IZMEĐU REDOVA
PRVI SNEG
Kada smo 1. januara dobili čistu, čednu i urednu ovu Novu godinu, nadali smo se samo lepom. A evo, sad se vidi, i tu godinu smo uspeli da proćerdamo.
Prvi sneg opet iznenadio kojekoga. Baš. A i otkuda taj sneg u decembru.
Doduše još ćemo se mi naiznenađivati do proleća. Koječemu.
A i naslušaćemo se koliko je snega palo u Beogradu i na Kopaoniku, kako se čiste beogradske ulice i prilazni putevi Kopaoniku, kakvo će vreme sutra biti u Beogradu i na Kopaoniku, kako... Uostalom, oni koji nisu u ovom životu postigli da žive u Beogradu a zime provode na Kopaoniku, e oni i nisu dostojni da ih televizije pominju.
Beogradski gradonačelnik zamolio kontrolore u gradskom saobraćaju da zbog zimskih neprilika manje tuku putnike bez karata, odnosno da budu tolerantniji prema ljudima koji nisu mogli da progacaju kroz sneg da dođu do bileta. U šabačkom kraju to nije slučaj. Doduše ovdašnji autobusi su pomešali godišnja doba, leti greju, jer nemaju prozora i ne radi klima a zimi hlade. Neko to voli vruće.
Moli se sneg da više ne pada tokom vikenda, ne možemo da postignemo.
Neki među unutrašnjim Srbima, odnosno Srbima koji žive u unutrašnjosti, pitaju se zašto grejanje u Beogradu i Novom Sadu, u normalnim prilikama, radi do 22 sata a u svim drugim mestima gasi se sat ranije. Znači li to da i grejanje ima dva aršina, prestoničko i provincijsko.
Evo obistinile su se vremenske prognoze i to one da nam hladnoća dolazi sa Zapada. A mi baš navalili da idemo na taj Zapad. Hladni.
E baš tamo na tom nekom Zapadu neki naši i neki njihovi i još neki ničiji, imali nekakvu radnu večeru, opet. Nešto to učestalo. Svašta tu može da se izrodi, d“™ izvine ona mladica Ešton.
Dobra je, iako nema veze zapadnjacima, ona naša narodna „ Ne pada sneg da pokrije breg već da svaka zverka pokaže svoj trag“. Međutim, ovi naši nešto se uskopistili pa usporili sa gonjenjem raznoraznog zverinja.
Mali Marko, sin onog velikog Miškovića, velikog ne po stasu već po glasu, e taj pokušao privatnim avionom neki dan da odleti za London ali su ga državni organi sprečili, izgleda da je pista bila klizava. Ipak je nešto sklisko u državi Srbiji.
A Slovenija, iako se predstavlja zapadnijom i od samog Zapada, polako počinje da liči na neke druge balkanske zemlje. Pa to je dokaz da ta Evropa i nije daleko od Balkana.
Pa i onaj Slovenac koji u ime te Evrope brine i nadgleda Srbiju, reče neki dan da je baš ta Srbija na dobrom putu. A taj put, naravno, vodi u Evropu. Pa baš mu hvala što kao bivši brat motri da mi negde ne zabavrljimo kraj puta i stignemo tamo gde treba i kad treba. Ne bi li se usrećili kao što su to i njegovi „Hudiči“.
Pa i ono „Arapsko proleće“, koje su po svemu sudeći „klimatski“ podsticala baš zapadnjaci, evo i sad daje prave rezultate. Proteglo se u novu zimu. Klima se baš menja.
Nekim drugim povodom, doduše malo sličnom ovim , jedan od visprenijih među Srbima, rekao je „ Beskrajan je put koji ničemu ne vodi“. Evropo, eto nas.
Prvi sneg opet iznenadio kojekoga. Baš. A i otkuda taj sneg u decembru.
Doduše još ćemo se mi naiznenađivati do proleća. Koječemu.
A i naslušaćemo se koliko je snega palo u Beogradu i na Kopaoniku, kako se čiste beogradske ulice i prilazni putevi Kopaoniku, kakvo će vreme sutra biti u Beogradu i na Kopaoniku, kako... Uostalom, oni koji nisu u ovom životu postigli da žive u Beogradu a zime provode na Kopaoniku, e oni i nisu dostojni da ih televizije pominju.
Beogradski gradonačelnik zamolio kontrolore u gradskom saobraćaju da zbog zimskih neprilika manje tuku putnike bez karata, odnosno da budu tolerantniji prema ljudima koji nisu mogli da progacaju kroz sneg da dođu do bileta. U šabačkom kraju to nije slučaj. Doduše ovdašnji autobusi su pomešali godišnja doba, leti greju, jer nemaju prozora i ne radi klima a zimi hlade. Neko to voli vruće.
Moli se sneg da više ne pada tokom vikenda, ne možemo da postignemo.
Neki među unutrašnjim Srbima, odnosno Srbima koji žive u unutrašnjosti, pitaju se zašto grejanje u Beogradu i Novom Sadu, u normalnim prilikama, radi do 22 sata a u svim drugim mestima gasi se sat ranije. Znači li to da i grejanje ima dva aršina, prestoničko i provincijsko.
Evo obistinile su se vremenske prognoze i to one da nam hladnoća dolazi sa Zapada. A mi baš navalili da idemo na taj Zapad. Hladni.
E baš tamo na tom nekom Zapadu neki naši i neki njihovi i još neki ničiji, imali nekakvu radnu večeru, opet. Nešto to učestalo. Svašta tu može da se izrodi, d“™ izvine ona mladica Ešton.
Dobra je, iako nema veze zapadnjacima, ona naša narodna „ Ne pada sneg da pokrije breg već da svaka zverka pokaže svoj trag“. Međutim, ovi naši nešto se uskopistili pa usporili sa gonjenjem raznoraznog zverinja.
Mali Marko, sin onog velikog Miškovića, velikog ne po stasu već po glasu, e taj pokušao privatnim avionom neki dan da odleti za London ali su ga državni organi sprečili, izgleda da je pista bila klizava. Ipak je nešto sklisko u državi Srbiji.
A Slovenija, iako se predstavlja zapadnijom i od samog Zapada, polako počinje da liči na neke druge balkanske zemlje. Pa to je dokaz da ta Evropa i nije daleko od Balkana.
Pa i onaj Slovenac koji u ime te Evrope brine i nadgleda Srbiju, reče neki dan da je baš ta Srbija na dobrom putu. A taj put, naravno, vodi u Evropu. Pa baš mu hvala što kao bivši brat motri da mi negde ne zabavrljimo kraj puta i stignemo tamo gde treba i kad treba. Ne bi li se usrećili kao što su to i njegovi „Hudiči“.
Pa i ono „Arapsko proleće“, koje su po svemu sudeći „klimatski“ podsticala baš zapadnjaci, evo i sad daje prave rezultate. Proteglo se u novu zimu. Klima se baš menja.
Nekim drugim povodom, doduše malo sličnom ovim , jedan od visprenijih među Srbima, rekao je „ Beskrajan je put koji ničemu ne vodi“. Evropo, eto nas.
Najnoviji broj
18. april 2024.
