Nega koja ne može da čeka

Prema procenama, između 25 i 30 odsto stanovništva u opštini Bogatić čine stariji ljudi. Briga o njima i dalje je u velikoj meri oslonjena na porodicu, posebno u Mačvi. Kada izazovi savremenog života uzimaju vreme, podrška bliskih ljudi često više nije dovoljna. Tada je doprinos profesionalnih organizacija od presudnog značaja.

Caritas Šabac uslugu pomoć u kući u opštini Bogatić pruža od 2015. godine. Za to vreme koristilo je oko 2.700 ljudi, dok je tokom ove godine do sada evidentirano 107 korisnika. Prema rečima direktora Caritas-a Šabac Miroljuba Nikolića, upravo te brojke pokazuju koliko je ovakva podrška neophodna.

Foto: G.P/Privatna arhiva

Pomoć kada je potrebna
-Za razliku od nekih drugih lokalnih samouprava, kod nas se veliki deo usluge odnosi upravo na negu. Kada ljudi postanu polupokretni ili nepokretni, onda se mi uključujemo. Bogatić je sredina u kojoj su ljudi vredni i angažovani i često postoji porodična podrška. Članovi porodice su tu za razgovor, obrok i druge svakodnevne stvari, ali kada dođe do potrebe za dodatnom negom, onda porodice nas pozovu i angažuju- kaže Nikolić.

Usluga je dostupna svim građanima opštine Bogatić, a od 14 naseljenih mesta imaju korisnike u čak 11. Pravo se ostvaruje preko Centra za socijalni rad, ali i neposrednim obraćanjem Caritas-u, koji je na ovom području prisutan više od jedne decenije.

Foto: G.P/Privatna arhiva

-Zadovoljni smo saradnjom sa Opštinom Bogatić i podigli smo je na izuzetno visok nivo. Usluga pomoć u kući je dostupna svim građanima opštine Bogatić, što je retkost, imajući u vidu razuđenost područja- objašnjava.

Postoje i dva modela finansiranja usluge. Za najugroženije građane sredstva obezbeđuje Opština preko Centra za socijalni rad.

-To su ljudi koji nemaju primanja i nemaju porodičnu podršku. Ove godine smo imali 41 korisnika koji su uslugu ostvarili preko Centra za socijalni rad, dok je 66 korisnika, odnosno njihovih porodica, uslugu ugovorilo neposredno, bez Centra- navodi Nikolić.

Negovateljice su mobilne i imaju vozila, dok se usluga pruža svakog dana u godini. U zavisnosti od individualnog plana i potreba korisnika, nekada i dva puta dnevno.

Foto: G.P/Privatna arhiva

Porodica ostaje prva podrška
Iskustvo sa terena, kaže Nikolić, pokazuje da je u Mačvi porodica i dalje važan oslonac starim ljudima. Pokušavaju da brinu o svojim najstarijima, iako su zauzeti poslovima oko poljoprivrede. Tendencija je da ostanu tu i da se ne smeštaju u različite institucije.

-Mislim da su ljudi zadržali patrijarhalni način života i da se mladi zaista brinu o svojim starima. Zbog toga imamo situacije u kojima je porodica funkcionalna i njeni članovi pružaju određene usluge svojim najstarijima, a mi smo tu kao ispomoć- navodi.

Posebnu grupu korisnika čine stari koji žive sami, bez bliskih kontakata, ali i oni u porodicama u kojima odnosi nisu dobri.

-Imamo određeni broj porodica koje nisu u potpunosti funkcionalne. To su uglavnom porodice koje dolaze preko Centra za socijalni rad. Reč je ili o staračkim jednočlanim domaćinstvima, u kojima su ljudi sami i bez kontakata, ili o situacijama u kojima odnosi između roditelja i dece nisu najbolji.
Tada, faktički, radimo na dva područja, na neki način kao medijatori, a sa druge strane pružamo pomoć starim osobama- kaže Nikolić.

Nedostatak neformalnih negovatelja
Caritas pruža usluge na širem području Mačvanskog okruga, a Nikolić kaže da rad na terenu omogućava neposredan uvid u način na koji stari ljudi žive.

-Sigurno bi trebalo uraditi određeno istraživanje, ali moj lični utisak je da se ljudi u Mačvi zaista dobro drže. Samo okruženje je plodno, ljudi do krajnjih granica pokušavaju da budu samostalni i uvek su srdačni. To je jedna specifičnost koju vidimo kada ulazimo u njihove kuće- kaže.

Promene koje je doneo savremen način života, međutim, utiču i na mogućnost porodice da brine o svojim najstarijim članovima.

-Moramo biti svesni da je porodica izgubila deo svoje zaštitničke uloge, s obzirom na promene u društvu. Članovi porodice koji bi trebalo da brinu o najstarijima često imaju i po dva ili tri posla, zatim dolaze deca i obaveze oko dece. Zaštita starih danas nije ista kao pre 30 godina- ističe Nikolić.

Jedan od problema koji nije specifičan samo za Srbiju jeste nedostatak neformalnih negovatelja. To su članovi porodice, bliski srodnici, ali i komšije koje su nekada brinule o ljudima kojima je potrebna dugotrajna nega, najčešće bez ikakve naknade.

-Žena koju smo svi imali u glavi, nekako je bila tu- komšinica, rođaka koja će pomoći oko starih, doći da ih pogleda i proveriti da li su uzeli terapiju je nestala. Ona je sada ili u fabrici, ili u njivi.
To je društveni problem koji nije zadesio samo Srbiju i Mačvu, nego čitavu Evropu. Zbog toga pružaoci usluga iz oblasti socijalne zaštite preuzmaju na sebe obavezu da popune tu evidentnu prazninu- kaže Nikolić.

Nega nije samo fizička pomoć
Prema Nikolićevim rečima, važnost njihove uloge ogleda se i u povezivanju porodice sa drugim sistemima podrške kao što je sistem zdravstvene zaštite, ali i preventivno delovanje i pružanje konkretne pomoći.

U okviru Avlije održivog razvoja održavaju se skupovi i seminari čija su ciljna grupa stari u saradnji sa Crvenim krstom Bogatić, Centrom za socijalni rad, što omogućava starima povezivanje i druženje. Caritas Šabac, pored usluge pomoći u kući, pruža i druge licencirane usluge socijalne zaštite. Među njima su dnevni boravci za odrasle osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama u Šapcu i Bogatiću, kao i stanovanje uz podršku u Bogatiću.

Nikolić ističe da je nekada važno obezbediti i kratkotrajno zbrinjavanje, kako bi se osoba stabilizovala, ali i kako bi se porodici omogućilo da predahne.

Umrežavanje prioritet
Iskustvo iz perioda pandemije kovida, dodaje, primer je dobre prakse. Tim Caritas-a je neprestano bio na terenu kako bi pomogao najstarijim sugrađanima, a sve institucije umrežene, što je dobar putokaz kako bi ubuduće trebalo da se radi.

Nikolić smatra da će usluge poput pomoći u morati dalje da se razvijaju.

-To ne mogu da budu samo ad hoc i volonterske aktivnosti. Kada osoba postane polupokretna ili nepokretna, kada više nije u mogućnosti da obavlja svakodnevne životne aktivnosti, od hranjenja i održavanja lične higijene, potreban joj je neko ko će ući u kuću. Mislim da je to, s jedne strane, mnogo humanije, a sa druge strane mnogo jeftinije nego da takve osobe završe u instituciji- ističe.

Tim koji pruža uslugu pomoći u kući u Bogatiću čine stručni radnik- socijalni radnik sa licencom i osam negovateljica, koje već duže vreme rade zajedno. U rad su uključeni i volonteri. Prostor za proširenje postoji, ali je, kako kaže Nikolić, podjednako važno sačuvati kontinuitet i ljude koji već rade ovaj posao.

-Nije lako biti osoba kojoj je potrebna pomoć, a nije lako ni pomagati. To je radno mesto na kojem imate osam, 10 ili 12 poseta u toku dana i susrećete se sa problemima, sa ljudima kojima je potrebna lepa reč, ali i sa mnogo muke i teških situacija. Veoma je važno da zadržimo ljude koji žele da neguju druge, jer za taj posao treba imati srce i dušu. To su poslovi koji su teški, slabo plaćeni i jedni od najmanje atraktivnih poslova ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi- zaključuje Nikolić.

„Starost u Mačvi - između usamljenosti i podrške zajednice“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.