Vatra svuda isto gori

Pripadnici Vatrogasno - spasilačkog bataljona Šabac, koji su pomagali u gašenju požara u Španiji, stigli su svojim kućama prošlog četvrtka. Dragan Mitrović, vođa tima, Nikola Todorović i Dejan Tešić kažu da su spremni za nove akcije. Sa njima je u Kraljevini Španiji bio i Lozničanin Vladimir Đurđević.

Šapčanima su, u petak, u Vatrogasnom domu, dobrodošlicu poželeli načelnik Odeljenja za vanredne situacije Šabac Ivan Spajić i komandant VSB Bojan Milinković.

Foto: "Glas Podrinja"

-Bilo je naporno, ali svakako lepo iskustvo. Najveći izazov nam je bilo što idemo na teren koji nam je potpuno nepoznat i što nismo znali šta možemo da očekujemo tamo. Organizacija od strane naših nadređenih je bila perfekta i sve je bilo izuzetno dobro koordinisano, ističe Dragan Mitrović.

Najteža im je bila noćna misija, kada su čitavu noć radili na gašenju požara, uz jak vetar i brojne druge otežavajuće okolnosti.

-Vatra svuda isto gori i slična iskustva imali smo i kod nas. Najteže nam je bilo kada smo jednu celu noć gasili požar. Uslovi nepoznati, nepristupačan teren, jak vetar promenljivog pravca, podizala se prašina i vidljivost je bila smanjena. Imali smo tzv. „sejf zon“, odnosno sigurne zone gde možemo da povuečmo vozila ukoliko dođe do nepredviđene situacija i požar se otme kontroli. Prvog dana smo dobili tu zonu, međutim u povratku oblast je zahvatio požar koji je naš tim primetio pre svih i uspeli smo prvo da ga lokalizujemo, a zatim i likvidiramo, seća se Mitrović nekih od najdramatičnijih momenata.

Foto: Privatna arhiva

-Vraćali smo se sa intervencije u naš kamp i kada smo naišli na požar bio je u početnoj fazi, ali prvi put sam video da se tako brzo širi. Sve je suvo, ispod trave je pesak i požar se kreće nekoliko metara u sekundi. Za tridesetak sekundi se već popeo u krošnje drveća, dodaje Todorović.

Proveli su ukupno 10 dana u Španiji. Prvo su bili raspoređeni u Zamori, na granici sa Portugalom, a zatim u Ponferadi.

-Strah je prirodan i postoji uvek i kada krenemo u misije u inostranstvo, ali i kada idemo na intervencije kod nas. Put do severa na kom smo prvo bili je tačno 3.100 kilometara. Išlo je 17 vozila u konvoju, što je jako teško izvesti na evropskim brzim auto-putevima, tako da smo do tamo putovali 36 sati. Sve smo se dogovarali u hodu, a kada smo stigli tamo, iako smo bili preumorni, odmah smo bili spremni za rad, kaže Nikola Todorović.

Foto: Privatna arhiva

Intervencije na šumskim požarima su uvek teške i specifične. Teren je nepristupačan, pristup vozilima je otežan, dosta se ide peške, a oprema se nosi na leđima.

-Imali smo iskustva sa Stare planine, Bogutovačkih planina, Tare, Mokre gore... Požari u četinarskim šumama su teški za gašenje i zbog toga što šišarke kada se zapale odlete i prenose požar dalje. Razlika od požara u našim šumama je u tome što su šišarke u Ponferadi su znatno veće i letele su po dvesta metara, objašnjava Todorović.

Radili su zajedno sa domaćim, kao i drugim timom iz Nemačke. Saradnja je bila laka, a pomogli su španskom timu i kod popravke kamiona. Španski konvoj bi čekao logističku podršku da dođe i zameni gumu, ali naš tim je to uradio za dvadesetak minuta, što je Špance iznenadilo, ali i oduševilo.

Foto: Privatna arhiva

Posebno je bilo znajačno iskustvo Dejana Tešića, koji je po profesiji auto-mehaničar. Dejan je i tokom puta našeg konvoja do Španije obavljao intervencije na vozilima i otklanjao sitne kvarove koji se događaju tokom vožnje.

-Prvi dodir sa vatrogasnim poslom imao sam pre šest godina, kada sam postao član, tada osnovanog Dobrovoljnog vatrogasnog društva “Grušić”. Do tada nisam uopšte razmišljao o ovom poslu, ali zavoleo sam ga i pre dve godine počeo da ga radim profesionalno. Nisam mogao ni da pretpostavim da ću nekada gasiti požare u Španiji. Bilo je naporno, ali lepo i vredno iskustvo, kaže Tešić.

Na početku godine u OVS prave spiskove za ovakve situacije, za koje se vatrogasci-spasioci dobrovoljno javljaju i stavljaju na raspolaganje. Kažu da je porodicama bilo sigurno teže nego njima.

-Naši heroji koji su spremni da odu hiljadama kilometara od porodice kako bi pomogli drugima i mi smo ponosni na njih. U četvrtak su četiri vatrogasca-spasioca i jedno vozilo otišli su juče da pomognu i u gašenju požara u Ibarskoj klisuri, rekao je načelnik Spajić.

Poziv vatrogasca-spasioca za trojicu Šapčana je više od posla, praktično im je u krvi. Otac Dragana Mitrovića radni vek je proveo u vatrogasno-spasilačkom bataljonu Šabac, brat Dejana Tešića je deo DVD-a „Grušić“, a brat Nikole Todorovića član Specijalizovane jedinice civilne zaštite i vatrogasac u „Belim limovima“.