Imamo deficit padavina upravo onda kada su one najpotrebnije kukuruzu, soji i drugim okopavinama
Dug period bez ozbiljnijih padavina ostavio je posledice na zemljištu u Mačvi i Pocerini, a pred poljoprivrednicima je sada jesenja setva u uslovima koji sve manje liče na one na koje su godinama navikli. Stručnjaci upozoravaju da se više ne može slepo držati kalendara, već da će temperatura, vlaga u zemljištu i stanje parcele sve više određivati kada će setva početi.
Suša menja i izbor kultura Darko Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac, ističe da suša više nije izuzetak, već pojava koja se ponavlja iz godine u godinu i na koju će proizvođači morati da se prilagođavaju.
-Poslednjih šest ili sedam godina imamo izraženu sušu u nekom periodu godine, naročito tokom jula i avgusta. To su meseci veoma važni za okopavine i kulture značajne i zbog stočarstva, jer ovaj deo Srbije jeste intenzivan stočarski kraj i proizvođači moraju da obezbede hranu sa svojih parcela.
Imamo deficit padavina upravo onda kada su one najpotrebnije kukuruzu, soji i drugim okopavinama. S druge strane, ozime kulture, pre svega pšenica i ječam, poslednjih godina relativno dobro prolaze kroz vegetaciju i daju zavidne rezultate. Kukuruz i soja su u sušnim godinama pretrpeli ozbiljne gubitke, dok suncokret nešto lakše podnosi takve uslove. Zbog toga poljoprivrednici već počinju da razmišljaju šta će ubuduće sejati i koje kulture im mogu doneti sigurniju proizvodnju, kaže Simić. Najveći problem, prema njegovim rečima, mogla bi u narednom periodu da ima soja. Ulaganja su velika, a prinosi u sušnim godinama često nedovoljni da pokriju troškove, zbog čega pojedini proizvođači već smanjuju površine pod ovom kulturom.
Simić, međutim, naglašava da suša sama po sebi ne sme biti jedino objašnjenje za loš rezultat. Važnije je pitanje šta proizvođač može da uradi kako bi posledice ublažio.
-Ne volim da pričamo samo o problemu i da zaključimo da je suša kriva za sve. Više volim da govorimo o rešenjima. Imali smo periode od 60 ili 70 dana bez ozbiljnijih padavina, a sada više od dva meseca bez prave kiše. Pri tome moramo da računamo i deficit koji je ostao iz prethodnih godina. Koliko god kiše da padne, ona ne može odjednom da nadoknadi sve ono što nedostaje u dubljim slojevima zemljišta. Rizik ne možemo potpuno ukloniti, ali možemo da ga smanjimo, navodi Simić.
Foto: Glas Podrinja
Za setvu presudni uslovi, ne datum Upravo zbog toga više ne treba bukvalno shvatati nekadašnje pravilo da je optimalni rok za setvu ozimih kultura od početka do kraja oktobra. Klimatske promene pomerile su i kalendar poljoprivrednih radova.
-Ranije se govorilo da su optimalni rokovi za setvu od 5. do 25. oktobra. To je lepo matematički rečeno, ali poljoprivreda nije matematika. Setva mora da se obavi onda kada temperatura i vlaga to dozvoljavaju. Poslednjih godina setva se pomera ka poslednjoj dekadi oktobra, pa čak i u novembar i to samo po sebi ne mora da bude rizik. Mnogo je veći problem kada proizvođač bude nestrpljiv pa uđe u suvo ili preterano vlažno zemljište. Ako se seje u suvo, klijanje i nicanje postaju dug period mučenja za biljku i posledice se kasnije vide tokom rasta, objašnjava Simić.
Ovogodišnja suša dodatno je otežala pripremu zemljišta. Na pojedinim parcelama ono je toliko tvrdo da se osnovna obrada praktično ne može kvalitetno obaviti bez ozbiljnijih padavina.
Gledanje u telefon umesto u nebo Suša je, tako, samo jedan deo šireg problema. Poljoprivrednici će ubuduće morati istovremeno da se pripremaju i za nedostatak i za višak vode, nagle temperaturne promene i sve manje predvidive vremenske uslove. -Poljoprivrednik neće pogrešiti ako setvu pomeri i ka novembru, ako uslovi to zahtevaju. Mnogo je važnija temperatura nego datum u kalendaru. Nema smisla sejati kada je 25 stepeni samo zato što je došao neki datum koji smo nekada smatrali optimalnim. Danas imamo vremenske prognoze, aplikacije, telefone i satelitsko praćenje i na osnovu toga možemo da planiramo radove. Poljoprivrednici će, hteli ili ne, morati sve više da koriste mogućnosti, zaključuje Darko Simić.
Podrivanje i analiza zemljišta postaju neminovnost -Kvalitetna priprema zemljišta je ogroman deo uspeha budućeg useva. Sada imamo situaciju da proizvođač, nakon skidanja kukuruza ili suncokreta, ne može da uđe u parcelu i uradi osnovnu obradu onako kako treba. Zemljište je toliko suvo da je na nekim mestima praktično nemoguće raditi. Zato moramo da sačekamo padavine. Ali tu se otvara i pitanje da li treba vraćati neke mere koje smo pomalo zaboravili. Jedna od njih je podrivanje. Godinama teškim mašinama prelazimo preko njiva i dolazi do sabijanja zemljišta, do stvaranja takozvanog plužnog đona. Slikovito rečeno, dobijete sloj koji liči na beton, a onda očekujete da se koren razvija u dubinu i da voda prodre u dublje slojeve. To jednostavno ne može, ističe Simić.
Podrivanjem se razbija sabijeni sloj i omogućava korenu da ide dublje, dok voda posle padavina ne ostaje samo na površini. To je naročito važno u godinama u kojima se smenjuju dugi sušni periodi i kratkotrajne, veoma obilne padavine.
-Imamo problem i kada kiše nema, ali i kada je odjednom ima previše. Ako za dan ili dva padne velika količina vode, a zemljište je sabijeno, dobijamo vodena ogledala na njivama. Ako je zemljište podriveno i ima prostor da primi tu vodu, ona je sačuvana u dubljim slojevima i to je ono što nam kasnije treba u julu i avgustu. Podrivanje svakako košta, ali se ne radi svake godine, već na nekoliko godina. Proizvođači koji su to radili govorili su nam da bi, da su ranije znali kakve rezultate mogu da dobiju, tu meru primenili mnogo ranije, kaže Simić.
Još jedna greška koju proizvođači često prave jeste đubrenje „napamet“. Analiza zemljišta, ističe Simić, treba da bude osnova planiranja, jer nije uvek nedostatak hranljivih materija razlog što ih biljka ne koristi.
- Startna đubriva moraju da se primenjuju na osnovu analize zemljišta. Radio sam i u laboratoriji i viđao parcele koje imaju veoma velike količine hranljivih materija, ali one nisu dostupne biljci.
Tada nema smisla ponovo ulagati veliki novac u NPK đubriva. Treba raditi na popravljanju PH vrednosti i aktiviranju onoga što već imate u zemljištu. Ako ove godine ne uložite veliki novac u startna đubriva koja vam nisu potrebna, već ta sredstva usmerite u podrivanje, to može biti pun pogodak, kaže Simić.
Foto: Glas Podrinja
