NAŠI U DIJASPORI
SVE GORANOVE ZVEZDE
Kada u Americi i Kanadi provedete neko vreme, kada vam sve ono veliko, svojstveno ovom kontinentu: gradovi, bulevari, ulice, robne kuće, putevi, saloni, kola...“dođu preko glave“, onda već pri prvim susretom sa Montrealom - odahnete! Čim zađete u ulice ovog lepog grada, doživite njegovu atmosferu, osećate se kao da ste u Evropi, kao da ste kod - kuće.
U Kanadi, kao najveći grad Provincije Kvebek, Montreal i jeste, iz bilo kog ugla gledano, arhitekture zgrada, trgova, kvartova, miljea, jezika (govori se isključivo francuski; odgovoriće vam i na engleskom, ali ne preterano ljubazno), ljudi i njihovog ponašanja i, možda ponajpre, zbog svog duha - evropski grad.
Iz lepog, ali američki velikog Toronta, stigao sam u čisti, suncem okupani Montreal, i to u sred zime, kada je ovde, inače, u to doba, veoma hladno, sa snegom koji dostiže visinu i do dva metra, i - odmah mi je u srcu bilo toplije. A još kad me je na ulaznim vratima nove i u francuskom stilu sagrađene kuće, u jednom od najlepših gradskih kvartova (u neposrednoj blizini su park i jezero sa divljim guskama i patkama, sa vevericama, bazenima i sportskim terenima) domaćin Goran Terzić, šabačko dete, sin kolege Save, muzičkog urednika Radio Šapca, posle srdačnog pozdrava, pitao: „koliko ostaješ?“ i na odgovor: „dva dana“, trenutno reagovao: „Za tako kratko vreme nije trebalo ni da dolaziš„!, znao sam da sam među svojima, među najbližima, jer je to bila najlepša dobrodošlica u mojim mnogobrojnim konačištima kod zemljaka na američkom kontinentu u poslednjih šest godina...
Goran Terzić je u Kanadi nešto više od deset godina, a jedan je od retkih naših mlađih ljudi, relativno skoro prispelih na sever Amerike, koji ne samo da radi u svojoj struci - diplomirani je elektroinženjer i programer - nego je za ovo vreme toliko napredovao da je već sada prvi čovek u Kanadi za računare velikih sistema i među prvih pet, uopšte, u svetu kompjutera. Terzić ima 37 godina i u punom je stvaralačkom naponu. Uz podršku supruge Vesne, profesora francuskog jezika, koja u slobodno vreme, kada nije na poslu u SIERSEU, i uz porodicu, slika pejzaže zavičaja, koji su joj zauvek ostali u oku, i mrtvu prirodu, opet sa temama iz rodnog kraja, Goran Terzić ima sve uslove da postane jedan od vodećih ljudi u svetu računara na severnoameričkom kontinentu. Kompanija ga, kao svog prvog predstavnika, šalje da obavi važne poslove u Dalasu, Los Anđelesu, Bostonu i drugim američkim gradovima, ali i u Srednjoj i Južnoj Americi i Africi.
I pored mnogo obaveza na poslu (Goran je, vrlo često, primoran da posao, telefonski i preko E-mail-a, obavlja i kod kuće) Terza - kako ga se njegovi vršnjaci iz Šapca po nadimku sećaju - uvek nađe dovoljno vremena da bude uz svoje najdraže, suprugu Vesnu i kćerku Jelenu, koja sada ima 11 godina i brojna priznanja sa mnogih takmičenja u znanju, umetnosti i sportu. Mnogo toga može naširoko da se piše o Goranu Terziću i njegovoj porodici, o njihovim prijateljima u Montrealu i širom Kanade, ali ovaj skromni čovek jedva je prihvatio da i ovoliko napišem. Nije želeo ni da se fotografiše. Više je voleo da fotografišem njegovu miljenicu ““ kćerku Jelenu. Najkraće rečeno: za putnika - namernika boravak u porodici Terzić u Montrealu više je nego biti gost. To je - čista radost.
“Glas Podrilja“, 11. avgust 1999.
Jelena, devojčica koje ima
Ogroman korak učinio je Goran Terzić kada je iz Šapca sa suprugom Vesnom krenuo u daleki svet sa praktično samo dva kofera i postigao uspeh i u profesionalnom i u ličnom životu. Pritom je, kako to samo veliki ljudi i mogu, ostao neobično skroman. Njegova želja je bila mnogo izraženija da pišem o njegovoj kćerki Jeleni, izuzetno nadarenoj devjčici, kako u školi, tako i u sportu i muzici. To sam i učinio u “Glasu Podrinja“ nekoliko nedelja posle teksta o Goranu Terziću i njegovoj porodici, ne zbog njegove želje, nego što je to Jelena itekako zavrednovala.
Tekst prenosim u skraćenoj verziji:
“Sa nebesko plavim očima i licem otvorene čiste duše, Jelena očarava ljude, sve bez razlike, a pogotovo one koje joj njena tanana priroda “preporuči“, sa kojima je još bliskija i otvorenija nego u svakodnevici. O kakvoj se devojčici radi, dovoljno je navesti sledeće podatke:
Završila je peti razred prestižne škole “Cardinal-lager“ kao najbolji đak. Govori i piše francuski, engleski i srpski jezik, prva dva bez akcenta, svakodnevno svira klavir (ovom gostu-namerniku najviše su se svidele njene interpretacije naših starogradskih pesama, ruskih romansi i francuskih šansona), piše kratke priče na srpskom, neobično zrele i misaone za njene godine, igra tenis i košarku, pliva, trči, skija, vozi bicikl, bavi se gimnastikom i igra balet ““ klasični i džez balet. Pa, verovali ili ne?
Od postignutih rezultata u svim ovim mnogobrojnim aktivnostima, izdvajamo:
U okviru svetski poznatog Montrealskog maratona istrčala je dečji maraton kada je imala samo osam godina i na cilj stigla 25-ta od 200 devojčica. Sa nepunih deset godina vozila je bicikl na dečjem TUR DE L“™ ILE od 25 kilometara oko Montreala. Iste godine, 1997., posle samo tri nedelje učenja tenisa, na tradicionalnom turniru posle završetka školske godine, osvojila je treće mesto, pobedivši devojčicu koja od malih nogu igra ovaj sport. Prošle godine igrala je košarku u Letnjem kampu i sa svojom ekipom osvijila zlatnu medalju.
Osim sporta, muzike i književnosti, Jelenu veoma privlače i fotografije. I to ne obično “slikanje“, nego posebno “viđenje“ kroz objektiv ““ umetnička footografija.
Šta čovek da poželi ovom, u mnogo čemu izuzetnom detetu, osim da u životu ima onoliko sreće, koliko poseduje talenta i ljubavi.
“Glas Podrinja“, 2. septembar 1999.
Radost života porodice Terzić
Porodica Gorana Terzića je od pre 14 godina uvećana za još jednu kćerku, maminu i tatinu princezu Anastasiju. Ona je danas uspešna u školi, sportu i mnogim drugim aktivnostima, baš kao što je u njenim godinama bila starija sestra Jelena. A Jelena je, kao jedan od najboljih studenata, završila pravni fakultet i dodatne ispite, i sa najvišim univerzitetskim obrazovanjem u toj oblasti, postala advokat. U struci je već stekla ime i u Montrealu je među kolegama u pravosuđu veoma cenjena.
Vesna danas uspešno vodi firmu za kupoprodaju stanova i kuća u Montrealu i u tom delu Kvebeka, a Goran je i dalje prvi među najboljima u svetu kompjutera.
U Kanadi, kao najveći grad Provincije Kvebek, Montreal i jeste, iz bilo kog ugla gledano, arhitekture zgrada, trgova, kvartova, miljea, jezika (govori se isključivo francuski; odgovoriće vam i na engleskom, ali ne preterano ljubazno), ljudi i njihovog ponašanja i, možda ponajpre, zbog svog duha - evropski grad.
Iz lepog, ali američki velikog Toronta, stigao sam u čisti, suncem okupani Montreal, i to u sred zime, kada je ovde, inače, u to doba, veoma hladno, sa snegom koji dostiže visinu i do dva metra, i - odmah mi je u srcu bilo toplije. A još kad me je na ulaznim vratima nove i u francuskom stilu sagrađene kuće, u jednom od najlepših gradskih kvartova (u neposrednoj blizini su park i jezero sa divljim guskama i patkama, sa vevericama, bazenima i sportskim terenima) domaćin Goran Terzić, šabačko dete, sin kolege Save, muzičkog urednika Radio Šapca, posle srdačnog pozdrava, pitao: „koliko ostaješ?“ i na odgovor: „dva dana“, trenutno reagovao: „Za tako kratko vreme nije trebalo ni da dolaziš„!, znao sam da sam među svojima, među najbližima, jer je to bila najlepša dobrodošlica u mojim mnogobrojnim konačištima kod zemljaka na američkom kontinentu u poslednjih šest godina...
Goran Terzić je u Kanadi nešto više od deset godina, a jedan je od retkih naših mlađih ljudi, relativno skoro prispelih na sever Amerike, koji ne samo da radi u svojoj struci - diplomirani je elektroinženjer i programer - nego je za ovo vreme toliko napredovao da je već sada prvi čovek u Kanadi za računare velikih sistema i među prvih pet, uopšte, u svetu kompjutera. Terzić ima 37 godina i u punom je stvaralačkom naponu. Uz podršku supruge Vesne, profesora francuskog jezika, koja u slobodno vreme, kada nije na poslu u SIERSEU, i uz porodicu, slika pejzaže zavičaja, koji su joj zauvek ostali u oku, i mrtvu prirodu, opet sa temama iz rodnog kraja, Goran Terzić ima sve uslove da postane jedan od vodećih ljudi u svetu računara na severnoameričkom kontinentu. Kompanija ga, kao svog prvog predstavnika, šalje da obavi važne poslove u Dalasu, Los Anđelesu, Bostonu i drugim američkim gradovima, ali i u Srednjoj i Južnoj Americi i Africi.
I pored mnogo obaveza na poslu (Goran je, vrlo često, primoran da posao, telefonski i preko E-mail-a, obavlja i kod kuće) Terza - kako ga se njegovi vršnjaci iz Šapca po nadimku sećaju - uvek nađe dovoljno vremena da bude uz svoje najdraže, suprugu Vesnu i kćerku Jelenu, koja sada ima 11 godina i brojna priznanja sa mnogih takmičenja u znanju, umetnosti i sportu. Mnogo toga može naširoko da se piše o Goranu Terziću i njegovoj porodici, o njihovim prijateljima u Montrealu i širom Kanade, ali ovaj skromni čovek jedva je prihvatio da i ovoliko napišem. Nije želeo ni da se fotografiše. Više je voleo da fotografišem njegovu miljenicu ““ kćerku Jelenu. Najkraće rečeno: za putnika - namernika boravak u porodici Terzić u Montrealu više je nego biti gost. To je - čista radost.
“Glas Podrilja“, 11. avgust 1999.
Jelena, devojčica koje ima
Ogroman korak učinio je Goran Terzić kada je iz Šapca sa suprugom Vesnom krenuo u daleki svet sa praktično samo dva kofera i postigao uspeh i u profesionalnom i u ličnom životu. Pritom je, kako to samo veliki ljudi i mogu, ostao neobično skroman. Njegova želja je bila mnogo izraženija da pišem o njegovoj kćerki Jeleni, izuzetno nadarenoj devjčici, kako u školi, tako i u sportu i muzici. To sam i učinio u “Glasu Podrinja“ nekoliko nedelja posle teksta o Goranu Terziću i njegovoj porodici, ne zbog njegove želje, nego što je to Jelena itekako zavrednovala.
Tekst prenosim u skraćenoj verziji:
“Sa nebesko plavim očima i licem otvorene čiste duše, Jelena očarava ljude, sve bez razlike, a pogotovo one koje joj njena tanana priroda “preporuči“, sa kojima je još bliskija i otvorenija nego u svakodnevici. O kakvoj se devojčici radi, dovoljno je navesti sledeće podatke:
Završila je peti razred prestižne škole “Cardinal-lager“ kao najbolji đak. Govori i piše francuski, engleski i srpski jezik, prva dva bez akcenta, svakodnevno svira klavir (ovom gostu-namerniku najviše su se svidele njene interpretacije naših starogradskih pesama, ruskih romansi i francuskih šansona), piše kratke priče na srpskom, neobično zrele i misaone za njene godine, igra tenis i košarku, pliva, trči, skija, vozi bicikl, bavi se gimnastikom i igra balet ““ klasični i džez balet. Pa, verovali ili ne?
Od postignutih rezultata u svim ovim mnogobrojnim aktivnostima, izdvajamo:
U okviru svetski poznatog Montrealskog maratona istrčala je dečji maraton kada je imala samo osam godina i na cilj stigla 25-ta od 200 devojčica. Sa nepunih deset godina vozila je bicikl na dečjem TUR DE L“™ ILE od 25 kilometara oko Montreala. Iste godine, 1997., posle samo tri nedelje učenja tenisa, na tradicionalnom turniru posle završetka školske godine, osvojila je treće mesto, pobedivši devojčicu koja od malih nogu igra ovaj sport. Prošle godine igrala je košarku u Letnjem kampu i sa svojom ekipom osvijila zlatnu medalju.
Osim sporta, muzike i književnosti, Jelenu veoma privlače i fotografije. I to ne obično “slikanje“, nego posebno “viđenje“ kroz objektiv ““ umetnička footografija.
Šta čovek da poželi ovom, u mnogo čemu izuzetnom detetu, osim da u životu ima onoliko sreće, koliko poseduje talenta i ljubavi.
“Glas Podrinja“, 2. septembar 1999.
Radost života porodice Terzić
Porodica Gorana Terzića je od pre 14 godina uvećana za još jednu kćerku, maminu i tatinu princezu Anastasiju. Ona je danas uspešna u školi, sportu i mnogim drugim aktivnostima, baš kao što je u njenim godinama bila starija sestra Jelena. A Jelena je, kao jedan od najboljih studenata, završila pravni fakultet i dodatne ispite, i sa najvišim univerzitetskim obrazovanjem u toj oblasti, postala advokat. U struci je već stekla ime i u Montrealu je među kolegama u pravosuđu veoma cenjena.
Vesna danas uspešno vodi firmu za kupoprodaju stanova i kuća u Montrealu i u tom delu Kvebeka, a Goran je i dalje prvi među najboljima u svetu kompjutera.
Najnoviji broj
18. april 2024.
