Radina Pajić

Ne postoji dovoljno dobar niti lak način da se oprostimo od drage nam osobe kao što je i teško da se može jednim kratkim tekstom reći sve što se želi ili treba, ali ipak…

Neki će je pamtiti kao Živadinovu ćerku, neki kao učiteljicu Radinu, ali svi ćemo je pamtiti kao ženu izuzetne snage, volje, kao ženu koja nikada nije odustajala u borbi za ono i one koje je volela iako je život nije mazio.

I neću govoriti o tome šta nije volela, već naprotiv.

Njena najveća ljubav i oni za koje i zbog kojih je živela su bili njena porodica. Ostala je relativno rano bez svog supruga Slavka, ali sve ove godine držala ju je beskrajna ljubav prema njenom sinu, snahi, unuku i praunukicama koje su joj bile velika radost. Sa ogromnom ljubavlju je pokazivala svaki video snimak njihovog odrastanja. Do poslednjeg dana je mislila na sve njih, radovala se njihovim radostima, razmišljala čime da ih obraduje, brinula da li će padati kiša ili će biti sunčan dan jer krštava se najmlađa praunuka. I bilo je sunčano, i bila je srećna… To je bila naša Radina.

Osim ljubavi koju je gajila za svoju decu nesebična je bila i u ljubavi prema svojim đacima i prijateljima.

Učiteljica Radina je bila i ostala za mnoge generacije učenika simbol Jankove škole. Svoju profesiju je volela, radila sa puno znanja i ljubavi, ostajala vezana za svoje učenike i kada su odrastali, radovala se zajedno sa njima njihovim uspesima, diplomama, ženidbama, udajama, prinovama.

Radni vek je provela u Jankovoj školi. Bila je sjajan kolega, saradnik, profesionalac, a sa svojim koleginicama Slobodankom i Bubom do kraja svog života ostala prijatelj.

Sigurna sam da je mnogi nikada neće zaboraviti, a da će nas Ona negde odozgo, sa neba… gledati, pratiti, brinuti i ako se može POMAGATI.

Draga učiteljice Radina, neka Vam je laka zemlja i počivajte u miru.