Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(17. januar 2013.)
U IŠČEKIVANjU NOVOG

SVE NAŠE GODINE

Već smo poslavili Novu godinu po gregorijanskom kalendaru, a u ponoć, 13. januara, stigla je još jedna, po julijanskom, u nas poznata kao Srpska. Nekada zabranjivana, a nikad zabranjena, proslavljana je u tajnosti, što joj je davalo posebnu draž i gotovo misticizam. Ovaj dan zove se još i Mali Božić i Vasiljevdan, s obzirom da je posvećen Svetom Vasiliju Velikom, episkopu Kesarije Kapadokijske. Ovaj Svetitelj se naziva „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernima, a jereticima žaoku. Svoj život je posvetio Bogu, molitvi, služenju i pomaganju bližnjima. Sačuvana su njegova mnogobrojna dela: bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska. Sastavio je tekst liturgije, koja nosi njegovo ime, a služi se deset puta u godini, između ostalog, 14. januara, kada se u hramovima čita i moleban za Novu godinu. Tog dana se mesi poseban kolač od projinog brašna, zvani vasilica, u koji se u nekim krajevima stavlja seme raznih žitarica i povrća da bi godina bila rodna. Negde se u ovaj kolač stavljaju i delovi raznog voća da bi godina bila berićetna, a često i para, po uzoru na Božić. Vasiljevdan neki praznuju i kao svoju krsnu slavu.
Simbolika praznovanja Nove godine ukazuje na iščekivanje novog i nadu da će to novo biti „bolje, lepše i veće“ od starog. Nada umire poslednja. Atinski mudraci su čekali Novu reč, Jevreji Novog čoveka, Mesiju (koga čekaju i danas), a po svemu sudeći, Srbi su veliku nadu polagali u Nove godine. Pored pomenutih , nekada smo proslavljali još dve. Verovatno je da su naši drevni preci i pre opismenjavanja i pojave kalendara umeli da vremenski odrede godinu i u njoj dane koje bi trebalo izdvojiti. Trag o tome postoji u „črtama i rezama“ a kasnije u drvenim narodnim rabošima. Kalendar je bio štap izrezbaren sa sve četiri strane. Svaka strana je predstavljala godišnje doba, a crte, duže i kraće, tanje i deblje urezane ““ dane i praznike. Prema nekim izvorima iz slovenske mitologije, nekada smo Novu proslavljali 1-og marta, koji je nazvan Martindan ili Letnik. Taj dan je odabran da grad (led) ne bi uništio letinu, a verovalo se da je dobro okusiti i zgotovljene koprive, „na život i zdravlje“. Kao početak Nove godine kod nas se označavao i 1. odnosno 14. septembar po novom kalendaru, što je zapravo početak crkvene godine.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa