BIBLIOTEKA ŠABAČKA
INTIMNI SLIKARSKI ZAPISI
Samostalna izložba akademskog slikara Dragiše Marinkovića, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade „Igor Belohlavek“ 55. Oktobarskog salona, otvorena prošle srede, 14. novembra
Nastali u vreme kada mnogi duhom posustanu, radovi Šapčanina Dragiše Marinkovića donose intimne zapise „Transformacije tela“. Mladi akademski slikar do sada je izlagao na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Prošlogodišnja nagrada Oktobarskog salona „Igor Belohlavek“ donela mu je i samostalnu izložbu u holu Biblioteke šabačke.
- Dragiša Marinković je izraziti crtač. Ovo je jedna intimistička zabeleška. Njegovi intimni dnevnici koji su u jednom, da tako kažem, stanju straha i uplašenosti za sopstveni život, zbog nekih ne tako lepih iskustava u nedavnoj prošlosti, nastali. Kada kažem dnevnici to su njegovi crteži, zapisi, koje je on pravio usput. I upravo iz te situacije krize u kojoj se u jednom trenutku našao kao čovek, kao individua, nastali su ovi radovi i to je bila, što je na neki način paradoksalno, inspiracija za ove jako dobre radove koji su pred nama. Dakle, treba ih posmatrati kao vrlo intimističke, iskrene, autentične u tom smislu i likovno, dakle crtački vrlo zrele ““ rekao je Filip Kovačević, istoričar umetnosti.
Pretvarajući fragmente svoga tela u jednu intimnu ispovest, metaznak, radovi Dragiše Marinkovića transponuju se u univerzalno. U suočavanju sa strahom od propadanja sopstvenog tela usled bolesti umetnik svojom crtačkom talentovanošću pronalazi put ka izlečenju.
- Dragiša Marinković je izraziti crtač. Ovo je jedna intimistička zabeleška. Njegovi intimni dnevnici koji su u jednom, da tako kažem, stanju straha i uplašenosti za sopstveni život, zbog nekih ne tako lepih iskustava u nedavnoj prošlosti, nastali. Kada kažem dnevnici to su njegovi crteži, zapisi, koje je on pravio usput. I upravo iz te situacije krize u kojoj se u jednom trenutku našao kao čovek, kao individua, nastali su ovi radovi i to je bila, što je na neki način paradoksalno, inspiracija za ove jako dobre radove koji su pred nama. Dakle, treba ih posmatrati kao vrlo intimističke, iskrene, autentične u tom smislu i likovno, dakle crtački vrlo zrele ““ rekao je Filip Kovačević, istoričar umetnosti.
Pretvarajući fragmente svoga tela u jednu intimnu ispovest, metaznak, radovi Dragiše Marinkovića transponuju se u univerzalno. U suočavanju sa strahom od propadanja sopstvenog tela usled bolesti umetnik svojom crtačkom talentovanošću pronalazi put ka izlečenju.
Najnoviji broj
18. april 2024.
