POLA VEKA ŠABAČKIH GRAFITA
UMETNOST NA ZIDOVIMA
Iako ih ima manje nego pre desetak godina, grafiti i murali, kao oblici savremene ulične umetnosti, i dalje krase fasade šabačkih zgrada
Knjiga „Rokenrol ratnici“ prvo je svedočanstvo Ivana Glišića o istoriji grafita i murala u Šapcu, koja je počela 60-tih godina prošlog veka. U to vreme, grad je bio najliberalniji u bivšoj Jugoslaviji po prihvatanju rokenrola, što je omogućilo Šapčanima da po zidovima izražavaju svoju muzičku pripadnost.
- Bili smo podeljeni, neko je navijao za Bitlse, a neko za Stonse. Na zidovima šabačkih zgrada ispisivali smo „Živeli Bitlsi“ ili „Živeli Stonsi“, odnosno „Ua Bube“ i „Ua Kamenje“. To su bili prvi oblici modernih grafita u našem gradu, kaže Glišić.
U saradnji sa Živkom Ivkovićem, učenicima Škole za umetničke zanate i profesorkom Ljiljanom Kekić, Glišić je 2002. godine objavio knjigu „Šabački grafiti“, prvu te vrste u Srbiji. Nekoliko stotina fotografija svedoči o ekspaniziji grafita i murala koji su početkom 21. veka krasili ulice Šapca, dok je danas situacija drugačija, smatra naš sagovornik.
- Bezmalo da ih i nema. Ja sam za naslovnu stranu knjige odabrao grafit iz moje ulice, Kneza Lazara, on još uvek stoji izbledeo, dok ostalih skoro i da nema. Benska Bara je 2002. godine bila prelepa sa muralima koje je uradio Ivan Pejdić. To su bili predivni murali, ali nažalost danas više nema nijednog, navodi Glišić.
Jedan od retkih koji se i danas bavi izradom murala i grafita je Jovan Bogićević, koji je u proteklih 12 godina ukrasio mnoge šabačke zidove. Bez obzira na povremeno nerazumevanje stanovnika pojedinih zgrada, Jovan uživa u oslikavanju fasada koje zahvaljujući muralima postaju umetnička dela.
- Bili smo podeljeni, neko je navijao za Bitlse, a neko za Stonse. Na zidovima šabačkih zgrada ispisivali smo „Živeli Bitlsi“ ili „Živeli Stonsi“, odnosno „Ua Bube“ i „Ua Kamenje“. To su bili prvi oblici modernih grafita u našem gradu, kaže Glišić.
U saradnji sa Živkom Ivkovićem, učenicima Škole za umetničke zanate i profesorkom Ljiljanom Kekić, Glišić je 2002. godine objavio knjigu „Šabački grafiti“, prvu te vrste u Srbiji. Nekoliko stotina fotografija svedoči o ekspaniziji grafita i murala koji su početkom 21. veka krasili ulice Šapca, dok je danas situacija drugačija, smatra naš sagovornik.
- Bezmalo da ih i nema. Ja sam za naslovnu stranu knjige odabrao grafit iz moje ulice, Kneza Lazara, on još uvek stoji izbledeo, dok ostalih skoro i da nema. Benska Bara je 2002. godine bila prelepa sa muralima koje je uradio Ivan Pejdić. To su bili predivni murali, ali nažalost danas više nema nijednog, navodi Glišić.
Jedan od retkih koji se i danas bavi izradom murala i grafita je Jovan Bogićević, koji je u proteklih 12 godina ukrasio mnoge šabačke zidove. Bez obzira na povremeno nerazumevanje stanovnika pojedinih zgrada, Jovan uživa u oslikavanju fasada koje zahvaljujući muralima postaju umetnička dela.
Najnoviji broj
25. april 2024.
