Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(17. јануар 2013.)
ДОКТОР ЗА МУЗИКУ ““ БРАНКО ЏИНОВИЋ

БАХ НА ХАРМОНИЦИ

Оно што је мене највише изненадило овде, није само јако висок ниво рада, већ и то, да млади људи иако имају пристојне послове на дохват руке, желе да уче и усавршавају се. Мислим да у Европи људи имају погрешну перцепцију да “преко океана“ нема посебне мудрости, ни културе ““ каже Бранко Џиновић
Ретко чујемо да је неко доктор хармонике. Ви сте један, будући, од њих.
- Морам признати да и мени самом академске титуле у појединим професијама звуче помало чудно ““ доктор у музици или доктор у архитектури, на пример. Али живимо у таквом времену у којем се границе и стандарди непрестано померају. Што опет не мора да значи да напредујемо или идемо ка бољем. Такав тренд није заобишао ни универзитет, уметност, па ево и хармонику. Многи људи се зачуде када чују да је могуће стећи академско образовање у свирању овог инструмента јер је он толико заступљен у популарној музици, и то не само Србије, да је тешко замислити да неко свира Баха на хармоници. Истина је да велики труд и рад стоји иза сваког нивоа образовања, али по мом мишљењу диплома не значи много ако је сама по себи циљ. Ако после ње престанете да радите на себи и мислите да сте остварили највише достигнуће, мислим да грешите. Своје докторске студије посматрам као један део пута којим, како га више прелазим, изгледа све дужи.
Да ли се начин рада кроз који пролазите овде у Торонту разликује од приступа у Србији?
- Мислим да морамо бити мало реалнији када се ради о поређењу Србије и Канаде, по било ком основу. Прво, Канада заузима готово пола северноамеричког континента. Развија се у мирнодопским условима тачно две стотине година и мислим да је већ ту све речено. Оно што је мене највише изненадило овде, није само јако висок ниво рада, већ и то, да млади људи и ако имају пристојне послове на дохват руке, желе да уче и усаврашавају се. Мислим да у Европи људи имају погрешну перцепцију да “преко океана“ нема посебне мудрости, ни културе. Али да се вратим на Ваше питање. Образовање у Србији је само један део система који знамо како функционише, ако уопште и функционише.
Држава се не опходи на прави начин према школству, а мали број људи који се труди да на свакакве начине дају смисао образовању, најчешће испада смешан у очима просечних, којих је знамо, свуда највише. И наставни кадар и студенти у Србији су препуштени сами себи и у сивилу којим су окружени, воде велике борбе за мале циљеве.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa