Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(17. јануар 2013.)
У ИШЧЕКИВАЊУ НОВОГ

СВЕ НАШЕ ГОДИНЕ

Већ смо пославили Нову годину по грегоријанском календару, а у поноћ, 13. јануара, стигла је још једна, по јулијанском, у нас позната као Српска. Некада забрањивана, а никад забрањена, прослављана је у тајности, што јој је давало посебну драж и готово мистицизам. Овај дан зове се још и Мали Божић и Васиљевдан, с обзиром да је посвећен Светом Василију Великом, епископу Кесарије Кападокијске. Овај Светитељ се назива „пчелом цркве Христове“, која носи мед вернима, а јеретицима жаоку. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању ближњима. Сачувана су његова многобројна дела: богословска, апологетска, подвижничка и канонска. Саставио је текст литургије, која носи његово име, а служи се десет пута у години, између осталог, 14. јануара, када се у храмовима чита и молебан за Нову годину. Тог дана се меси посебан колач од пројиног брашна, звани василица, у који се у неким крајевима ставља семе разних житарица и поврћа да би година била родна. Негде се у овај колач стављају и делови разног воћа да би година била берићетна, а често и пара, по узору на Божић. Васиљевдан неки празнују и као своју крсну славу.
Симболика празновања Нове године указује на ишчекивање новог и наду да ће то ново бити „боље, лепше и веће“ од старог. Нада умире последња. Атински мудраци су чекали Нову реч, Јевреји Новог човека, Месију (кога чекају и данас), а по свему судећи, Срби су велику наду полагали у Нове године. Поред поменутих , некада смо прослављали још две. Вероватно је да су наши древни преци и пре описмењавања и појаве календара умели да временски одреде годину и у њој дане које би требало издвојити. Траг о томе постоји у „чртама и резама“ а касније у дрвеним народним рабошима. Календар је био штап изрезбарен са све четири стране. Свака страна је представљала годишње доба, а црте, дуже и краће, тање и дебље урезане ““ дане и празнике. Према неким изворима из словенске митологије, некада смо Нову прослављали 1-ог марта, који је назван Мартиндан или Летник. Тај дан је одабран да град (лед) не би уништио летину, а веровало се да је добро окусити и зготовљене коприве, „на живот и здравље“. Као почетак Нове године код нас се означавао и 1. односно 14. септембар по новом календару, што је заправо почетак црквене године.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa