikovčana za bolje uslove života. Protojerej Slaven, starešina crkve Svete Trojice, u filmu govori o nastanku hrama prekoputa dečijeg Letnjikovca - ističe Dejan Rafailović, vlasnik produkcije Rafmedia tim koja je realizovala dokumentarni film i dodaje da su tokom realizacije projekta imali obilje podataka.

Foto: Glas Podrinja

-Od mnogo podataka, nekoliko sati snimljenog materijala, trebalo je izdvojiti ono što će najbolje i najjasnije ispričati priču koja traje 120 godina kada je otvoreno Oporavilište za slabunjavu decu na Letnjikovcu. Verujem da smo u tome uspeli i da je u 35 minuta koliko film traje, dovoljno rečeno od onoga što ne samo Letnjikovčani već i svi žitelji Šapca treba da znaju.

Letnjikovac posebno mesto
Istoričar Dejan Živanović ističe da je projekat bio posebno značajan, ne samo profesionalno.
-Pošto sam i sam rođen u naselju Letnjikovac, gde i danas živim, već godinama pokušavam da sklopim istorijske kockice vezane za njegov nastanak i razvoj. Značajan podsticaj sam dobio tokom jednog nesvakidašnjeg događaja, kada sam u prisustvu nekoliko kolega i zaposlenih u PU ,,Naše dete”, govorio o dr Mihailu Dunjiću i potrebi da mu se nekako odužimo za nastanak Letnjikovca. U toj priči, upitao sam prisutne koji je danas datum, rekli su 8. avgust. Bio je to datum njegove smrti. Koleginica je samo rekla, vidite, hteo je da ga spomenemo. Od tada, a to je bilo pre možda dve godine, intenzivnije se bavim Letnjikovcem. Kada su mi prijatelji iz RAF medija tima rekli da planiraju film o Letnjikovcu, vrlo rado sam se uključio, znajući da je ove godine 120 godina od nastanka šabačkog Letnjikovca i da taj jubilej treba obeležiti. Istini za volju, ja sam i za 110 godina postojanja Letnjikovca, dao neki svoj lični doprinos toj godišnjici, napisavši jedan stručan tekst o Letnjikovcu između 1906. i 1941. godine – kaže Živanović i napominje da Letnjikovac specifičan i po svom nazivu, ali i priči koju nosi kroz istoriju.

-Za mene je Letnjikovac naselje koje za razliku od svih drugih šabačkih gradskih naselja, nosi ime po jednoj ustanovi koja je bila posvećena humanom radu sa decom, čime je utemeljena misija Letnjikovca sve do današnjih dana. Dok su druga gradska naselja imena dobijala po turskim rečima (Bair, Benska Bara), ili po hipodromu - Trkalište, ili npr. po livadama (Kasarske i Šipurske), naziv Letnjikovac se izdvaja. Zatim dovoljno je pogledati gugl mapu Šapca pa se lako uveriti da je prostor Letnjikovca najveća zelena oaza grada. Međutim činjenica da je na periferiji grada i da je nastao kao radničko naselje, učinili su da interesovanje za ovaj deo Šapca uvek bude na margini. Sve ovo i još mnoštvo objektivnih ali i ličnih razloga, uticalo je na to da sam svoj pun doprinos nastanku jednog ovakvog filma, kojim skrećemo pažnju na Letnjikovac, kao višedecenijski prostor sa humanom misijom, ali i kao značajna zelena površina koju svi trebamo da čuvamo. Za neke naredne generacije, neka ovaj film ostane trag da smo 120 godišnjicu Letnjikovca obeležili na dostojanstven način.