Vreme za uklanjanje izvora zaraze

Simptomi bolesti se najčešće ispoljavaju u dva oblika: kao sušenje cvetova, mladara i grančica i kao mrka trulež plodova. Posle berbe posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju mumificiranih plodova i osušenih grana, jer na njima prouzrokovač prezimljava i predstavlja izvor zaraze u narednoj sezoni.

Plodovi zaraženi monilijom najpre dobijaju mrke pege koje se brzo šire. Tkivo ploda omekšava i truli, a na površini se pojavljuju karakteristični sivi pa zatim tamni jastučići, odnosno organi za razmnožavanje gljive.

Zaraženi plodovi vremenom gube vodu, suše se i pretvaraju u takozvane mumije. Mumificirani plodovi mogu ostati pričvršćeni za grane ili pasti na površinu zemljišta. U oba slučaja omogućavaju prouzrokovaču da preživi period mirovanja.

Foto: Canva

Sa dolaskom povoljnih vremenskih uslova u proleće, na ovim plodovima nastaju spore koje vetar i kiša raznose do cvetova i mladih biljnih organa. Samo jedan mumificirani plod može predstavljati izvor velikog broja spora i zato je posle berbe potrebno ukloniti sve mumificirane plodove iz krošnje, sakupiti zaražene plodove sa zemljišta i izneti ih iz zasada, a zatim ih bezbedno ih uništiti.

Mumificirani plodovi ne treba da ostanu na ivici parcele ili u neposrednoj blizini zasada, jer i odatle mogu predstavljati izvor zaraze.

Samo uklanjanje obolelih delova može se započeti posle berbe, dok su simptomi još dobro vidljivi. Rezidbu treba obavljati po suvom vremenu, jer kiša i visoka vlažnost povećavaju rizik od širenja infekcije i prodiranja prouzrokovača kroz sveže nastale rane

Kod zaraze tokom cvetanja gljiva preko žiga i stubića tučka prodire u cvet, a zatim se širi u cvetnu grančicu i mladar. Zaraženi cvetovi naglo venu, suše se i ostaju pričvršćeni za grančice. Bolest zatim zahvata mladare, koji dobijaju izgled kao da su oštećeni vatrom. Na obolelim granama mogu se uočiti osušeni cvetovi i listovi koji ostaju na stablu, potamnelo i ulegnuto tkivo, rak-rane, pucanje kore, pojava smole ili sušenje vršnog dela mladara.

Gljiva nastavlja da živi u zaraženim grančicama i rak-ranama, pa one predstavljaju važan izvor zaraze za naredno cvetanje.

Foto: Canva

Osušene grane treba orezati do potpuno zdravog tkiva, najmanje 10–20 centimetara ispod vidljive granice sušenja. Ako se na preseku i dalje uočava tamna boja tkiva, rez treba nastaviti dok tkivo ne bude zdravo i prirodne boje.

Orezane grane ne treba ostavljati između redova. Potrebno ih je sakupiti, izneti iz zasada i uništiti.

Samo uklanjanje obolelih delova može se započeti posle berbe, dok su simptomi još dobro vidljivi. Rezidbu treba obavljati po suvom vremenu, jer kiša i visoka vlažnost povećavaju rizik od širenja infekcije i prodiranja prouzrokovača kroz sveže nastale rane.

Alat za rezidbu treba redovno dezinfikovati, naročito nakon uklanjanja jače zaraženih grana. Veće preseke potrebno je zaštititi odgovarajućim sredstvom za premazivanje rana.

Kod stabala sa većim brojem obolelih grana rezidbu treba sprovoditi pažljivo, kako se jednim jakim orezivanjem ne bi uklonio preveliki deo krošnje.

Foto: Canva

Povrede na plodovima povećavaju rizik od truljenja
Tokom sazrevanja plodova monilija najlakše prodire kroz oštećenu pokožicu. Povrede mogu nastati usled grada i jakog vetra, pucanja plodova posle obilnih padavina; oštećenja od insekata; ishrane ptica; međusobnog dodirivanja plodova.

Zaraza se sa obolelog ploda veoma brzo prenosi na susedne plodove, naročito kada se oni dodiruju. Zbog toga se u zbijenim grozdovima trešanja, višanja i šljiva često javlja truljenje većeg broja plodova.

Suzbijanje štetnih insekata i sprečavanje mehaničkih povreda predstavljaju važan deo zaštite od monilije.

Gusta i slabo provetrena krošnja duže zadržava vlagu posle kiše i rose. Takvi uslovi pogoduju klijanju spora i razvoju bolesti.

Pravilnom rezidbom treba obezbediti dobro osvetljenje i provetravanje svih delova krošnje. Umerena bujnost stabala, uravnotežena ishrana i izbegavanje prekomerne primene azotnih đubriva takođe doprinose smanjenju osetljivosti zasada.

Foto: Canva

Tretman posle opadanja listova
Nakon opadanja 70% lisne mase, može se obaviti tretiranje nekim od preparata na bazi bakra. Tretman treba sprovesti u skladu sa deklaracijom i uputstvom za primenu izabranog preparata.

Ova mera može smanjiti infektivni potencijal različitih patogena koji prezimljavaju na kori, granama i u pukotinama stabla. Međutim, tretman bakrom ne može zameniti mehaničko uklanjanje mumificiranih plodova, osušenih mladara i zaraženih grana.

Foto: Canva

Zaštita počinje pre cvetanja
Posle sprovedenih jesenjih sanitarnih mera potrebno je nastaviti praćenje zasada tokom zimske rezidbe i ukloniti preostale izvore zaraze. U narednoj vegetaciji najvažniji period za zaštitu od sušenja cvetova i mladara jeste cvetanje.

Rizik od infekcije posebno je visok kada se tokom cvetanja smenjuju kiša, visoka vlažnost i umerene temperature. Zaštita se sprovodi preventivno, registrovanim fungicidima, u skladu sa razvojnom fazom biljke, vremenskim uslovima i preporukama prognozno-izveštajne službe.