Mesto za razgovor, druženje i pomoć

Udruženje penzionera opštine Bogatić okuplja oko 500 članova. Nastoji da održi aktivnosti za najstarije, ali se istovremeno suočava sa ograničenim sredstvima i sve većim potrebama onih koji žive sami

Udruženje penzionera opštine Bogatić već tri i po decenije okuplja najstarije stanovnike te opštine. Ima oko 500 članova, a prostor dodeljen od PIO fonda u kome borave za mnoge penzionere je mesto susreta, razgovora i druženja, prilika da izađu iz svakodnevice u kojoj su godine, zdravlje, usamljenost ili materijalne prilike često granica za ono što mogu da priušte. To je istovremeno i adresa na koju se stariji obraćaju kada im je potrebna informacija, pomoć ili upućivanje na neku od institucija.

Predsednik Udruženja penzionera opštine Bogatić Petar Ilić kaže da je poslednjih godina najveće ograničenje bilo finansijske prirode. Udruženje je šest godina bilo u blokadi, sa dugom od oko 1,8 miliona dinara, a iz te situacije izašlo je tek nedavno.

-Kada sam prihvatio da budem predsednik, nisam ni znao da postoji dug od oko 1,8 miliona dinara. Udruženje je bilo u velikoj blokadi šest godina. Tek sada smo izašli iz blokade i možemo da pokušamo da radimo normalnije. Nije lako posle tolikog perioda, ali smo, hvala Bogu, stali na noge i krenuli dalje- kaže Ilić.

Finansijska ograničenja najviše se vide onda kada se udruženju obrate penzioneri kojima je potrebna materijalna pomoć. Prema Ilićevim rečima, najčešće su u pitanju novac za lekove ili pomoć u paketima, ali udruženje trenutno nema sredstva da takve zahteve sistemski rešava.

-Ljudi nam dolaze i traže pomoć, ali mi nemamo mogućnosti da im je obezbedimo. Nema novca na računu da bismo mogli da izdvojimo za lek ili neku drugu potrebu. Zato, kada možemo, nastojimo da ih uputimo tamo gde mogu da potraže pomoć i budemo komunikacijski most između njih i institucija. To je ono što možemo da uradimo- objašnjava predsednik Udruženja.

Paketi i ogrev ostaju veliki problem
Posebno se izdvajaju potrebe penzionera koji žive sami. Takvih domaćinstava, prema Ilićevom iskustvu, ima mnogo. Oni se sa svakodnevnim obavezama nose bez podrške člana porodice, a kada im ponestane novca za osnovne potrebe, obraćaju se i Udruženju.

-Mnogo je samih staračkih domaćinstava i njima je jako teško. Samo oni znaju kako se snalaze. Mnogi dolaze kod nas da traže pomoć, i finansijsku i u paketima. Sada upisujemo ljude za pakete i obećano nam je da će nešto biti poslato ove godine, ali još ne znamo koliko će ih biti i kada će stići- napominje Ilić.

Paketi koji stižu preko Saveza penzionera značajni su jer predstavljaju jedan od oblika konkretne materijalne pomoći koju Udruženje može da prosledi svojim članovima. Slično je i sa ogrevom, ali su pokušaji da se obezbede drva po nižoj ceni ograničeni dodatnim troškovima.

-Prošle godine penzionerima su bila ponuđena drva po povoljnijoj ceni, ali je za mnoge konačni trošak bio znatno veći kada se dodaju prevoz, preuzimanje i obrada drveta. Dok se plati put do Loznice, ode do „Srbijašuma“, dogovori se sa njima, pa plati prevoz, istovar i cepanje, to više nije tako jeftino. Na kraju sve izađe gotovo kao cena drva ovde kod nas na stovarištu- navodi Ilić.
Ministarstvo i PIO fond, prema njegovim rečima, mogu da pomognu pre svega tako što penzionere upute na moguće adrese za rešavanje određenog problema.

Lokalna samouprava obezbedila je autobus za odlazak oko 60 penzionera u Aranđelovac. Planiran je jednodnevni program koji obuhvata obilazak, posetu banji i manastiru.

-Sada nam je opština pomogla tako što smo dobili autobus za 60 ljudi koji idu u Aranđelovac. To nam znači jer možemo da organizujemo putovanje bez troškova prevoza za penzionere- kaže Ilić.

Aktivnosti zavise od mogućnosti
Udruženje danas ima svoje prostorije u zgradi PIO fonda i tu saradnju Glogovac ocenjuje kao dobru. Uslovi, međutim, nisu potpuni- nemaju internet, ni klimu, što predstavnja poseban problem tokom velikih vrućina.

Posle izlaska iz blokade, jedan od ciljeva je da se aktivnosti ponovo prošire. Za sada su u središtu izleti, druženja i sportska takmičenja. U planu su je odlazak u Vukovar, kao i regionalna Olimpijada trećeg doba u Šapcu. Savez penzionera organizuje i takmičenje u Vrnjačkoj Banji, gde će se učesnici nadmetati u pikadu, fudbalu, brzom hodanju i šahu.

Za ljude koji su prestali da rade i čiji se krug svakodnevnih kontakata vremenom smanjuje, organizovano druženje postaje jedan od načina da ostanu aktivni.
Ilić kaže da se interesovanja članova razlikuju, ali da je najčešći razlog dolaska jednostavan- žele da budu u društvu.

-Neko voli šah, neko pikado, neko bi da putuje. Ali najviše dolaze zbog razgovora i druženja. Sednu, dođu na „čašicu razgovora“, dogovore se oko nekog putovanja. Svako ima nešto što ga zanima, ali važno je da se ljudi vide i da imaju priliku da provedu vreme zajedno- kaže on.

Odnos mladih prema starima
Prema Ilićevoj proceni, oko 70 odsto članova su žene, a 30 odsto muškarci. Njihovo učešće vidljivo je i u organizaciji druženja, proslava i putovanja. Mnogo manje ohrabrujuća je slika kada je reč o povezanosti mladih i starih. Ilić kaže da se mladi retko uključuju u rad udruženja i da je malo onih koji se starijima obrate sa ponudom da pomognu.

-Od mladih se retko ko obrati sa željom da pruži bilo kakvu pomoć. Mnogi nas, maltene, tretiraju kao otpisane. A svi će doći u naše godine. Ne očekujemo da neko rešava naše probleme, ali bi više kontakta i razumevanja svakako značilo- ističe Ilić.

Slično je i sa komšijskom solidarnošću. Postoje pojedinačni slučajevi da komšije pomažu starijima koji žive sami, ali su takvi primeri, prema njegovim saznanjima, retki. To je posebno važno u sredini u kojoj postoji veliki broj samačkih staračkih domaćinstava, jer pomoć često ne mora da bude finansijska. Za čoveka koji živi sam znači i kada neko obiđe domaćinstvo, pomogne oko nabavke ili završi obavezu koju starija osoba više ne može sama.

Internet nije nepoznanica
Iako u prostorijama udruženja nemaju internet, deo starijih koristi mobilne telefone i preko njih pristupa internetu. Ilić kaže da on i supruga koriste savremene telefone, čitaju sadržaje na internetu i prate ono što ih zanima.

Posle šest godina blokade, za njih je zato prvi zadatak da održe stabilan rad i postepeno prošire ono što mogu da ponude članovima.

-Mnogo toga smo morali da trpimo dok smo bili u blokadi. Sada je situacija drugačija i moramo polako da rešavamo problem po problem. Trenutno nam je klima neophodna i voleli bismo da za početak taj problem možemo da rešimo. Ne možemo sve odjednom, ali važno je da smo izašli iz blokade i da možemo da nastavimo da radimo. Nadamo se da će biti sve bolje i bolje- zaključuje Ilić.

„Starost u Mačvi - između usamljenosti i podrške zajednice“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.

D.D.

Info

Berza

Mesto za razgovor, druženje i pomoć

Bogatić

Остале вести

Najnoviji broj