Čovek u Volujcu preminuo od ujeda stršljena

Pre desetak dana, u Volujcu je, nakon ujeda stršljena, preminuo muškarac star oko 50 godina. Iako je u ambulanti odmah započeta reanimacija, a potom je stigla i služba hitne medicinske pomoći, čoveku nije bilo spasa.

Prema podacima ove službe, ove godine su, do sada, evidentirali 191 slučaj pod dijagnozom X23, koja obuhvata kontakt sa stršljenima, osama i pčelama. Prošle godine u istom periodu bilo ih je 137, što predstavlja povećanje od oko 39 odsto.

-Važno je, međutim, naglasiti da X23 označava kontakt, odnosno ubod ovih insekata, a ne automatski alergijsku reakciju. Kod većine pacijenata reakcija ostaje lokalna ili je izraženija alergijska reakcija, dok je anafilaksija znatno ređa i predstavlja najteži oblik sistemske reakcije, navodi dr Jasmin Osmanović, specijalista urgentne medicine Zdravstvenog centra Šabac.

Foto: "Glas Podrinja"

Podaci službe pokazuju primetan porast u odnosu na prošlu godinu, što se poklapa i sa utiskom ekipa na terenu. Ove godine imaju više pacijenata koji se javljaju zbog uboda, odnosno kontakta sa pomenutim insektima.

-Ne bih, međutim, bez dodatne analize nagađao zbog čega je do porasta došlo. Na to mogu uticati vremenski uslovi, dužina perioda njihove aktivnosti, ali i samo ponašanje ljudi i češći boravak u prirodi. Ono što je za nas najvažnije jeste da građani znaju da ubod ne treba automatski poistovećivati sa teškom alergijskom reakcijom, ali da istovremeno prepoznaju situacije kada je potrebna brza medicinska pomoć, ističe dr Osmanović.

Foto: Canva

Osobe koje znaju da su alergične na ujede insekata u ovom periodu uglavnom sa sobom nose terapiju. Međutim i ljudi koji ranije nisu bili alergični mogu to postati.

-To što je neko ranije bio uboden i imao samo blagu reakciju ne znači da će svaka naredna reakcija biti ista. Kod nekih ljudi se preosetljivost razvije tokom vremena.

To, naravno, ne znači da će osoba koja doživi ubod nužno razviti ozbiljnu alergijsku reakciju. Većina ljudi neće imati anafilaksiju, ali zato treba obratiti pažnju na simptome. Ako se nakon uboda pojave ozbiljne smetnje sa disanjem, otok jezika ili grla, promena glasa, izražena slabost, kolaps ili poremećaj svesti, to zahteva hitnu reakciju i poziv hitnoj pomoći. Kod osoba kojima je ranije dijagnostikovana ozbiljna alergija i propisan adrenalin za samoprimenu, on treba da bude dostupan i primenjen prema uputstvu lekara, navodi dr Osmanović.

Foto: Canva

Ubod stršljena je bolan i uglavnom ozbiljniji nego ujed ose ili pčele. Ipak, nije uvek razlog za paniku i neće kod svakog izazvati težu reakciju.

-Ne treba zbog svakog uboda stršljena automatski pozivati Hitnu pomoć. Kod većine ljudi javiće se bol, crvenilo i otok na mestu uboda, što se može pratiti i lokalno rashladiti. Ako je reakcija izraženija, ako se otok povećava ili se osoba jednostavno ne oseća dobro, može se javiti lekaru ili, ukoliko je u mogućnosti, doći u Hitnu pomoć. Ali ukoliko se pojave problemi sa disanjem, otok jezika ili grla, promene glasa, izrazita slabost, kolaps ili poremećaj svesti, tada se ne čeka i ne dolazi samostalno, odmah se poziva 194. Posebno treba biti oprezan kod uboda u usta, jezik ili predelu vrata, kao i kod većeg broja uboda, jer tada postoji dodatni rizik i bez klasične alergijske reakcije, upozorava dr Osmanović.

Foto: Canva

Naš sagovornik ističe da teški, pa i smrtni ishodi nakon uboda opnokrilaca nisu nova pojava. Ipak, to nije razlog da ljudi leto provode u strahu.

-Takvi slučajevi jesu ozbiljan podsetnik da ubode ne treba potcenjivati, ali ne treba ni stvarati strah među građanima. Jedan ubod stršljena ne znači automatski životnu ugroženost i najveći broj reakcija ostaje lokalnog karaktera. Najvažnije je prepoznati kada reakcija izlazi iz tog okvira i kada je potrebna hitna medicinska pomoć, kaže dr Jasmin Osmanović.