Tradicija duga skoro osam decenija

U biblioteci u Šapcu održana je promocija Književnih novina, kultnog glasila Udruženja književnika Srbije sa tradicijom dugom 79 godina. O burnoj istoriji, savremenim izazovima i novim rubrikama lista govorili su članovi redakcije: glavna i odgovorna urednica Gordana Vlajić, zamenik Đorđe D. Sibinović, i glumac i pisac Milan Caci Mihailović.

-Drago mi je što smo gosti u Biblioteke šabačke, gde želimo da dodatno predstavimo Književne novine u meri u kojoj to zaslužuje jedan ovako autentičan časopis u Srbiji. Reč je o glasilu Udruženja književnika Srbije, koje će sledeće godine slaviti i obeležiti 122 godine postojanja, dok same Književne novine izlaze već 79 godina. To je, onako, vremešna gospođa koja je uspela da prebrodi mnoge krize i da, evo, doživi da u kontinuitetu ponovo izlazi. Književne novine imaju vrlo burnu biografiju, od vremena kada su imale tiraž od 15.000 primeraka, preko toga da su se za veliki novac, kao ufijski artikal, prodavale recimo u Sarajevu, pa do toga da su u njima objavljivane čuvene priče Branka Ćopića, koje su metaforički govorile o društvenom stanju pre afera. Pamti se i vreme kada su se na čuvenoj adresi Francuska 7 u Beogradu pravili redovi kako bi se ugrabio primerak - glavna i odgovorna urednica Gordana Vlajić i dodala da je danas, shodno turbulentnim okolnostima na globalnom, a samim tim i na lokalnom nivou, tiraž znatno manji.

-Upravo to i jeste primarni cilj našeg dolaska: da predstavimo Književne novine, objasnimo naše ciljeve i namere, te da privolimo poklonike i ljubitelje knjige i kulture da se pretplate na Književne novine, podrže kvalitetan sadržaj i istovremeno produže život ovom listu.

Govoreći o svom doprinosu obnovi lista i novim programskim sadržajima, glumac Milan Caci Mihailović je istakao da je ponosan na rad u redakciji i novine koje donose duh tradicije i umetnosti.

-Kao član redakcije Književnih novina, učestvujem u radu od izlaska poslednjih pet-šest brojeva, tokom kojih sam uveo i dve nove rubrike. Prva je „Uspomenar“, nastala iz mojih knjiga vezanih za pozorište, dok je druga posvećena glumcima pesnicima. Među mojim kolegama ima onih koji pišu, pa sam tako do sada objavio kratke biografije i po jednu pesmu Ljubiše Bačića, Ljiljane Lašić, Pavla Vujisića, Iskre Brajović, a biće ih još. Pored toga, povremeno objavljujem i sopstvene radove. Po prvi put sam u Biblioteci i očaran sam. Zdanje je fantastično. S obzirom na to gde i kako živimo, pravo je čudo i blagodet što postoji ovakav kutak u kojem čovek može da pobegne i da uživa u lepoj reči ili u ovom izuzetnom ambijentu – naveo je glumac Milan Caci Mihailović.

Osvrnuvši se na značaj ove kulturne misije i sopstveni angažman u redakciji, Đorđe Sibinović je naglasio da časopis predstavlja trajnu obavezu i temelj očuvanja našeg identiteta.

-Šabac je stvoren kao uzorni grad koji treba da pokaže naš kapacitet da budemo deo sveta. Meni je ponos što sam kao Šapčanin dobio priliku da radim u redakciji najstarijeg srpskog časopisa za književnost i kulturu. Trudim se da budem dobar amasador porekla. Što ne znači da u tome uvek uspem.

Ali sama čvrsta vera da je to dužnost svakog kulturnog poslenika svoga roda već sama po sebi stvara jednu vrstu legitimacije ili odbrane pred onima koji pitaju: „Zašto baš on?“. Zato sa velikim entuzijazmom i energijom učestvujem u radu ove redakcije i branim se od zlonamernih prigovora isključivo delima koja ostaju iza mene kao dokaz mog rada. Međutim, ne računa se šta čovek ume da kaže, već šta će iza njega ostati. Radimo Književne novine kao da su nam poslednje i kao da su nam prve. Radimo ih kao da su moje lično, a ne glasilo srpskog roda, i radimo ih sa idejom da srpska kultura jeste ono što mi o njoj mislimo, a ako možda i nije, da to zaista i postane – rekao je zamenik urednika i književnik Đorđe D. Sibinović.

M.Ž.B.

Info

Berza

Tradicija duga skoro osam decenija

Kultura

Остале вести

Najnoviji broj