8. septembar – Svetski dan fizikalne terapije
Fizička aktivnost u funkciji kardiovaskularnog zdravlja
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), odrasli bi trebalo da budu fizički aktivni najmanje 150 do 300 minuta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 do 150 minuta intenzivnom fizičkom aktivnošću. Najbolji efekti na kardiovaskularno zdravlje postižu se kombinovanjem aerobnih vežbi, vežbi snage i vežbi fleksibilnosti.
1. Aerobne vežbe
Aerobne vežbe jačaju srčani mišić, poboljšavaju cirkulaciju i pomažu u regulisanju krvnog pritiska i nivoa holesterola.
Brzo hodanje – jednostavna i bezbedna aktivnost koja smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Trčanje ili džogiranje – pogodni za osobe koje mogu da podnesu veći nivo fizičkog napora i doprinose jačanju kardiovaskularnog sistema.
Vožnja bicikla – manje opterećuje zglobove kukova i kolena, a pozitivno utiče na rad srca.
Plivanje – aktivira veliki broj mišićnih grupa i povećava kapacitet srca i pluća.
2. Vežbe snage (trening otpora)
Razvijena mišićna masa pomaže organizmu da efikasnije koristi glukozu i doprinosi smanjenju opterećenja kardiovaskularnog sistema. Preporučuju se dva do tri puta nedeljno.
Vežbe sa sopstvenom težinom – čučnjevi, sklekovi (uključujući sklekove na zidu) i iskoraci.
Trening sa opterećenjem – korišćenje laganih tegova ili elastičnih traka za otpor.
3. Vežbe za cirkulaciju i fleksibilnost
Ove vežbe pomažu u smanjenju stresa i poboljšavaju elastičnost krvnih sudova.
Joga i pilates – efikasno doprinose smanjenju nivoa stresa, koji predstavlja značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Istezanje – smanjuje ukočenost i podstiče nesmetan protok krvi kroz ekstremitete.
Važni saveti za bezbednost
Postepeno uvođenje aktivnosti – ako duže vreme niste bili fizički aktivni, počnite sa 10 do 15 minuta laganog hoda dnevno, a zatim postepeno povećavajte trajanje i intenzitet aktivnosti.
Test razgovora – tokom umerene fizičke aktivnosti trebalo bi da možete nesmetano da razgovarate, ali ne i da pevate. Ako ne možete da održavate razgovor, intenzitet aktivnosti je previsok.
Konsultacija sa zdravstvenim radnikom – osobe sa hroničnim bolestima, povišenim krvnim pritiskom ili istorijom srčanih oboljenja treba da se posavetuju sa lekarom ili fizioterapeutom pre započinjanja novog programa vežbanja.
Izvor:World Physioterapy day 2026:
https://world.physio/news/world-pt-day-2026-materials-launched
1. Aerobne vežbe
Aerobne vežbe jačaju srčani mišić, poboljšavaju cirkulaciju i pomažu u regulisanju krvnog pritiska i nivoa holesterola.
Brzo hodanje – jednostavna i bezbedna aktivnost koja smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Trčanje ili džogiranje – pogodni za osobe koje mogu da podnesu veći nivo fizičkog napora i doprinose jačanju kardiovaskularnog sistema.
Vožnja bicikla – manje opterećuje zglobove kukova i kolena, a pozitivno utiče na rad srca.
Plivanje – aktivira veliki broj mišićnih grupa i povećava kapacitet srca i pluća.
2. Vežbe snage (trening otpora)
Razvijena mišićna masa pomaže organizmu da efikasnije koristi glukozu i doprinosi smanjenju opterećenja kardiovaskularnog sistema. Preporučuju se dva do tri puta nedeljno.
Vežbe sa sopstvenom težinom – čučnjevi, sklekovi (uključujući sklekove na zidu) i iskoraci.
Trening sa opterećenjem – korišćenje laganih tegova ili elastičnih traka za otpor.
3. Vežbe za cirkulaciju i fleksibilnost
Ove vežbe pomažu u smanjenju stresa i poboljšavaju elastičnost krvnih sudova.
Joga i pilates – efikasno doprinose smanjenju nivoa stresa, koji predstavlja značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Istezanje – smanjuje ukočenost i podstiče nesmetan protok krvi kroz ekstremitete.
Važni saveti za bezbednost
Postepeno uvođenje aktivnosti – ako duže vreme niste bili fizički aktivni, počnite sa 10 do 15 minuta laganog hoda dnevno, a zatim postepeno povećavajte trajanje i intenzitet aktivnosti.
Test razgovora – tokom umerene fizičke aktivnosti trebalo bi da možete nesmetano da razgovarate, ali ne i da pevate. Ako ne možete da održavate razgovor, intenzitet aktivnosti je previsok.
Konsultacija sa zdravstvenim radnikom – osobe sa hroničnim bolestima, povišenim krvnim pritiskom ili istorijom srčanih oboljenja treba da se posavetuju sa lekarom ili fizioterapeutom pre započinjanja novog programa vežbanja.
Izvor:World Physioterapy day 2026:
https://world.physio/news/world-pt-day-2026-materials-launched
Najnoviji broj
8. oktobar 2026.
