SEĆANjA NA STARI ŠABAC
ŠAPČANI POD MASKAMA
Prvi svetski rat pretvorio je grad Šabac, nekadašnji ,,Mali Pariz“ u ,,Srpski Verden“. Šabac se sporo oporavljao od ratnih razaranja ali oduvek vedri duh Šapčana ostao je neuništiv. Već oko 1925. u gradu se konstituišu ratom rasturene društvene organizacije čiji članovi prave svoje kulturne i zabavne manifestacije. Šapčani su bili željni druženja, maskenbalovi i kostim balovi su samo neka od njih ali oni su se međusobno znatno razlikovali po izgledu i sadržaju pograma.
Na kostim balovima koje je organizovalo ,,Kolo srpskih sestara“ program je bio isključivo nacionalnog karaktera. Učesnici su bili obučeni u nacionalne nošnje tadašnje Jugoslavije. Lepota Šapčanki (pogledajte likove), kolorit narodnih nošnji, narodna muzika i igre činili su ovakve manifestacije nezaboravnim. Prilog od prodatih ulaznica išao je u dobrotvorne svrhe.
Suprotno njima sportski klub ,,Mačva“ bio je organizator najvećih masken balova ali drugačijeg izgleda. Oni su se tokom februara održavali u velikoj sali hotela ,,Pariz“. U organizacionom odboru Mačvinih zabavno-muzičkih manifestacija nalazili su se iskusni šabački trgovci, advokati, predsednik SFK ,,,Mačva“. Oni su obezbeđivali veliki broj bogatih sponzora iz cele tadašnje Jugoslavije, što je doprinosilo da lutrija na zabavama bude bogata, karte veoma brzo prodate, a sala prepuna. Po raskoši kostima i odličnom džez orkestru, bili su to masken balovi godine i naravno bogatijih Šapčana.
Šabačka štampa objavila je spisak od 35 sponzora iz cele zemlje ali, na žalost, nisam naišao na podatak da je prilog od mačvinih zabava otišao u dobrotvorne svrhe. Mačvine zabave bile su dugo najavljivane u šabačkim novinama a učesnici su sa puno pažnje pripremali svoje kostime trudeći se da budu što atraktivniji i originalniji. Šapčanke su išle u Beograd gde su kupovale gotove kostime. Razume se da je u gradu radila i lokalna špijunaža jer se nije smelo desiti da se na zabavi pojave dame sa istim maskama, izuzetak su bliznakinje. Pored ženske sujete, razlog je i to što je žiri nagrađivao najoriginalnije ženske i muške maske. Atmosfera u sali je bila najblaže rečeno eksplozivna - šareni lampioni , još šareniji kostimi, na bini imitacija kockarnice iz Monte Karla ali kocka radi. Uz zvuke džez orkestara igra se čarlston, fokstrot, valcer. Čovek maskiran u đavola šeta salom jer mu za igru smetaju velika krila. Jede se i pije do zore, Šapčani luduju a šabački pevač Bora Janjić, obučen kao Viljem Tel, gleda koju će damu da ustreli sa ljubavnom strelicom. Beograd zavidi Šapcu na ovakvim masken balovima. Napolju sviće, pada sneg, veseli maskiranti odlaze u svoje tople domove. Grad se budi dok šabačka sirotinja i šegrti lože vatre u šporetima, dok se gazde ne probude. Ali to je jedna druga tužna slika Šapca o kojoj će biti reči drugom prilikom. Pokušajte da budete veseli. Stavite novogodišnje maske i neka Vam je srećna Nova godina.
Dragutin Dragan Petrović
Na kostim balovima koje je organizovalo ,,Kolo srpskih sestara“ program je bio isključivo nacionalnog karaktera. Učesnici su bili obučeni u nacionalne nošnje tadašnje Jugoslavije. Lepota Šapčanki (pogledajte likove), kolorit narodnih nošnji, narodna muzika i igre činili su ovakve manifestacije nezaboravnim. Prilog od prodatih ulaznica išao je u dobrotvorne svrhe.
Suprotno njima sportski klub ,,Mačva“ bio je organizator najvećih masken balova ali drugačijeg izgleda. Oni su se tokom februara održavali u velikoj sali hotela ,,Pariz“. U organizacionom odboru Mačvinih zabavno-muzičkih manifestacija nalazili su se iskusni šabački trgovci, advokati, predsednik SFK ,,,Mačva“. Oni su obezbeđivali veliki broj bogatih sponzora iz cele tadašnje Jugoslavije, što je doprinosilo da lutrija na zabavama bude bogata, karte veoma brzo prodate, a sala prepuna. Po raskoši kostima i odličnom džez orkestru, bili su to masken balovi godine i naravno bogatijih Šapčana.
Šabačka štampa objavila je spisak od 35 sponzora iz cele zemlje ali, na žalost, nisam naišao na podatak da je prilog od mačvinih zabava otišao u dobrotvorne svrhe. Mačvine zabave bile su dugo najavljivane u šabačkim novinama a učesnici su sa puno pažnje pripremali svoje kostime trudeći se da budu što atraktivniji i originalniji. Šapčanke su išle u Beograd gde su kupovale gotove kostime. Razume se da je u gradu radila i lokalna špijunaža jer se nije smelo desiti da se na zabavi pojave dame sa istim maskama, izuzetak su bliznakinje. Pored ženske sujete, razlog je i to što je žiri nagrađivao najoriginalnije ženske i muške maske. Atmosfera u sali je bila najblaže rečeno eksplozivna - šareni lampioni , još šareniji kostimi, na bini imitacija kockarnice iz Monte Karla ali kocka radi. Uz zvuke džez orkestara igra se čarlston, fokstrot, valcer. Čovek maskiran u đavola šeta salom jer mu za igru smetaju velika krila. Jede se i pije do zore, Šapčani luduju a šabački pevač Bora Janjić, obučen kao Viljem Tel, gleda koju će damu da ustreli sa ljubavnom strelicom. Beograd zavidi Šapcu na ovakvim masken balovima. Napolju sviće, pada sneg, veseli maskiranti odlaze u svoje tople domove. Grad se budi dok šabačka sirotinja i šegrti lože vatre u šporetima, dok se gazde ne probude. Ali to je jedna druga tužna slika Šapca o kojoj će biti reči drugom prilikom. Pokušajte da budete veseli. Stavite novogodišnje maske i neka Vam je srećna Nova godina.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
