KAD DUŠA ZATRAŽI POMOĆ
NEOPHODNA SARADNjA PORODICE
Od težih duševnih bolesti oboljeva relativno isti procenat ljudi iz godine u godinu. Poremećaji psihičkog funkcionisanja traju i do više godina pre prvog javljanja lekaru. Porodica saučesnik, a često i inicijator prekida lečenja
Oko 1 odsto populacije godišnje oboli od teških duševnih bolesti, i tako je već godinama. Problem je što se izvestan broj ljudi ne javlja na lečenje duži vremenski period iako je jasno da ima neki psihički poremećaj. Što se tiče samog pacijenta, često je u pitanju slab uvid i kritičnost prema sopstvenom psihičkom stanju. Može osećati da nešto nije u redu, ali nema dovoljnu svest da se javi za pomoć. Međutim, ima dosta situacija gde porodica i bliža okolina ne reaguju na pravi način i obolelog ne upućuju na lečenje. Tako nam prvi put na lečenje dođu pacijenti koji su godinama unazad “upadljivi“, kaže psihijatar dr Vladimir Jekić.
Smatra da živimo u sredini u kojoj se organske bolesti prihvataju mnogo lakše, dok psihijatrijske bolesti predstavljaju nešto što se želi sakriti od okoline. Navodi da postoje situacije kada je privođenje na prinudno lečenje krajnje neophodno, a da dolazi do opstrukcije porodice koju je sramota da sanitet sa policijom dođe po obolelog, čak i ako on predstavlja pretnju po sebe ili okolinu.
-Kod teških duševnih bolesti kao što je shizofrenija, za jedan broj pacijenata je tipično da imaju tzv. šunjajuće simptome. Oni nisu izraženi tako da bi svima bili jasni, već to može biti npr. postepeno povlačenje od okoline, neprekidno bavljenje nekim stvarima koje tu osobu ranije nisu ineteresovale i slično. Zbog tih promena u ponašanju osoba postaje “čudna“, ali još uvek nema jasnog psihičkog stanja, kao što su umišljanja ili halucinacije.
Dr Jekić ističe da što ranije počne lečenje veća je verovatnoća da oboleli brže dođe do zdravijeg psihičkog funkcionisanja i da bolest ostavi manja oštećenja ličnosti. Navodi da teška psihička oboljenja koja dugo traju i ne leče se dovode do trajnih promena ličnosti.
Smatra da živimo u sredini u kojoj se organske bolesti prihvataju mnogo lakše, dok psihijatrijske bolesti predstavljaju nešto što se želi sakriti od okoline. Navodi da postoje situacije kada je privođenje na prinudno lečenje krajnje neophodno, a da dolazi do opstrukcije porodice koju je sramota da sanitet sa policijom dođe po obolelog, čak i ako on predstavlja pretnju po sebe ili okolinu.
-Kod teških duševnih bolesti kao što je shizofrenija, za jedan broj pacijenata je tipično da imaju tzv. šunjajuće simptome. Oni nisu izraženi tako da bi svima bili jasni, već to može biti npr. postepeno povlačenje od okoline, neprekidno bavljenje nekim stvarima koje tu osobu ranije nisu ineteresovale i slično. Zbog tih promena u ponašanju osoba postaje “čudna“, ali još uvek nema jasnog psihičkog stanja, kao što su umišljanja ili halucinacije.
Dr Jekić ističe da što ranije počne lečenje veća je verovatnoća da oboleli brže dođe do zdravijeg psihičkog funkcionisanja i da bolest ostavi manja oštećenja ličnosti. Navodi da teška psihička oboljenja koja dugo traju i ne leče se dovode do trajnih promena ličnosti.
Najnoviji broj
25. april 2024.
