Dobitnica nagrade za najbolju medicinsku sestru-vaspitača na teritoriji Srbije i međunarodne nagrade za medicinske sestre predškolskih ustanova u Sarajevu, kao i priznanja za izuzetan doprinos u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i promociju opštine Bogatić
Čitav radni vek, 45 godina, provela je u Predškolskoj ustanovi „Slava Ković“ u Bogatiću. Sa decom i kolektivom je, od prvog dana, kako kaže zajedno rasla i razvijala se i sada odlazi u zasluženu penziju na najlepši mogući način- dobila je priznanje za izuzetan doprinos u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i promociju Opštine Bogatić.
Generacije na pravom putu -Volela sam posao koji radim, nesebično sam ga obavljala. Pored toga, moja misija je bila da našu predškolsku ustanovu predstavim van našeg lepog mesta, tako da sam sa koleginicom izvodila decu na otvorene prostore, na izletišta i radile smo prezentacije, video- zapise, koje smo 22 puta prezentovale na republičkim stručnim susretima predškolskih ustanova Srbije. Veoma smo bili zapaženi tamo. Hvala mojim dragim sobnim koleginicama, Slavi, Sneži i Goci, koje su deo ovog velikog uspeha- ističe Nevenka Pavić.
Svi ti radovi, sa fotografijama mesta i ustanove, odštampani su u zbornicima stručnih radova kao priručnici svim predškolskim ustanovama Srbije.
-U međuvremenu, godine 2023. sam dobila i nagradu za najbolju medicinsku sestru-vaspitača na teritoriji Srbije, koja mi je dala dodatni vetar u leđa i obavezu da radim i dalje. Iznenadila sam se kad sam čula za priznanje Opštine Bogatić. Ipak, svesna sam da je opština prepoznala moj rad, trud i posvećenost, pored toga što je finansijski podržavala naše odlaske na seminare - navodi.
Rođena je 18. jula 1961. godine u Bogatiću, gde je završila Osnovnu školu „Mika Mitrović“, a potom i Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović“ u Šapcu. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“. U Bogatiću je sa mnogo entuzijazma, ljubavi i posvećenosti gradila temelje ustanove koja je postala simbol lokalne zajednice. Dobitnik je međunarodne nagrade za medicinske sestre predškolskih ustanova u Sarajevu. Svojim nesebičnim radom i zalaganjem izvela je generacije dece na pravi put.
-Moja želja je oduvek bila da rad našeg vrtića i lepotu našeg mesta pomerim van okvira radne sobe. Svoju opštinu sam promovisala tako što sam decu, zajedno sa svojim koleginicama, aktivno izvodila na teren, obilazeći sa njima sva važna mesta i sve manifestacije koje je organizovala naša opština Bogatić. Sve te zajedničke korake, posete, izlete u našem mestu i uspehe u radu pakovala sam u prezentacije i video- zapise. Te projekte prezentovala sam sa koleginicama širom Srbije- podvlači.
Borba za svako dete i pionirski poduhvati Kao krunu svog i rada Predškolske ustanove „Slava Ković“ Bogatić izdvaja upravo podatak da je vrtić predstavljen na međunarodnom stručnom skupu u Sarajevu i na Cetinju.
Počeci profesionalnog rada su utisnuti u sećanju kao žive slike. Sa svega 20 godina zakoračila je u Predškolsku ustanovu. Zgrada se menjala, kolektiv i generacije dece koje su kroz nju prolazile. Vaspitavala je decu, ali je dopuštala i da je uvuku u svoj svet tako da zajedno iz tog iskustva izađu kao bolji ljudi. Jedno je, ipak, ostalo isto.
Foto: Glas Podrinja
-Svih ovih godina sam ponosno, odgovorno i sa neizmernom ljubavlju svakog dana ulazila među decu, znajući da mi njihovi roditelji poveravaju svoje najmilije i najsvetije. To sam im u prvom kontaktu i razgovoru uvek naglašavala. Govorila sam im i da budu svesni da svoju decu dovode u vaspitnu ustanovu. Istovremeno, učila sam decu da prvo uspostavimo granice. Znamo koliko i kako, sve može, ali na određeni način. Od dece sam isto učila zajedništvo. Mislim da je samo potrebna ljubav. Važan je i način na koji sa njima komuniciramo. U principu, malo dete može sve, kao i veliko dete, u granicama svojih mogućnosti- objašnjava.
Vrtić se tokom godina podmlađivao, širio i unapređivao i sada, smatra, radi bolje nego ikada. -Davnih osamdesetih, kada sam ja počinjala i zajedno rasla sa tim vrtićem, mi smo se borili za svako dete. Borili smo se da vrtić opstane i da naša ustanova zaživi u malom seoskom mestu. Nismo tražili nikakva svoja prava ni obaveze, već smo gledali da samo zadržimo tu decu, da naš vrtić raste i razvija se- napominje.
Redovno se edukovala, usvajala nova znanja, pratila izmene zakona. Uvek je, ističe, bila pionir u svemu tome i prihvatala sve obaveze.
-Izdvojila bih da smo davno, znači, bili početnici u izvođenju dece na rekreativnu nastavu. Jaslice sam vodila na sedmodnevne izlete, pa su kod mene kasnije došla deca te dece. Veoma sam ponosna na sve. Napravila sam iskorak, jer jaslice uglavnom ne izlaze, sem na terasu, a ja sam sa jaslicama obilazila i peške i autobusom. I iz tog razloga koleginica i ja smo bile fenomen, jer smo radile na otvorenom. Obišle smo u Bogatiću „Caritas“, Jokin grab, sve institucije- navodi.
Zahvalnost za trud i podršku Bilo joj je neobično po odlasku u penziju. Prvog septembra se okretala po stanu ne znajući šta da radi sa iznenadnim viškom vremena. Čula se sa koleginicama, upoznata je sa brojem dece i time kako teče adaptacija, zanimalo je kako su deca koja su ostala. Roditelji su njen trud prepoznali i neizmerno cenili, što su joj i pokazali.
-Ta saradnja s roditeljima mi je bila posebno draga sve godine, a ove godine su mi napravili takvo iznenađenje za odlazak u penziju da sam bila zaista ispunjena i svesna da sam uvažena. I to su učinili u tajnosti, ali bilo je nezaboravno. Ujutro kad sam ustala, prvog dana kad nisam radila, čitala sam poruke koje su mi ostavili, podsećaće me ceo život na te dobre stvari i trag koji sam ostavila ovde- naglašava.
Nakon 45 godina, odlazi srećna, uvažena, ponosna na rad, decu i roditelje sa kojima je imala izuzetno lepu saradnju. Ništa od ovih uspeha, napominje, ne bi se dogodilo bez stručne, materijalne i svake druge vrste podrške direktorke Predškolske ustanove Lidije Simeunović i Opštine Bogatić.
-Nakon skoro pola veka rada i predivnog puta odlazim neizmerno srećna, ispunjena, ponosna i uvažena, znajući da sam u temelje našeg mesta, u srce svoje dece, utkala najlepši deo sebe. Hvala dragim roditeljima što ste svih ovih godina imali neizmerno poverenje u mene i što smo sarađivali. I danas su ovde mnoga prisutna deca koju sam odgajila, i njihova deca, tako da mi je sve to ispunjavajuće i zadovoljna sam. Hvala vam od srca na ovom divnom danu, na priznanju koje ću čuvati u svom srcu- zaključila je Pavićeva u obraćanju na svečanoj akademiji.
„Starost u Mačvi - između usamljenosti i podrške zajednice“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Foto: Glas Podrinja
