SEĆANjE NA KOSTU ABRAŠEVIĆA
SRPSKI BUREVESNIK
Uz godišnjicu od smrti
Tokom prve polovine januara navršeno je 115 godina od smrti simbola srpskog radništva, pesnika Koste Abraševića. U svojoj devetnaestoj godini, u trenutku punog životnog i pesničkog zanosa, umro je 8. januara 1898. godine u Šapcu, gde je i sahranjen na Kamičkom groblju.
Veoma brzo nakon smrti, zbog svoje nadahnutosti i iskrenosti, Kosta postaje simbol mladosti, pesme i igre. Pet godina kasnije, 1903. godine, grupa socijalista iz Beograda, štampa prvu zbirku njegove poezije pod nazivom ,,Pesme.“ Jovan Skerlić, srpski književni kritičar, beleži o Kostinom stvaralaštvu: ,, Nigde nisu mržnje i nade proleterske pevane sa toliko strasti, sa toliko ubeđenja, sa toliko topline.“ Misli o mladom poeti, srpskom burevesniku, zapisuje i beležnik Podrinja, Branko Šašić: ,, Kada neko poživi samo devetnaest godina, a postane simbol srpskog radništva i proleterijata, onda se može samo konstatovati da se radi o bogomdanom talentu, meteoru koji je snažno zasijao i ugasio se.“
Već u oktobru 1905. godine, odmah posle Beograda, u Šapcu je osnovana Radnička umetnička grupa ,,Abrašević“, kasnije Kulturno ““ umetničko društvo, koje pesmom i igrom prezentuje naš kraj po zemlji i inostranstvu. Kasnije, pod imenom ,,Abrašević“, osnovana su mnoga kulturno ““ umetnička društva po čitavoj Srbiji: u Kragujevcu, Valjevu, Nišu, Negotinu, Loznici, Kruševcu...
Kosta je rođen u Ohridu, 29. maja 1879. godine, u trgovačkoj porodici Hristić. Njegov otac Naum često je putovao u Elbasan, gde je nabavljao robu koju je prodavao u svojoj bakalnici u Ohridu. Majka Sotira je bila obrazovana žena, čije se poreklo direktno vezuje za uglednu ohridsku porodicu Nauma Točka, koji je po poreklu bio Grk.
U kući Hristića, na samoj obali Ohridskog jezera, stasavalo je četvoro dece. Kosta je bio trećerođeno dete Nauma i Sotire. Završio je tri razreda grčke osnovne škole u Ohridu, kao dete zaneto sanjarenjem i, veoma često, sam sebi dovoljan.
Veoma brzo nakon smrti, zbog svoje nadahnutosti i iskrenosti, Kosta postaje simbol mladosti, pesme i igre. Pet godina kasnije, 1903. godine, grupa socijalista iz Beograda, štampa prvu zbirku njegove poezije pod nazivom ,,Pesme.“ Jovan Skerlić, srpski književni kritičar, beleži o Kostinom stvaralaštvu: ,, Nigde nisu mržnje i nade proleterske pevane sa toliko strasti, sa toliko ubeđenja, sa toliko topline.“ Misli o mladom poeti, srpskom burevesniku, zapisuje i beležnik Podrinja, Branko Šašić: ,, Kada neko poživi samo devetnaest godina, a postane simbol srpskog radništva i proleterijata, onda se može samo konstatovati da se radi o bogomdanom talentu, meteoru koji je snažno zasijao i ugasio se.“
Već u oktobru 1905. godine, odmah posle Beograda, u Šapcu je osnovana Radnička umetnička grupa ,,Abrašević“, kasnije Kulturno ““ umetničko društvo, koje pesmom i igrom prezentuje naš kraj po zemlji i inostranstvu. Kasnije, pod imenom ,,Abrašević“, osnovana su mnoga kulturno ““ umetnička društva po čitavoj Srbiji: u Kragujevcu, Valjevu, Nišu, Negotinu, Loznici, Kruševcu...
Kosta je rođen u Ohridu, 29. maja 1879. godine, u trgovačkoj porodici Hristić. Njegov otac Naum često je putovao u Elbasan, gde je nabavljao robu koju je prodavao u svojoj bakalnici u Ohridu. Majka Sotira je bila obrazovana žena, čije se poreklo direktno vezuje za uglednu ohridsku porodicu Nauma Točka, koji je po poreklu bio Grk.
U kući Hristića, na samoj obali Ohridskog jezera, stasavalo je četvoro dece. Kosta je bio trećerođeno dete Nauma i Sotire. Završio je tri razreda grčke osnovne škole u Ohridu, kao dete zaneto sanjarenjem i, veoma često, sam sebi dovoljan.
Najnoviji broj
18. april 2024.
