Demanti Hadži Branka Makunčevića, predsednika Udruženja penzionera u opštini Bogatić
Želim da demantujem sve navode Petra Ilića objavljene u „Glasu Podrinja“ 3.9.2026. godine, u tekstu naslovljenom „Mesto za razgovor, druženje i pomoć“ u kojem se on predstavlja kao predsednik Udruženja penzionera Bogatić. On nije predsednik Udruženja. Bio je predsednik ranije, a sada je zamenik predsednika.
Prema našem Statutu, on kao zamenik predsednika ne može da daje izjave u ime Udruženja bez odobrenja predsednika. Ja sam predsednik i odgovaram za svu imovinu Udruženja, materijalnu i nematerijalnu. Da mi je rekao da ga je novinarka pozvala i da želi da razgovara o radu Udruženja, ja bih mu, kao predsednik, dozvolio da razgovara. Trebalo je da kaže da je zamenik predsednika i da se prethodno konsultuje sa mnom.
Sve što je u tom tekstu izneto o radu Udruženja i njegovom poslovanju želim da demantujem, a pre svega tvrdnje koje se odnose na blokadu računa i navodni milionski dug.
Račun Udruženja jeste bio blokiran, ali ne zbog milionskih iznosa. Bio je blokiran šest godina. Kada sam došao na mesto predsednika, dobio sam rešenje o blokadi i pokrenuo postupak da se taj problem reši.
U pitanju je bila obaveza prema čoveku koji je radio u Udruženju, odnosno zaposlenom kome nisu bili uplaćeni doprinosi. Petar Ilić je kao tadašnji predsednik Udruženja propustio da se žali na rešenje o uplati doprinosa za radnika, ono je postalo pravosnažno i potraživanje je naplaćeno sa računa Udruženja. Zbog toga je račun bio blokiran.
Nije tačno da je reč o milion i po dinara, niti o bilo kakvoj milionskoj vrednosti. Kada sam rešavao problem blokade, dug je iznosio oko 600.000 dinara. Za sve to imam priznanice, ugovore i drugu dokumentaciju. Obaveza je izmirena, Uprava prihoda u Šapcu donela je rešenje i račun je deblokiran.
Sredstva za izmirenje obaveze obezbedili smo uz pomoć drugih udruženja našeg Mačvanskog okruga i Jelene Kojić, predsednice Gradskog udruženja penzionera u Šapcu i koordinatora Udruženja penzionera za Mačvanski okrug. Bez njene pomoći to ne bismo mogli da rešimo. Loznica je dala 400.000 dinara, Šabac 100.000, a druga udruženja po 20.000 dinara. Novac je morao da bude uplaćen odmah i za to postoji moj potpis, kao i dokumentacija.
U početku je postojala drugačija ideja o tome ko bi trebalo da bude predsednik. Bilo je više kandidata. Ja sam dobio tri glasa, a drugi kandidat, doktor opšte medicine, pet. Međutim, kada je došlo do drugih okolnosti i kada sam ja uspeo da deblokiram račun, počela je, po mom mišljenju, kampanja protiv mene.
Zato mi nije ni važno da li neko kaže da je bilo šest dinara ili 600 miliona. Važno je da je obaveza izmirena, da je račun deblokiran i da Udruženje danas ima aktivan račun i normalno posluje.
Šest godina sam predsednik Udruženja penzionera Bogatić i za to vreme sam, uz pomoć ljudi sa kojima sarađujem, uspeo da rešim problem koji je godinama postojao. Jelena Kojić mi je u tome mnogo pomogla i zato joj dugujem veliku pažnju i zahvalnost.
Moram da kažem i da sam čovek koji je 40 godina radio u državnoj upravi. Radio sam kao republički tržišni inspektor i sarađivao sa kolegama iz Poreske uprave, tržišne inspekcije i inspekcije rada. I sada, kada sam u penziji, ne mogu da prihvatim da se o radu jednog udruženja i njegovom finansijskom poslovanju u javnosti iznose neproverene informacije.
O svemu ovome sam razgovarao sa Jelenom Kojić i predstavnicima „Glasa Podrinja“. Prvobitno smo razmišljali i o tome da pokrenemo postupak protiv lista, novinarke i Petra Ilića zbog objavljivanja neistinitih navoda, ali smo se dogovorili da prvo zatražimo da se sve demantuje i da se objavi moj odgovor.
Posebno mi je važno da se razjasni i pitanje moje funkcije. Petar Ilić je nekada bio predsednik Udruženja, ali je sada zamenik predsednika. On nije imao pravo da se predstavlja kao predsednik, niti da u ime Udruženja daje izjave bez mog odobrenja.
Demantujem i navode koji se odnose na odnos prema penzionerima. Sa penzionerima treba raditi strpljivo, polako i sa poštovanjem. Prihvatam tvrdnje da je rad Udruženja takav da se penzioneri prema Petru Iliću odnose sa nezadovoljstvom. Postoje i pritužbe na rad pojedinaca koji su u Udruženju obavljali određene funkcije.
Ne prihvatam ni način na koji su predstavljene aktivnosti Udruženja. Ako se govori o radu sa starima, mladima, druženjima, savetovanju i pomoći penzionerima, o tome je trebalo razgovarati sa mnom kao predsednikom. Ja sam šest godina u Udruženju i mogu da govorim o svemu što smo radili.
Takođe želim da ispravim podatak o broju članova. U tekstu je naveden broj koji nije tačan. Udruženje ima manje članova, ali u ovom trenutku ne mogu da kažem tačan broj jer se ne nalazim u kancelariji i nemam dokumentaciju ispred sebe.
Video sam i fotografije koje su objavljene uz tekst. Prema mom saznanju, te fotografije nisu fotografije aktivnosti Udruženja i nemaju veze sa radom Udruženja penzionera Bogatić.
Želim da kažem i da mi nije namera da ovaj demanti bude shvaćen kao napad na novinarku. Razumem da je ideja projekta bila da se afirmativno govori o penzionerima i da se čuje njihov glas. Upravo zato mi je žao što je došlo do ovakve situacije. Da sam bio konsultovan, mogao sam da dam informacije o radu Udruženja, problemima koje smo zatekli i svemu što smo u prethodnih šest godina uradili.
O svemu tome sam spreman da razgovaram i da dostavim dokumentaciju. Nemam šta da krijem i želim da se činjenice provere.
Žao mi je što je do ovoga došlo, posebno zato što sam Petra Ilića ranije smatrao saradnikom i sa njim sam korektno sarađivao. Međutim, posle ovoga što se dogodilo, ta saradnja više nije moguća.
Ponavljam, želim da demantujem sve sporne navode iz teksta koji je objavljen u „Glasu Podrinja“, a naročito tvrdnje da se radilo o milionskim iznosima, da je postojao dug od milion i po dinara, kao i predstavljanje Petra Ilića kao predsednika Udruženja, što je neistina.
Račun je bio blokiran, ali je obaveza izmirena. Račun je deblokiran i Udruženje danas normalno funkcioniše. To su činjenice koje mogu da potkrepim dokumentacijom.
Spreman sam da o svemu razgovaram i lično, jer mislim da je najbolje da se ovakve stvari razjasne razgovorom i proverom činjenica.
Naša koordinatorka penzionera za Mačvanski okrug (osam opština- dva grada i šest opština) Jelena Kojić, koja je ujedno i predsednik Gradskog udruženja penzionera (GUP) u Šapcu je upoznata sa ovim događajem, jer je mene lično kontaktirala o tekstu objavljenom u „Glasu Podrinja“ 3.9.2026. istog dana i odmah je kontaktirala i nadležene iz „Glasa Podrinja“, čemu sam se ja, kao predsednik Udruženja u Bogatiću, pridružio.
Prema našem Statutu, on kao zamenik predsednika ne može da daje izjave u ime Udruženja bez odobrenja predsednika. Ja sam predsednik i odgovaram za svu imovinu Udruženja, materijalnu i nematerijalnu. Da mi je rekao da ga je novinarka pozvala i da želi da razgovara o radu Udruženja, ja bih mu, kao predsednik, dozvolio da razgovara. Trebalo je da kaže da je zamenik predsednika i da se prethodno konsultuje sa mnom.
Sve što je u tom tekstu izneto o radu Udruženja i njegovom poslovanju želim da demantujem, a pre svega tvrdnje koje se odnose na blokadu računa i navodni milionski dug.
Račun Udruženja jeste bio blokiran, ali ne zbog milionskih iznosa. Bio je blokiran šest godina. Kada sam došao na mesto predsednika, dobio sam rešenje o blokadi i pokrenuo postupak da se taj problem reši.
U pitanju je bila obaveza prema čoveku koji je radio u Udruženju, odnosno zaposlenom kome nisu bili uplaćeni doprinosi. Petar Ilić je kao tadašnji predsednik Udruženja propustio da se žali na rešenje o uplati doprinosa za radnika, ono je postalo pravosnažno i potraživanje je naplaćeno sa računa Udruženja. Zbog toga je račun bio blokiran.
Nije tačno da je reč o milion i po dinara, niti o bilo kakvoj milionskoj vrednosti. Kada sam rešavao problem blokade, dug je iznosio oko 600.000 dinara. Za sve to imam priznanice, ugovore i drugu dokumentaciju. Obaveza je izmirena, Uprava prihoda u Šapcu donela je rešenje i račun je deblokiran.
Sredstva za izmirenje obaveze obezbedili smo uz pomoć drugih udruženja našeg Mačvanskog okruga i Jelene Kojić, predsednice Gradskog udruženja penzionera u Šapcu i koordinatora Udruženja penzionera za Mačvanski okrug. Bez njene pomoći to ne bismo mogli da rešimo. Loznica je dala 400.000 dinara, Šabac 100.000, a druga udruženja po 20.000 dinara. Novac je morao da bude uplaćen odmah i za to postoji moj potpis, kao i dokumentacija.
U početku je postojala drugačija ideja o tome ko bi trebalo da bude predsednik. Bilo je više kandidata. Ja sam dobio tri glasa, a drugi kandidat, doktor opšte medicine, pet. Međutim, kada je došlo do drugih okolnosti i kada sam ja uspeo da deblokiram račun, počela je, po mom mišljenju, kampanja protiv mene.
Zato mi nije ni važno da li neko kaže da je bilo šest dinara ili 600 miliona. Važno je da je obaveza izmirena, da je račun deblokiran i da Udruženje danas ima aktivan račun i normalno posluje.
Šest godina sam predsednik Udruženja penzionera Bogatić i za to vreme sam, uz pomoć ljudi sa kojima sarađujem, uspeo da rešim problem koji je godinama postojao. Jelena Kojić mi je u tome mnogo pomogla i zato joj dugujem veliku pažnju i zahvalnost.
Moram da kažem i da sam čovek koji je 40 godina radio u državnoj upravi. Radio sam kao republički tržišni inspektor i sarađivao sa kolegama iz Poreske uprave, tržišne inspekcije i inspekcije rada. I sada, kada sam u penziji, ne mogu da prihvatim da se o radu jednog udruženja i njegovom finansijskom poslovanju u javnosti iznose neproverene informacije.
O svemu ovome sam razgovarao sa Jelenom Kojić i predstavnicima „Glasa Podrinja“. Prvobitno smo razmišljali i o tome da pokrenemo postupak protiv lista, novinarke i Petra Ilića zbog objavljivanja neistinitih navoda, ali smo se dogovorili da prvo zatražimo da se sve demantuje i da se objavi moj odgovor.
Posebno mi je važno da se razjasni i pitanje moje funkcije. Petar Ilić je nekada bio predsednik Udruženja, ali je sada zamenik predsednika. On nije imao pravo da se predstavlja kao predsednik, niti da u ime Udruženja daje izjave bez mog odobrenja.
Demantujem i navode koji se odnose na odnos prema penzionerima. Sa penzionerima treba raditi strpljivo, polako i sa poštovanjem. Prihvatam tvrdnje da je rad Udruženja takav da se penzioneri prema Petru Iliću odnose sa nezadovoljstvom. Postoje i pritužbe na rad pojedinaca koji su u Udruženju obavljali određene funkcije.
Ne prihvatam ni način na koji su predstavljene aktivnosti Udruženja. Ako se govori o radu sa starima, mladima, druženjima, savetovanju i pomoći penzionerima, o tome je trebalo razgovarati sa mnom kao predsednikom. Ja sam šest godina u Udruženju i mogu da govorim o svemu što smo radili.
Takođe želim da ispravim podatak o broju članova. U tekstu je naveden broj koji nije tačan. Udruženje ima manje članova, ali u ovom trenutku ne mogu da kažem tačan broj jer se ne nalazim u kancelariji i nemam dokumentaciju ispred sebe.
Video sam i fotografije koje su objavljene uz tekst. Prema mom saznanju, te fotografije nisu fotografije aktivnosti Udruženja i nemaju veze sa radom Udruženja penzionera Bogatić.
Želim da kažem i da mi nije namera da ovaj demanti bude shvaćen kao napad na novinarku. Razumem da je ideja projekta bila da se afirmativno govori o penzionerima i da se čuje njihov glas. Upravo zato mi je žao što je došlo do ovakve situacije. Da sam bio konsultovan, mogao sam da dam informacije o radu Udruženja, problemima koje smo zatekli i svemu što smo u prethodnih šest godina uradili.
O svemu tome sam spreman da razgovaram i da dostavim dokumentaciju. Nemam šta da krijem i želim da se činjenice provere.
Žao mi je što je do ovoga došlo, posebno zato što sam Petra Ilića ranije smatrao saradnikom i sa njim sam korektno sarađivao. Međutim, posle ovoga što se dogodilo, ta saradnja više nije moguća.
Ponavljam, želim da demantujem sve sporne navode iz teksta koji je objavljen u „Glasu Podrinja“, a naročito tvrdnje da se radilo o milionskim iznosima, da je postojao dug od milion i po dinara, kao i predstavljanje Petra Ilića kao predsednika Udruženja, što je neistina.
Račun je bio blokiran, ali je obaveza izmirena. Račun je deblokiran i Udruženje danas normalno funkcioniše. To su činjenice koje mogu da potkrepim dokumentacijom.
Spreman sam da o svemu razgovaram i lično, jer mislim da je najbolje da se ovakve stvari razjasne razgovorom i proverom činjenica.
Naša koordinatorka penzionera za Mačvanski okrug (osam opština- dva grada i šest opština) Jelena Kojić, koja je ujedno i predsednik Gradskog udruženja penzionera (GUP) u Šapcu je upoznata sa ovim događajem, jer je mene lično kontaktirala o tekstu objavljenom u „Glasu Podrinja“ 3.9.2026. istog dana i odmah je kontaktirala i nadležene iz „Glasa Podrinja“, čemu sam se ja, kao predsednik Udruženja u Bogatiću, pridružio.
Najnoviji broj
8. oktobar 2026.
