Mogu da kažem da idem mojoj kući

Davida Kušča zna većina Šapčana. Druželjubivi prijatni mladić redovan je posetilac gotovo svih gradskih dešavanja. Međutim, verovatno malo ko zna da se zimus našao pred velikim iskušenjem. Posle smrti hraniteljke Bise, koja je brinula o njemu sve do njegove 34. godine, David je završio na ulici.

-Ceo život sam proveo kod Bise u hraniteljskoj porodici. Nikada me niko od rodbine nije posetio niti pitao kako sam. Od socijalne pomoći živim i danas. Oko tri meseca sam proveo na ulici, od decembra do februara. Puštali su me da prenoćim u prostorijama Bokserkog kluba „Mačva“, a danju sam boravio u „Ajriš pabu“. Zarađivao sam tako što sam izbacivao smeće iz lokala vikendom, priča David.

Kao i mnogo puta do sada, za Davida je čula Ružica Popović, predsednica fondacije „Humano srce Šapca“. Prvo ga je primila kod sebe, a potom, uz pomoć Gradske uprave Grada Šapca pronašla kuću koja mu je data na korišćenje, a koju je fondacija adaptirala.

Izuzetno sam zahvalan „Humanom srcu Šapca“ i Ružici Popović, kao i mojim prijateljima koji me podržavaju, pre svega profesoru Vladanu Kostadinoviću. Svima bih poručio da svoje roditelje poštuju i cene što ih imaju, jer ja znam kako je biti ni na nebu ni na zemlji

-Davida sam znala još dok je bio u hraniteljskoj porodici. Negde u februaru me je nazvao Pajkić i pitao me da li imam neki smeštaj za njega, jer se našao na ulici. Tada sam saznala da nakon smrti hraniteljice, koja gaje zadržala u kući i nakon njegovog punoletstva, njeni srodnici nisu želeli da on i dalje ostane tu. Primila sam ga prvo kod sebe, gde je bio od februara do juna. Obratila sam se u međuvremenu lokalnoj samoupravi, da vidim da li imaju neki prazan stan. Izašli su mi u suret i pronašli prostor koji je trebalo srediti, navodi Ružica Popović.

Foto: Glas Podrinja

Posebno je ponosan na diplomu koju je stekao 2011. godine u Srednjoj poljoprivrednoj školi, na smeru cvećar – vrtlar. Mnogo mu znači i vera, a u molitvi je pronalazio utehu u teškim trenucima

Stan u Vojvode Mišića, je sređen, opremljen i David konačno ima svoj krov nad glavom. Ružica Popović mu je pomogla i oko drugih administrativnih stvari, kako bi dobijao saocijalnu pomoć i imao zdravstveno osiguranje.

-Fondacija i dalje brine o njemu, dobija garderobu, hranu. Sve uslove ima u toj kući. Svaki život nam je bitan i niko ne sme biti zaboravljen, poručuje Ružica Popović.

David se lako navikao na novi smeštaj. Srećan je što ima gde da ode i ističe da je odlično prihvaćen od komšija. Trudi se da kuću održava, a planira da sredi i prostor ispred nje.

-Mnogo mi znači što sada imam gde da odem i što mogu da kažem da idem mojoj kući. Imam komfor, higijenske navike i disciplinu. Snalazim se, a imam i pomoć „Humanog srca“. Vodim računa da uvek svi sudovi budu oprani, da bude čisto. To je život, ne može se uvek čekati nešto od roditelja ili staratelja. Čovek padne, pita Boga šta je zgrešio, ali mora da ustane, da nađe smisao života. Padovi su sastavni deo života. Meni je to jedno životno iskustvo. Sada znam da moram da vodim brigu i o tome da li su mi računi plaćeni, imam obaveze. Kuća je bila u haotičnom stanju, vancivilizacijski. Bilo je prljavo, u dvorištu je bilo mnogo smeća. Međutim, dobio sam podršku i komšija i zaista za njih imam samo najlepše reči. Osećam se ovde dostojanstveno. Dogovor kuću gradi. Planiram da sredim dvorište, da tu posadim cveće, kaže David.

Foto: Glas Podrinja

Posebno je ponosan na diplomu koju je stekao 2011. godine u Srednjoj poljoprivrednoj školi, na smeru cvećar – vrtlar. Mnogo mu znači i vera, a u molitvi je pronalazio utehu u teškim trenucima.

-Izuzetno sam zahvalan „Humanom srcu Šapca“ i Ružici Popović, kao i mojim prijateljima koji me podržavaju, pre svega profesoru Vladanu Kostadinoviću. Svima bih poručio da svoje roditelje poštuju i cene što ih imaju, jer ja znam kako je biti ni na nebu ni na zemlji. Molim se Bogu uvek kada naiđem na nedaće. Našao sam u kući ikonu Svetih apostola Petra i Pavla. Obeležavaću ih kao krsnu slavu, kaže David.