Инфо

Берза

  • aero 1.650 ▼ -1,55%
  • dinnpb 3.480 ▼ -0,29%
  • impl 3.153 ▼ -1,47%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.910 ▲ 0,26%
  • niis 679 ▼ -0,29%
  • puue 270 ⚫ 0,00%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 151 ▲ 5,59%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.995 ▼ -0,05%
  • trbg 2.601 ▼ -13,30%
  • vbse 850 ▲ 1,31%
  • vtsr 650 ▲ 30,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(8. новембар 2012.)
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

БОЛНИЧКА УЛИЦА У ШАПЦУ

Пре неки дан возим се мојом поником кроз Болничку улицу и пазим да ме неки нервозни возач аутомобила не покупи. Коловоз као писта. Само лете аутомобили и једног трена сетих се изгледа исте улице пре педесетак година. Само је небо над улицом остало исто. Све остало се променило.
Ми Шапчани рођени око Другог светског рата ту улицу смо звали Болничка јер се у њој налазила Окружна болница. Улица је носила тај назив до 1923. године када је прекрштена у Војводе Мишића. Те године је још двадесетак улица добило нове називе по заслужним историјским личностима. Добро је да је тада добила назив по Србину који ће остати запамћен као велики војсковођа јер каква су дошла времена данас би можда носила назив неког новопеченог тајкуна. Улица Војводе Мишића била је покривена калдрмом преко које се налазио слој фине прашине дебљине преко 20 центиметара. У време шездесетих година, када су још ретки аутомобили пролазили улицом, подизао се облак прашине до неба. Како је улица изгледала у време киша то слика приказује. Спратна зграда Гимназије подигнута је 1927. године. Она је у продужетку до улице имала зидану ограду. У продужетку гимназије после Другог светског рата налазиле су се приземне зграде. У једној од њих радила је амбуланта где смо као ученици ишли на вакцинисање. Седамдесетих година на том простору започета је градња стамбених зграда. Цео стамбени блок добио је назив ,,Мазин блок“ али нека за сада остане ,,мала слатка тајна“ ко је била Маза. На супротној страни улице на углу је била кућа Маринка Ђорђевића Маше који ми је доста помагао у прикупљању података о старом Шапцу. Око 1985. године Ђорђевићева кућа се руши и подиже се зграда у којој данас ради „Југобанка“. Идући даље у следећем блоку улице налазила се дугачка приземна зграда у којој је била смештена Окружна болница.
Преко пута Окружне болнице била је кућа др Дуњића у којој су живеле часне сестре које су биле католичке вере. Оне су радиле на нези болесника у суседној болници све до око 1960. године. Дуњићева кућа била је окружена са великим густим парком и деловала је тајновито. Као дете, сећам се, како су часне сестре излазиле из жицом ограђеног парка и брзо прелазиле улицу одлазећи у болници. Обично су ишле у пару обучене у дуге црне одоре док су на глави носиле високе беле капе. Руке су држале на грудима, деловале су гордо и мистично као и кућа у којој су боравиле. Зграда у којој се налазила Окружна болница подигнута је 1865. године и једна је од најстаријих у Шапцу. Зуб времена почео је да оставља трагове на њој и више није задовољавала услове за боравак болесника. У зграду некадашње старе приземне болничке зграде усељава се Међуопштински архив. Пре пар година стара зграда је коначно адаптирана и у последњи час сачувана од даљег пропадања. Ентеријер згаде је измењен. Простор високог тавана рационално је искоришћен за градњу више канцеларија, библиотеку архива и галеријски простор док су у приземљу остали депои са архивском грађом. Спољни изглед зграде из 1865. године остао је непромењен. Зидана ограда на којој се налази продужени део са металном мрежом и масивна метална капија стари су колико и зграда.
После завршетка Првог светског рата Шабац је као део ратне одштете добио од Немачке више монтажних дрвених барака обојених у тамно- зелену боју. Две од њих биле су постављене са обе стране зграде Окружне болнице. Лева барака је изгорела у току једне ноћи око 1967. године. Становао сам у близини када је пожар избио и трчао сам са фото апаратом да забележим тај догађај. Десна барака у којој је био смештен Антитуберкулозни диспанзер срушена је око 1970. године и на њеном месту се данас налази зграда у којој ради Управа медецине рада. Кућа др Дуњића откупљена је и преуређена у Градску кућу са уређеним парком у којем се налази камени римски саркофаг.
Изглед улице Војводе Мишића толико се променио за задњих четрдесет година да је данас тешко препознати исти простор приказан на старим фотографијама. То је посебно изражено на другом делу улице у блузини данашње пијаце на Живинарнику. Већина наших суграђана не зна зашто се тај део Шапца зове Живинарник. Непосредно пред рушење куће у којој се налазио Живинарник 2004. године направио сам пар снимака већ одавно напуштеног објекта. Данас се на том месту преко пута бензинске пумпе налази вишеспратница. Вероватно сте већ заборавили шта се на том месту налазило само пре осам година.
„Шабачки гласник“ је објавио текст у којем пише да ће Прва живинарска селекцијска задруга у Шапцу одржати своју редовну годишну скупштину на дан 12. марта 1933. године, као и информацију да се јаја за расад расне живине Род““Ајланд могу добити у живинарској секцијској задрузи у Војводе Мишића ул. бр.68. Као што видите тада се водило рачуна шта ће Шапчани јести. А данас? Закључак донесите сами! Тих далеких тридесетих година живинарска фарма је била на периферији Шапца. Јужно су биле њиве и ливаде. После Другог светског рата на Живинарнику је ХИ Зорка саградила низ типских стамбених зграда за своје раднике. Данас оне постоје само на старим фотографијама. Већина од њих промениле су изглед а неке су и порушене да би се ослободио простор за градњу неког новог Шапца у којем би живот требао да буде хуманији. Шта Ви мислите о томе?
Драгутин Драган Петровић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa