NIJE NAM KRIVO VREME
Prošlog utorka, CO Šabac, organizovala je duhovno veče pod nazivom „Anđeli kao vesnici spasenja“. Predavač je bio otac Stefan, starešina manastira Velika Remeta. Bila je to prilika da razgovaramo sa ovim duhovnikom, za koga kažu da je jedan od najvećih u nas.
Šta biste Vi savetovali ljudima ““ kako da povrate svoj izgubljeni lični i porodični, mir uopšte?
- Pesnik, Aleksa Šantić je rekao: „Put naš je put Bogočoveka“. Ako krenemo ozbiljno i iskreno tim putem, vratićemo svoje dostojanstvo i nikada se nećemo izgubiti. Čovek ne može uspostaviti ravnotežu bez Božje blagodati. Ono što je Gospod rekao: „Bez mene ne možete ništa činiti“, znači da bez Njega ništa dobro ne možemo činiti. Ako nešto činimo van Božanske ljubavi i Njegovog promisla, onda se dešavaju neprijatnosti, a ponekad i stradanja. Svaki greh je udaljenost od Boga, bežanje od Njega je opasno za dušu i savest, zato, kada pogrešimo, trebalo bi da mu se vratimo, da ne bi udarila neka bolest ili tragedija, ne daj Bože, u porodici... A Bog nas čeka, sa najvećim strpljenjem, čeka i doziva. On ima naročite metode kojima zove ljude, nekoga baš kroz bolest, nekoga kroz nemaštinu ili besposlicu, kroz probleme, bračne ili neke druge, i pomaže onima koji mu se odazovu. Trebalo bi neprestano da Mu se vraćamo i tražimo od samih sebe podvig, vrlinu do vrline, do mere rasta Hristovog, da bismo uspostavili ravnotežu koju Bog od nas traži: „Na dar ste dobili, na dar i dajite.“
Čini se da je mladima posebno teško danas. Kako da izađu na kraj sa krizom identiteta i problemima sa kojima se suočavaju?
- Probleme ima i vernik i nevernik, ali je čoveku koji je u veri mnogo lakše, zato što je on u stanju da ih osmisli i razume. Vernik stoji na svojoj veri kao na čvrstom kamenu, a nevernik je kao na pesku, nema na šta da se osloni i lakše padne u očajanje. Samo su verni tokom teških vremena mogli da izdrže teške životne prilike i da izađu kao pobednici iz svih iskušenja. Zato bi i mladi ljudi trebalo da probleme savlađuju verom u Boga, koji voli svakog čoveka, štiti i pažljivo posmatra. Onima koji to znaju i imaju bezrezervnu veru, mnogo je lakše i sigurniji su.
Šta biste Vi savetovali ljudima ““ kako da povrate svoj izgubljeni lični i porodični, mir uopšte?
- Pesnik, Aleksa Šantić je rekao: „Put naš je put Bogočoveka“. Ako krenemo ozbiljno i iskreno tim putem, vratićemo svoje dostojanstvo i nikada se nećemo izgubiti. Čovek ne može uspostaviti ravnotežu bez Božje blagodati. Ono što je Gospod rekao: „Bez mene ne možete ništa činiti“, znači da bez Njega ništa dobro ne možemo činiti. Ako nešto činimo van Božanske ljubavi i Njegovog promisla, onda se dešavaju neprijatnosti, a ponekad i stradanja. Svaki greh je udaljenost od Boga, bežanje od Njega je opasno za dušu i savest, zato, kada pogrešimo, trebalo bi da mu se vratimo, da ne bi udarila neka bolest ili tragedija, ne daj Bože, u porodici... A Bog nas čeka, sa najvećim strpljenjem, čeka i doziva. On ima naročite metode kojima zove ljude, nekoga baš kroz bolest, nekoga kroz nemaštinu ili besposlicu, kroz probleme, bračne ili neke druge, i pomaže onima koji mu se odazovu. Trebalo bi neprestano da Mu se vraćamo i tražimo od samih sebe podvig, vrlinu do vrline, do mere rasta Hristovog, da bismo uspostavili ravnotežu koju Bog od nas traži: „Na dar ste dobili, na dar i dajite.“
Čini se da je mladima posebno teško danas. Kako da izađu na kraj sa krizom identiteta i problemima sa kojima se suočavaju?
- Probleme ima i vernik i nevernik, ali je čoveku koji je u veri mnogo lakše, zato što je on u stanju da ih osmisli i razume. Vernik stoji na svojoj veri kao na čvrstom kamenu, a nevernik je kao na pesku, nema na šta da se osloni i lakše padne u očajanje. Samo su verni tokom teških vremena mogli da izdrže teške životne prilike i da izađu kao pobednici iz svih iskušenja. Zato bi i mladi ljudi trebalo da probleme savlađuju verom u Boga, koji voli svakog čoveka, štiti i pažljivo posmatra. Onima koji to znaju i imaju bezrezervnu veru, mnogo je lakše i sigurniji su.
Najnoviji broj
18. april 2024.
